OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    Сећање на фудбалску легенду

                    Момчило Моца Вукотић, најомиљенији играч Партизана икада: Љубимац и Душка Радовића

                    Читај ми!

                    Пише:  Јово Вуковић

                    петак, 02. дец 2022,  08:08 -> 22:04

                    По ретком играчком умећу и спортском витештву, Моца Вукотић ће остати упамћен као легенда српског и југословенског фудбала, али, пре свега, као симбол верности његовом Партизану. „Био је најомиљенији играч Партизана икада", рекао је за њега Милутин Шошкић.

                    Пре годину дана, 3. децембра 2021, заувек смо се опростили од фудбалског великана Момчила Моце Вукотића, за ког је давно написано да би имао звање велемајстора да у најпопуларнијем спорту, као у шаху, постоји таква титула. По ретком играчком умећу и спортском витештву, Моца ће остати упамћен као легенда српског и југословенског фудбала, али, пре свега, као симбол верности његовом Партизану, у ком је, како једном рече Милутин Шошкић, „био најомиљенији играч икада".

                    „Њега су сви волели и зато није чудо да је наш Партизан, кад га је Моца предводио, придобио највише навијача", казао је Шоле, некадашњи „голман света".  

                    Црно-бели дрес

                    Имао је 12 година кад га је отац Александар, партизан из славне Прве пролетерске бригаде, заљубљен у играчко мајсторство Милоша и Бобека, повео на фудбалско јутрење на Стадион ЈНА, да провери реалност личне жеље да му наследник понесе црно-бели дрес, који је волео као и своју официрску униформу. Био је бескрајно срећан кад му је тренер Партизанових пионира Бруно Белин, бивши репрезентативац, рекао да његов син „има оно нешто" што обећава да ће постати добар фудбалер.

                    Такву оцену мали Моца је чуо и нешто касније, и то од фудбалских учитеља из Црвене звезде, који су га запазили на једном турниру београдских основних школа и позвали да дође код њих. Кад се тиме похвалио оцу, добио је одговор који никада није заборавио: „Ако одеш тамо, кући не мораш да се враћаш."

                    Разумео је поруку, па епизоду са позивом звездаша више није помињао.

                    Учио је од најбољих: од тренера, некадашњих репрезентативаца, и чувене генерације „Партизанових беба", коју је гледао на тренинзима и утакмицама. Да ће постати прави фудбалер понадао се кад су почели да га пореде са репрезентативцем Владицом Ковачевићем, „пословођом" шампионског састава црно-белих, маштовитим градитељом игре и голгетером. Били су слични по грађи - онижи, и врло „јаки" на лопти, што је значило добри техничари.

                    „Пријало ми је поређење са Владицом, он је био раритет, а не фудбалска конфекција", рекао ми је док сам писао књигу о њему, под насловом Моца.

                    Кад поменух књигу, да кажем да сам Моцин пристанак да је напишем добио прихвативши његов строги услов - да у књизи не буде вређања или омаловажавања његових спортских ривала. „То су све моји пријатељи", нагласио је.  

                    Антизвезда

                    На пут фудбалске славе Моца је закорачио као осамнаестогодишњак, кад је прикључен првом тиму на чијем је челу био Стјепан Бобек, играчка па тренерска звезда црно-белих. Није играо пуно, али је научио много. Што од тренера што од неколико саиграча који су „у ногама" имали и финале Купа европских шампиона.

                    Тада је разрешио и дуго присутну животну дилему - школа или фудбал? Моца „вуковац" предност је дао Моци перспективном фудбалеру. Кајање због тога, срећом, никад није стигло. 

                    У двадесетим годинама Момчило Вукотић је постао ослонац и капитен Партизана, репрезентативац, интернационалац у француском Бордоу, супруг, отац два сина, цењен и као спортиста и као човек. Касније је био директор црно-белих, тренер, челник Омладинске школе, годинама једне од најбољих у Европи.

                    Током играчке каријере са Партизаном је освојио три шампионске титуле у првенствима Југославије, а као тренер Куп на који су црно-бели чекали пуне 32 године. Као фудбалски стручњак радио је у Грчкој, Румунији и на Кипру, где је водио и државну репрезентацију. На „Рајском острву" штампа је писала: „Вукотић - странац, а наш". 

                    „Моца је људина каква се ретко рађа", описао га је Миљан Миљанић, док је његов сплитски колега Анте Младинић говорио да је Момчило Вукотић „фудбалско суво злато". Познати спортски новинар Владанко Стојаковић, као особено признање асу црно-белих, изговорио је реченицу: „Моца је био врхунски фудбалски мајстор, али увек скроман, антизвезда".  

