Папа Фрања у Ираку: Ватикан и исламски свет

Бивши амерички председник Доналд Трамп у предизборној кампањи запретио је папи Фрањи да „жели да га уплаши" и да би му рекао да „Исламска држава жели да га отме, а да заузме Ватикан", све због тога што се Трампу није допала папина критика капитализма. Папа Фрања је ове недеље на свом, здравствено и безбедносно, најризичнијем путовању, такорећи на вратима Исламске државе, којом га је Трамп плашио. Процењује се да у Ираку има још 10.000 бораца Исламске државе који су скривени у својим ћелијама.  

Он је први понтифекс који је посетио Ирак, колевку цивилизације и земљу која је деценијама разарана. Ово је његово прво путовање после 2019, и то у време короне.

Сусрет са Али Шастанијем

У верском смислу, најважнији је сусрет с духовним лидером шиитских муслимана, ајатолахом Али ал Систанијем (90). Папа је скинуо своју обућу пре него што је ушао у Систанијеве просторије, а шиитски поглавар, који уобичајено седи када долазе посетиоци, стајао је да поздрави папу на вратима свије собе, што је ретка част. Систани, одевен у црно, обратио се свом госту, одевеном у бело, рекавши да „хришћани треба да живе као сви Ирачани у миру и сигурности и да потпуно уживају своја уставна права".

После сусрета са Систанијем, папа је посетио стари град Ур, где је, како се верује, рођен Аврам, библијски патријарх кога поштују хришћани, муслимани и Јевреји. На том месту папа је рекао да „верници не могу да ћуте када терористи злоупотребљавају религију". Позвао је и на успостављање јединства после сукоба. „Непријатељство, екстремизам и насиље нису рођени у религозном срцу, они су издаја религије", рекао је.

Тежак положај етничких и религијских мањина подсетник је да стварни тест за блискоисточне земље досеже даље од одржавање демократских избора и укључује питање сигурности за њихове мањине. Због тога се папа и срео са ајатолахом Али ал-Систанијем који има огроман утицај у Ираку. Пре неку годину, медији су објављивали да се убијени командант иранских Кудс снага, генерал Касем Сулејмани, редовно сретао с њим, како би се саветовао о ситуацији у Ираку.

Ирак је религијски најдиверсификованија арапска држава, па је посебан изазов да папа задовољи очекивања свих њих и да нико не буде повређен. Хришћанска популација у Ираку је пре америчке инвазије 2003. бројала 1,4 милиона, а после ратова и сукоба, данас је пала на само 250.000 људи.

Из три књиге на четири језика

Први папин корак на осетљиви блискоисточни терен десио се у фебруару 2015. када је окупио израелског председника Шимона Переса, палестинског лидера Махмуда Абаса и патријарха Вартоломеја на заједничкој молитиви у Ватиканском врту. Читани су делови Библије, Талмуда и Корана на четири језика - хебрејском, италијанском, енглеском и арапском.

Ово окупљање био је резултат путовања папе Фрање Светом земљом у јануару 2015, а велике заслуге за њега има шеф францисканског реда на Блиском истоку, Пјербатиста Пицабала. „Ово окупљање које је молитва за мир у Светој земљи, на Блиском истоку и целом свету, праћено је молитвама безбројних људи различитих култура и религија. Они су се молили за ово окупљање и сједињени су с нама чак и сада", рекао је папа тада.

Налазећи се између Переса и Абаса, позвао је на храброст: „Потребна је храброст за мир, много већа него за рат. Потребна је храброст да кажете 'да' састајању а 'не' биткама; 'да' дијалогу и 'не' насиљу; 'да' мировним разговорима, а 'не' непријатељству; 'да' поштовању мировних споразума, а 'не' провокацијама. Сусрет је организован после неуспеха израелско - палестинских преговора које су подржавали Американци и државни секретар Џон Кери. 

Међурелигијски дијалог

Папа Фрања сада настоји да надокнади велики заостатак који римокатоличкка црква има у дијалогу са исламом. Од 1998, када је створен Папски савет за међурелигијски дијалог са Ал-Азхаром, најауторитативнијом теолошко-академском институцијом сунитског ислама, сваке две године, све до 2006, одржавани су редовни сусрети, када су односи почели да се хладе, због говора папе Бенедикта XVI у Регенсбургу (бившег ватиканског шефа Комисије за конгрегацију вере, кардинала Рацингера) због кога су га исламски лидери оптужили да је повезао ислам и насиље.

