OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    Уз серију "Време зла"

                    Добрица Ћосић, малосрпски националиста: Како су Аћим, Вукашин и Иван Катић залепили пршљене историје моравског народа

                    Читај ми!

                    Пише:  Предраг Ј. Марковић

                    недеља, 05. јун 2022,  09:38 -> 21:11

                    Последњих година Ћосићев утицај је обновљен телевизијским серијама "Корени" и "Време зла". Ишчекује се "Време смрти". По свој прилици Добрица Ћосић ће и даље имати огроман утицај на обликовање слике о нашој новијој прошлости. Јунаци његовог дивовског епа, Катићи из три генерације, спојили су различите епохе наше историје, од настанка модерне српске државе, до стварања, пропадања и обнове Југославије. Шта о Србима и Србији говоре Ћосићеви јунаци Аћим, Вукашин и Иван Катић?

                    По обиму Ћосићева сага о породици Катић стоји одмах уз Златно руно Борислава Пекића. Ћосићево дело је једна велика „поетска историја српског народа" (Милан Радуловић). Ми смо пре Добрице Ћосића имали два велика поетска тумачења наше историје. Једно су епске народне песме. Друго је Горски вијенац. О Косовском боју мислимо кроз епске песме. Већина наших сународника своју слику Првог светског рата заснива на Времену смрти, како тврди Коста Николић.

                    Последњих година Ћосићев утицај је обновљен телевизијским серијама Корени и Време зла. Ишчекује се Време смрти. По свој прилици Добрица Ћосић ће и даље имати огроман утицај на обликовање слике о нашој новијој прошлости. Јунаци његовог дивовског епа, Катићи из три генерације, спојили су различите епохе наше историје, од стварања модерне српске државе, до стварања, пропадања и обнове Југославије

                    Милан Радуловић, можда и најпажљивији аналитичар Ћосићевог дела, Катиће назива „српском аристократијом". Какви Енглези, таква и аристократија.

                    Очеви и синови

                    Као и већина моравских Срба, Катићи су дошли однекуд да остану и опстану на обалама три Мораве. Аћимов отац, Лука Дошљак, нађен је на обали реке, као Мојсије. Оставили су га родитељи који су бежали од Турака. Постао је слуга и воденичар, коме је четрдесет и први дан по смрти мужа удовица Ката наредила да обуче чисте гаће и уђе у њену постељу.

                    Аћим жели да остави траг, да остави потомство, које би се презивало Аћимовић, да од помена његовог имена дрхте и Пашић и краљ.... Да му син миљеник буде настављач и узор Србије. Његови потомци ће по женином имену понети презиме Катићи.

                    Радуловић примећује како је однос очева и синова једна од окосница читаве саге о Катићима. Међутим, њихова породична прича много је сложенија од у књижевности и животу честе повести о сукобу очева и синова. Тај сукоб је највидљивији у првом нараштају. Он је много више и од породичне драме. Аћим и Вукашин се сукобљавају око визије Србије, њене политике и друштва.

                    Аћим шаље Вукашина на школовање у Париз одевеног у народну ношњу. Наређује му да гуњ и опанке не скида. Вукашин одбацује ношњу и шаље своју слику у реденготу. Престаје да га зове „бабо". То је тек први корак у ритуалном оцеубиству.

                    Вукашин се гнуша Аћимове „политичке хајдучије". У ноћи растанка, баш на Бадње вече, одбацује све за шта се стари народни трибун залагао:

                    „Хајдучко позориште... Рат с Турцима пренет у рат за власт, у политику... Народ, слобода, устав, све су то само изговори да се дође на власт. Зар је мало у Србији оних који су свршили неке школе, па су пропали у нашој, вашој политичкој хајдучији?... Овде су попови једини успешни, а можда и корисни идеолози. Овде је слобода право да хајдукујеш, да хараш, да заузимаш општинске утрине, а демократија и самоуправа да не плаћаш порез... Сит сам ја свега тога! Србији су потребни памет и знање, а не странке! Србији треба да гледа Европу, а не турски тур! - Вукашин се загрцну и умуче: А добар говорник, пас. Какав би он сила био у Скупштини. Моја је то крв... Европа ми упропасти дете.... Несрећник. Аћим засузи."