                    Залепити лопту за копачку

                    Осим „гробара" који су га обожавали, Моцу су, због маштовите игре и фер плеја, веома ценили играчи и навијачи других клубова као и новинари. Његови фанови и пријатељи били су и људи из света уметности - Душан Ковачевић, Бора Тодоровић, Бата Стојковић, Раде Шербеџија, Петар Божовић, Емир Кустурица, музичари Влада и Бајка... Био је љубимац Душка Радовића, за ког се није знало да ли је већи песник или партизановац. Доказ томе су и следећи Радовићеви стихови:

                    Моца игра и главом и телом
                    нема равног овом нашем дечку
                    лупи лопту оним челом умним
                    и смести је где треба - под пречку.

                    Играч ког је он највише ценио био је Јохан Кројф, холандски мршавко увек укључен у струју високог напона. Међу тренерима најбољим је сматрао Младинића, али је Милош Милутиновић био његов - најдражи учитељ. „Зато што никада није имао држање које је 'говорило' да је био великo фудбалскo име, по многима и највеће у историји југословенског фудбала", објаснио је Моца. 

                    Према врло раширеном уверењу, Момчила Вукотића су недовољно уважавали само селектори репрезентације Југославије. Доживео је судбину Моке Славнића у кошарци и фудбалског колеге Слободана Сантрача, чији несумњиви квалитети нису „оверени" већим бројем наступа за најбољи национални састав.

                    Невероватно звучи податак да је Моца уписао само 14 наступа за државни тим и постигао свега четири гола. Један од тих погодака има посебну вредност: реч је о голу из двадесете секунде меча са Велсом, одиграног 1974. године, који је још „најбржи" у историји репрезентације Југославије, па и њене наследнице, националне селекције Србије. 

                    Заштитни знак Моцине игре био је неухватљиви дриблинг чија је суштина била у муњевитом мењању правца кретања и „лепљењу" лопте за врх копачке одакле му је ривали нису могли скинути. По томе му је данас сличан Меси, с том разликом што је омалени Аргентинац левак. 

                    Две Моцине куће

                    Осим фудбалских вредности, Моцу су красиле и најлепше људске особине - искреност, поштење, пожртвованост, дружељубивост, спремност да помогне. 

                    „Био је прави пријатељ и прави капитен", каже његов дугогодишњи саиграч у Партизану Никица Клинчарски. „Кад сам из Берова у Македонији дошао међу црно-беле, Моца ме је прихватио као пријатељ и брат."

                    А Вукотићеву ретку приврженост породици, Душан Ковачевић је овако описао: „Моца има две куће - дом своје породице и Партизанов дом на Топчидерском брду. Ако није ни у једној од те две куће, онда је сигурно на путу између њих". 

                    Мање је познато да се Моца потврдио и као врло даровит сликар. Тиме је верификована тврдња астролога да рођени у знаку Близанаца - што је и његов хороскопски знак - имају дара за широк спектар активности, од спорта до уметности. 

                    После Моцине смрти, чуло се да црно-бели планирају да свом стадиону или бар некој трибини на њему дају име Момчила Вукотића. Та идеја, иако одмах подржана од бивших и садашњих играча и, наравно, навијача још, нажалост, није реализована. 