Односи су сасвим прекинути 2011. у време великог „буђења народа" у арапском свету и успона политичког ислама. Тада је папа Бендикт рекао да се хришћани на Блиском истоку суочавају са истребљењем, што ће се показати тачним неколико година касније. Ал-Азхар је у таквој атмосфери тврдио да је папа Бенедикт још једном увредио муслимане, наглашавајући само хришћанске патње, иако многи муслимани такође трпе.

Иако је и пензионисани папа Бендикт XVI уочи посете Ираку поздравио овај корак и рекао да у Ватикану „не постоје двојица папа", Рацингерово наслеђе сумњичавог односа према исламу има бројне следбенике, који критикују потезе садашњег папе и његове напоре за приближавање исламу представљају у контроверзном светлу.

Критике

Католички теолог Вилиам Килпатрик критиковао је документ који су у Абу Дабију потписали папа и Ел Тајеб. Килпатрик верује да се Ел Тајеб обавезао на обећања која су у супротности са исламским учењем, посебно да је залагање за религијске слободе у супротности са исламским законом о неверништву и да Куран прописује употребу насиља. Рекао је да је „мало вероватно да ће се муслиманска страна држати договора до краја", да изгледа да је документ „готово у целости написан у Риму" и да представља продужетак напора Цркве, а посебно папе Фрање, „усмерен на прикривање опасних разлика, док истовремено наглашава површине сличности између хришћанства и ислама"

„То није оно што муслимански верници желе да чују од свог поглавара", сматра Килпатрик. „Чини се да папа предлаже Куран као начин спасења - није ли то разлог за бригу", пита се он.  

Успон Исламске државе од 2014. у Ираку, а затим њено прогресивно ширење у остале арапске и исламске земље, навело је и Ал-Азхар и Ватикан да се усмере према новој претњи за коју, може се рећи, ни једни ни други нису били адекватно припремљени.  

Следеће године велики избеглички талас преплавио је Европу, што је био додатни разлог  да се Ватикан окрене арапском, исламском свету и Блиском истоку. Папа је на кризу одговорио отварањем канцеларије за помоћ избеглицама којом лично управља, наводећи да је „избегличко питање, питање солидарности за све".

Геополитика папе Фрање

Папа наставља да руши зидове који стварају поделе и супротности, а у његовој геополитици „политички реализам" је најважнија компонента. То би могло да се схвати из интервјуа у којем је критиковао Запад због активне подршке „арапском пролећу", а посебно у случају Либије. „Тамо где је био Гадафи, сада их је педесет", описао је папа фрагментацију власти и земље која је уследила као резултат „арапског пролећа". Папа Бергољо ово је изјавио док се припремао за пут у Мексико, уз заустављање у Хавани где се срео са руским патријархом Кирилом. То је била припрема за другу кључну мисију у септембру, одлазак у Јерменију уз посете Азербејџану и Грузији. Али, у врху тадашњег папиног дневног реда био је сукоб у Сирији за који је папа тражио да се постигне политичко решење.

Историчар Агостино Ђованели каже да је у логици папине спољне политике да укида границе: „Он каже, тамо где су зидови, ми градимо мостове за дијалог с другом страном. У томе се налази концепт другачијег света у коме Запад више није против остатка света, него је Запад са остатком света".

Сиријски чвор

Ватиканске дипломате сведоци су страдања хришћана на Блиском истоку у сукобима које су западне хришћанске земље подржавале у име остваривања демократских идеала. „Већ смо видели шта се догодило са Садамом у Ираку, Гадафијем у Либији", саопштили су. „Сигурни смо да Асад није светац, али је јасно да је стратешка грешка направљена на почетку када се кренуло у обарање 'последњег зликовца' у региону. Не може да се очекује да се Асад повуче, а онда да дође за преговарачки сто."

Папа Фрања је тада инсистирао је код Руса и Иранаца да убеде Асада да преговара. То не значи да Ватикан прихвата режим, али папа је против да се користи иста схема која је већ дала трагичне резултате у Либији и Ираку. 

Сасвим нови импулс папином усмерењу ка арапском свету и проблемима Блиског истока, дао је сусрет са Ахмедом ел Тајебом, великим имамом Ал-Азхара, 23. маја 2015.