                    После овог разлаза са сином и сељачке буне коју је повео, Аћим полако излази из средишта радње. На почетку Времена смрти машта о својој сахрани, „када ће се цела Србија уверити са ком је и за кога је моравски народ. Када друкчије није могло, нека свећама, воштаницама гласа народ за Аћима Катића. А ти гласови неће моћи да се купе чокањима ракије и опанком. Те изборне спискове што ће се отегнути за његовим ковчегом неће моћи да скроји Пашић са својим среским писарима. Кад друкчије није могло, својом крстачом клепиће Пашића по глави. На преровском гробљу оро ће да се вије и пева сељачка песма из тимочке и преровске буне."

                    Аћим Катић, антисистемски политичар и бунџија против државе, гине бранећи воз са државном имовином од народа који га прегази у пљачкашком јуришу:

                    „Шта то радите разбојници?! Вепар вам матер лоповску! Па то је државно!... То је држава српска, то је за војску спремљено!"

                    Нема издаје код Катића. Сви они живе и страдају за своју земљу. Само је другачије замишљају.

                    Антизападњак, комуниста, великосрбин

                    То долазимо на Вукашина. Већ је опште место да је Вукашин Катић лик који изговара најдубље ставове и мисли самог Добрице Ћосића. Као што то бива у нашој јавности, књиге се читају површно. Тако на пример, замршене текстове Радомира Константиновића углавном нису пажљиво читали ни поштоватељи ни противници. Међутим, та површност је још жалоснија када је у питању Ћосићево дело, које је лакше и забавније читати. Три главне оптужбе на рачун Добрице Ћосића су да је антизападњачки традиционалиста, догматски комуниста, и најчешће: да је великосрпски националиста.

                    Нико оштрије не напада српски традиционализам, нико се ватреније не залаже за Европу од Вукашина Катића у Коренима. Неке његове ставове смо већ горе изнели, али има их још. На пример:

                    „Све је бесмислено. И политика, и идеје, и принципи, и култура, и углед и каријера, и та, та велика животна срећа! Живот у Србији је старо гробље... Ништа велико не може у њему да израсте. Ко год од живота нешто више тражи - рубе му главу. А шта чека њега, који жели Европу у Србији?"

                    У роману Грешник Вукашин врло сумњичаво гледа на Русију:

                    „Из Русије нам могу доћи генијалне књиге, генијални писци и музичари, велике духовне вредности. То они имају, то руски народ рађа. А слободу и демократију нису имали никад, немају их ни после револуције. Можда им и не треба."

                    Што се догматског комунизма тиче, та оптужба је сасвим глупа, и најучесталије се чује у анонимним коментарима на мрежама, везаним за Ћосићево партизанство. Можда је сувишно подсећати да су и Време зла и Време власти вероватно најобимнија критика бољшевичког догматизма у нашој књижевности.

                    Позорница Ћосићевог напада на идеолошки фанатизам географски обухвата просторе од Москве, преко затвора у Сремској Митровици, до Београда и Ужичке републике. Хронолошки, фанатизација комуниста се посматра у размаку од тридесетак година. Сам Вукашин Катић, кад год говори о комунизму, говори забринуто и критички. 

                    Ево само једног суда: „Ако револуција не настаје из слободе, ни слобода не настаје из револуције."

                    Највише је оних који Добрицу Ћосића нападају за великосрпски национализам. Ако писац говори гласом Вукашина Катића, онда он никако није великосрпски, већ је пре малосрпски националиста.

                    Која би влада то смела да учини? 