                    Свет
                    Последње лето за кормилом Француске: Поразни биланс ере Емануела Макрона
                    Пише:  Ана Оташевић
                    Последње лето за кормилом Француске: Поразни биланс ере Емануела Макрона
                    Биланс америчког Рата против тероризма: Од пада Кула близнакиња до данас
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Биланс америчког Рата против тероризма:  Од пада Кула близнакиња до данас
                    Данас лавови, сутра овце: Где ће почети нови светски рат по Оду Арнеу Вестаду
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Данас лавови, сутра овце: Где ће почети нови светски рат по Оду Арнеу Вестаду
                    О европском лицемерју и хушкању на рат: За чији рачун треба напасти Русију
                    Пише:  Бранко Милановић
                    О европском лицемерју и хушкању на рат: За чији рачун треба напасти Русију
                    Друштво
                    Нобелова награда за медицину: Од очију алги преко јајних ћелија жаба и мишјих бркова до прекидача у мозгу за наша сећања, осећања и понашање
                    Пише:  Ан Фернхолм
                    Нобелова награда за медицину: Од очију алги преко јајних ћелија жаба и мишјих бркова до прекидача у мозгу за наша сећања, осећања и понашање
                    Мој рођак, непостојећа особа: Прича из двaдесетог века
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Мој рођак, непостојећа особа: Прича из двaдесетог века
                    Машина је прочитала Бредберија и запалила библиотеку: Како је вештачка интелигенција проговорила
                    Пише:  Горан Белановић
                    Машина је прочитала Бредберија и запалила библиотеку: Како је вештачка интелигенција проговорила
                    Три правца размишљања о свету вештачке интелигенције: Економија, политика и филозофија за ново доба
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Три правца размишљања о свету вештачке интелигенције: Економија, политика и филозофија за ново доба
                    Економија
                    Против сврсисходног делања и аврамских религија у свету изобиља: Белешке уз Кејнсове „Економске могућности“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Против сврсисходног делања и аврамских религија у свету изобиља: Белешке уз Кејнсове „Економске могућности“
                    „Економист“ против економисте: Ко је оклеветао Дарона Аџемоглуа и какве то везе има са вештачком интелигенцијом
                    Пише:  Аница Телесковић
                     „Економист“ против економисте: Ко је оклеветао Дарона Аџемоглуа и какве то везе има са вештачком интелигенцијом
                    Шта је Варуфакис у Београду рекао o Америци, Европи и нама: Будите близу Европској унији, али не улазите
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Шта је Варуфакис у Београду рекао o Америци, Европи и нама: Будите близу Европској унији, али не улазите
                    Шта би повећање камата Европске централне банке могло да значи за Србију: Баук инфлације пред вратима
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Шта би повећање камата Европске централне банке могло да значи за Србију: Баук инфлације пред вратима
                    Политика
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Албанац, наш најбољи (не)пријатељ: Комшије о којима заправо не знамо ништа
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Албанац, наш најбољи (не)пријатељ: Комшије о којима заправо не знамо ништа
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Историја
                    Дуга сенка Другог светског рата, француски случај: Де Голов „црвени терор“, чистка и ревизија
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Дуга сенка Другог светског рата, француски случај: Де Голов „црвени терор“, чистка и ревизија
                    Голубови као војнe писмоноше кроз историју: Птичја курирска станица испод Петроварадина
                    Пише:  Драган Куруцић
                    Голубови као војнe писмоноше кроз историју: Птичја курирска станица испод Петроварадина
                    Данило Грегорић, немачки човек у Београду: Тајни преговарач за приступање Тројном пакту
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Данило Грегорић, немачки човек у Београду: Тајни преговарач за приступање Тројном пакту
                    Судбина заборављеног националног борца Стеве Петрановића: Прва позоришна представа у БиХ
                    Пише:  Вуле Журић
                    Судбина заборављеног националног борца Стеве Петрановића: Прва позоришна представа у БиХ
                    Култура
                    Витомил Зупан, еротоман, боксер, морнар и партизан, робијаш и бестселер писац: Довиђења у следећем рату
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Витомил Зупан, еротоман, боксер, морнар и партизан, робијаш и бестселер писац: Довиђења у следећем рату
                    Лекције из људскости Арсена Диклића: Од „Не окрећи се сине“ преко „Салаша у Малом Риту“ до „Дјеце Козаре“
                    Пише:  Чедомир Вишњић
                    Лекције из људскости Арсена Диклића: Од „Не окрећи се сине“ преко „Салаша у Малом Риту“ до „Дјеце Козаре“
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    „Ролербол“, филм који је пре пола века потказао данашњи поредак ствари: Призивање олује
                    Пише:  Драган Амброзић
                    „Ролербол“, филм који је пре пола века потказао данашњи поредак ствари: Призивање олује
                    Музика
                    Аутентична креативност у доба вештачке интелигенције: Сањају ли роботи бољу музику
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Аутентична креативност у доба вештачке интелигенције: Сањају ли роботи бољу музику
                    Лифт за тринаести спрат рокенрола: Плоча која је отворила врата психоделији
                    Пише:  Жикица Симић
                    Лифт за тринаести спрат рокенрола: Плоча која је отворила врата психоделији
                    Балада о Владимиру Висоцком: Прекинути лет Хамлета са Таганке
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Балада о Владимиру Висоцком: Прекинути лет Хамлета са Таганке
                    Песме иза огледала вештичијег доба: Донованови сновиђајни филмови за слепе
                    Пише:  Жикица Симић
                    Песме иза огледала вештичијег доба: Донованови сновиђајни филмови за слепе
                    Спорт
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Велики фудбалери које су мундијали мимоишли: Како и зашто им се није дало
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Велики фудбалери које су мундијали мимоишли: Како и зашто им се није дало
                    Шест деценија од прве шампионске титуле Војводине: Како су Лале прекинуле владавину Велике четворке
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Шест деценија од прве шампионске титуле Војводине: Како су Лале прекинуле владавину Велике четворке
                    Лектира
                    Ко је био Иво Андрић: Сећања Меше Селимовића, Зуке Џумхура, Милована Ђиласа, Мирослава Радојчића...
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Ко је био Иво Андрић:  Сећања Меше Селимовића, Зуке Џумхура, Милована Ђиласа, Мирослава Радојчића...
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за „Политику“ 1927: Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пише:  Драгослав Љ. Петковић
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за  „Политику“ 1927:  Због чега су се посвађала два српска научника
                    Стварање лажних сећања: Како се сугестијом и дезинформацијама могу створити „сећања“ на догађаје који се никада нису догодили
                    Пише:  Елизабет Ф. Лофтус
                    Стварање лажних сећања: Како се сугестијом и дезинформацијама могу створити „сећања“ на догађаје који се никада нису догодили
                    Одисеја као алегорија вештачке интелигенције: Агамемнонови наследници у Силицијумској долини
                    Пише:  Јанис Варуфакис
                    Одисеја као алегорија вештачке интелигенције: Агамемнонови наследници у Силицијумској долини
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.