Од тада се постепено гради савез и партнерство двојице верских лидера, за које се може рећи да стоје иза целог напора успостављања и обнављања дијалога римокатоличког хришћанства и ислама у веома компликованом времену, оптерећеном ширењем тероризма, злоупотребама религије и унутрашњим оружаним сукобима у арапским земљама.

Ел Тајеб и папа

После сусрета с папом, Ел Тајеб је изјавио да је Фрања „човек мира, човек који следи учење хришћанства, религије љубави и мира", те да је „човек који поштује друге религије и показује уважавање према њиховим следбеницима".

Подстакнут корацима египатске државе и председника Абдел Фатах Ел Сисија, Ал-Азхар је почео да заузима нову позицију према држави, религији, политици, различитости и плурализму.

Ахмед Ел Тајеб, велики имам Ал-Азхара, настојао је колико год је могућно више да допринесе обрачуну са радикалним, па и политичким исламом. Ал-Азхаром доминирају француски ђаци, међу које спада и сам велики имам. Он лично био је у оштром сусобу са Муслиманском браћом у време њихове краткотрајне власти у Египту.

Ел Тајеб припада суфистичком реду, који су значајна снага у верској лепези Египта са 10 милиона припадника, и који су били рана опозиција Муслиманској браћи. Због свега тога, на председничкој инаугурацији Мохамеда Морсија, делегација Ал-Азхара је смештена у 12. ред, иако великом имаму по државном протоколу припада место до шефа државе.

Ел Тајеб је још 2015. основао Посматрачки центар који је пратио активности Исламске државе и других оружаних групација у свету. Материјали, анализе и препоруке комисије Ал-Азхара онда су редовно објављиване на веб страници универзитета.

Први папа у Египту

Папа је први католички поглавар који је посетио Египат 28. и 29. априла 2017. називајући ту посету „знаком мира". Током посете организована је велика конференција међуконфесионалног дијалога уз учешће представника свих верских заједница Блиског истока, као и молитва на Војном стадиону у Каиру којој је присуствовало 20.000 људи. Посета је уследила непосредно после исламистичких терористичких напада на две коптске цркве у Египту у којима је страдало преко 20 људи. 

Папа је тада изјавио да је посетио Египат да брани „визију здравог секуларизма" у региону који је често захваћен верским екстремизмом и насиљем, те да је „велико историјско и верско наслеђе Египта и његова улога у региону Блиског истока даје му посебну обавезу да допринесе стабилном и трајном миру, заснованом не на закону силе, већ на снази закона".

Визија „здравог секуларизма", објаснио је католички поглавар, појавила се у разговору са председником Египта Абделом Фатахом ал-Сисијем и на састанку са политичким и дипломатским лидерима те земље.

„Здрави секуларизам" фраза је коју је првобитно сковао бивши француски председник Никола Саркози, а преузео ју је папа Бенедикт XVI да би се описао облик раздвајања цркве и државе који пружа слободу религији и не потискује улогу вере из јавног живота.

Ел Тајеб и папа поново су се срели 7. новембра 2017. у Ватикану и разговарали о ширењу културе мира и коегзистенције и сузбијању екстремизма и исламофобије. Почетком фебруара прошле године, папа Фрања био је први католички поглавар који је посетио једну заливску државу - управо Уједињене Арапске Емирате.

Папа у Емиратима

Тада је папа одао признање Емиратима као „земљи која покушава да буде модел коегзистенције, људског братства и место сусретања различитих култура и цивилизација".

За време боравка у Абу Дабију, папа се поново срео са великим имамом Ахмедом ел Тајебом.

Тада је с њим потписао „Документ о људском братству", који је био основа за његово енцикличко писмо које је потписао 3. октобра у Асизију, а које на италијанском има наслов „Fratelli Tutti".

Током боравка у Абу Дабију организована је конференција о „глобалном братству" која је укључила рабине, имаме, кардинале и друге религијске званичнике који се не могу срести у другим приликама. Окупљени теолози били су загревање за папин дочек који је приспео заједно с великим имамом каирског Ал-Азхара, Ахмедом ел Тајебом. Сутрадан је папа служио прву молитву на Саудијском полуострву икада.

Колико је реч о преседану, говори чињеница да свако теолошко учење на овим просторима није заобилазило речи пророка Мухамеда да Арапско полуострво не сме да има ни једну другу религију, осим ислама. Било је сасвим нормално да цариници и гранична полиција траже и одузимају као сумњиву литературу сваки материјал који се тицао хришћанства и других религија.