                    Већ на почетку Времена смрти Вукашин Катић се у имагинарној расправи са Николом Пашићем залаже да се Бугарима учине уступци. Пашић изговара општепознате аргументе да се Бугарима не да оно што им је обећавано пре Првог балканског рата:

                    „Зар смо, Вукашине, могли Бугарима да дамо пола Македоније после онаквог њиховог забушавања у рату с Турцима? Па им још и Једрене ослободисмо... Која би влада, питам те, смела то да учини?"

                    Вукашин одговара:

                    „Она која би мислила на будућност."

                    А Пашић:

                    „Којој би било свеједно што је српски народ искрварио На Куманову, Битољу и Овчем пољу?"

                    На шта ће Вукашин:

                    „Али њу би историја оправдала само годину дана касније. Данас, господине Пашићу... рећи ћу вам само ово: ми смо још поразом на Марици протерани с југа Балкана. Душаново царство је Византијско царство. На тој историјској рушевини никакав национални циљ и државни програм не могу се данас градити. Не трујмо се више старим заблудама."

                    У доба пропасти државе 1941. године, Вукашин Катић, у разговору са Драгишом Васићем, још жешће критикује великодржавне идеје:

                    „Наше границе треба да буду само до мржње наших суседа. Наша будућа држава, ако она може поново да настане, треба да буде она територија коју нико сем Срба не може да сматра својом... Ја сам уверен да мали народ треба да живи на што мањој територији. Да буде што гушћи и да велики и јачи немају шта да му узму, а мањи од њега да му не завиде на томе што има. Само тада народ може имати спокојну будућност."

                    У самом делу, Вукашин Катић се више пута позива на Јована Скерлића, тако да је Скерлић један од идејних узора за овај лик.

                    Звери моја, веку мој лепи

                    Ако је Вукашин Катић пишчево друго ја у политичким и националним стварима, Иван Катић изговара Ћосићеве најдубље мисли о људској природи, о карактеру његовог века, о великим егзистенцијалним питањима.

                    Иван Катић је логорски човек, који је прошао све врсте затвора и логора у 20. веку - аустроугарски логор за српске заробљенике у Нађмеђеру, мучионицу Главњаче, краљевски затвор у Сремској Митровици, „робију на робији" злостављање другова-комуниста у истом том затвору, Маутхаузен и Голи оток.

                    Можда и нехотице, Иван Катић цео свој живот чита савремене европске и светске писце, прати уметност. Чита Фројда, Андреа Жида (због кога долази у сукоб са комунистима), Кјеркегора. Он више није ни преровски политичар Аћим ограничен трима Моравама, ни осујећени Европљанин Вукашин. Он нема потребе да гуњ и опанак баца у Сену. Иван Катић долази у Париз као одомаћени, равноправни учесник интелектуалног и културног живота. И у историјској стварности, његови вршњаци су били барабар са дадаистима и надреалистима.

                    Његов слом се разликује од сломова његовог деде и оца. Народњачког вођу Аћима су прегазили време и модерна бирократска држава. Вукашин је дочекао крај свог сна о демократској и просвећеној југословенској држави. Иван Катић је пак, жртва немерљивих сила светске историје. Уместо да предаје и пише, већи део живота проводи по мучилиштима стаљинизма, нацизма и две врсте југословенских диктатура. Он је заиста жртва тог 20. века. 

                    Осип Мандељштам се, у потресном преводу Бранка Миљковића, запитао:

                    Звери моја, веку мој лепи,
                    Ко ће ти погледати у очи
                    И својом крвљу ко ће моћи
                    Пршљене двају столећа да залепи?

                    Да ли су Катићи ти пршљени? Аћим, Вукашин и Иван? Гледали су том зверском веку у очи, лили су крв за своје идеале. Нико од њих тројице није типичан представник свог народа и времена. Они су предводници својих поколења, макар били поражени као Аћим, скрајнути као Вукашин, или тлачени као Иван. 

                    Друштво
                    Могу ли обавештајне службе оборити или сачувати неки режим: ЦИА, снајка, ЦИА...
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Могу ли обавештајне службе оборити или сачувати неки режим: ЦИА, снајка, ЦИА...
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Пише:  Александар Мандић
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Стварање идентитета, разарање идентитета: Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Стварање идентитета, разарање идентитета: Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Пише:  Дарко Коцјан
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Економија
                    Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем
                    Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Пише:  Сара Риландер (ed.)
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Свет
                    Скуп десничарске Коминтерне у Трамповој резиденцији у Мар-а-Лагу: Шта је то Сипак и како би да освоји свет
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Скуп десничарске Коминтерне у Трамповој резиденцији у Мар-а-Лагу: Шта је то Сипак и како би да освоји свет
                    Све што сте хтели да знате о криптовалутама и криптолоповима: Генијална измишљотина Сатошија Накамота
                    Пише:  Саша Марковић
                    Све што сте хтели да знате о криптовалутама и криптолоповима: Генијална измишљотина Сатошија Накамота
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Како су севернокорејски хакери украли 6,36 милијарди долара у криптовалутама: Лазарусова пљачка века
                    Пише:  Горан Белановић
                    Како су севернокорејски хакери украли 6,36 милијарди долара у криптовалутама: Лазарусова пљачка века
                    Историја
                    Последњи лет и неразјашњена смрт Дага Хамаршелда, шефа Уједињених нација: Плаћеници, шпијуни и борба за Конго
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Последњи лет и неразјашњена смрт Дага Хамаршелда, шефа Уједињених нација: Плаћеници, шпијуни и борба за Конго
                    Дан примирја, наша Eнглескиња и јато малих сивих препелица над Србијом: Сећање на Флору Сендс
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    Дан примирја, наша Eнглескиња и јато малих сивих препелица над Србијом: Сећање на Флору Сендс
                    Православни свештеници у Народноослободилачкој борби: С крстом и петокраком на челу
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Православни свештеници у Народноослободилачкој борби: С крстом и петокраком на челу
                    Једна вишенационална држава на рушевинама друге: Зашто је створена Југославија?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Једна вишенационална држава на рушевинама друге: Зашто је створена Југославија?
                    Култура
                    Пола века „Салаша у Малом Риту“: Прича о Бранку Бауеру и златном стандарду домаћег серијског програма
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Пола века „Салаша у Малом Риту“: Прича о Бранку Бауеру и златном стандарду домаћег серијског програма
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Пише:  Горан Тарлаћ
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Сећање на докторку Сашу Божовић и њену књигу: Теби моја Долорес
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Сећање на докторку Сашу Божовић и њену књигу: Теби моја Долорес
                    Тридесет година „Мржње“: Хроника најављене експлозије
                    Пише:  Љубица Влаховић
                    Тридесет година „Мржње“: Хроника најављене експлозије
                    Музика
                    Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    Пише:  Зорица Којић
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Пише:  Жикица Симић
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе
                    Спорт
                    Одлазак Џевада Преказија: Велики фудбалер, човек без мрље, доживотни Југословен и заљубљеник у Београд
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Одлазак Џевада Преказија: Велики фудбалер, човек без мрље, доживотни Југословен и заљубљеник у Београд
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Политика
                    Титово наслеђе, мултиполарност, неутралност и мир: Зашто светски мир зависи од несврставања малих земаља
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Титово наслеђе, мултиполарност, неутралност и мир: Зашто светски мир зависи од несврставања малих земаља
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Лектира
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за „Политику“ 1927: Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пише:  Драгослав Љ. Петковић
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за  „Политику“ 1927:  Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    Пише:  Вук Врчевић и Милорад Медаковић
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    На Дан ослобођења Београда: Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Пише:  Историјски архив Београда
                    На Дан ослобођења Београда:  Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Ото Бихаљи-Мерин и његово време: Путовање кроз живот уз ратове, политику и уметност
                    Пише:  Ото Бихаљи-Мерин
                    Ото Бихаљи-Мерин и његово време: Путовање кроз живот уз ратове, политику и уметност
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.