Папину посету у Арапским Емиратима поздравиле су хиљаде страних радника, од којих је 700.000 само Филипинаца. То је био тек део сврхе посете. Ослобођене сваке обавезе према исламистима и суочени са њиховим обећањима да ће радити на збацивању монархија, заливске државе могу само да добију од зближавања са Западом, даљем отварању и успостављању сарадње у борби против исламиста. Две радикалне и екстремистичке организације, Исламска држава и Муслиманска браћа, одвојено су обзнаниле да је њухов циљ свргавање заливских монархија, при чему су Муслиманска браћа изузела Катар. Папина посета тако није била концесија хришћанству, него пре стратешка калкулација.

У Мароку

Након посете Емиратима, папа је 30. марта 2019. посетио и Мароко, што је била његова прва посета земљама Магреба. И овде је било речи о афирмацији „умерене верзије ислама", а у заједничкој декларацији коју су потписали папа и краљ Мохамед VI, Јерусалим је описан као „симбол мирољубиве коегзистенције". Наглашено је да је Јерусалим „заједничко наслеђе човечанства и све три монотеистичке религије", а његов „посебан мултирелигиозни карактер, духовна димензија и културни идентитет треба да буду очувани и промовисани".  

Ел Тајеб и папа срели су се поново 15. новембра 2019. у Ватикану, како би размотрили остваривање циљева у потписаном документу.

Израелско-палестинско питање

Ватикан има чврсту позицију према израелско-палестинском питању. Папа недвосмилено подржава политику „две државе за два народа" због чега је био у раскораку с Трамповом администрацијом. Када је Трамп једнострано признао Јерусалим како главни град Израела и премештајући тамо амбасаду САД, папа је изјавио да је „забринут" због америчког понашања. „Јерусалим је јединствени град, свето место за хришћане, Јевреје и муслимане, који имају своја света места у овом граду и има посебно значење за мир", рекао је папа 6. децембра 2017. „Молим се да се његов идентитет сачува и ојачан у корист Свете земље, Блиског истока и целог света, да ће мудрост и стрпљење да превладају да би се избегли нови елементи напетости у једној већ турбулентној светској панорами, обележеној многим и суровим сукобима",

Односи Трампове администрације и Ватикана као и Трампа и папе нису били срдачни.

Иако се споразум о нормализацији односа Уједињених Арапских Емирата, Бахреина и Израела, потписан 15. септембра у Белој кући, директно назива „аврамовским", по библијском претку свих аврамовских монотеистичких религија, најутицајније хришћанско седиште, Ватикан, остао је месец дана нем, за разлику од општег одушевљења америчких евангелистичких заједница.

Кључеви глобалне безбедности

Геополитички, палестинско-израелска подела је „мајка свих сукоба" и избегавање ширих тензија у региону кључ је глобалне безбедности.

У верском смислу, Света земља је колевка хришћанства, а на Блиском истоку постоји мала, али значајна хришћанска заједница која је посебно изложена када избију сукоби.

Због тога, Ватикан је јавно подржао споразум из Кемп Дејвида 1978. и споразум из Осла 1993. У оба случаја папа је примио шефове држава, пре или после потписивања споразума.

Као дугогодишњи бранилац права Палестинаца, Ватикан не може да одобри ниједан корак за који се чини да та права чини мање могућним, чак и када не може да оспори да два дугогодишња непријатеља склапају споразум, позивајући се на Аврамов библијски архетип. „Аврамов споразум" је оставио Палестинце по страни и удаљио се од концепта палестинског суверенитета као неопходног услова за трајни мир.

Прекидајући ватиканско ћутање, британски бискуп Пол Галагер оценио је да је споразум „веома позитиван", али је изразио забринутост због „изолације Палестинаца" и позвао је Израел и Палестинце на директне преговоре.

Али, папа Фрањо није био уопште много дискретан када је критиковао Трампа као кандидата, изјављујући да "свако ко жели да изгради зид" како би спречио људе да уђу у земљу „није хришћанин".

Ако може да се претпоставља куда ће папу у арапском свету даље да води његова политика „грађења мостова", највероватније био то могла да буде Саудијска Арабија и Ријад. Последња открића о директној улози принца престолонаследника у убиству новинара Гамала Кашогија, пред тај циљ поставила су велике препреке, мада за наставак дијалога са арапским светом већ има довољно простора и могућности.