OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Из шетње Мађарским народним музејом

                    Наливперо којим је укинут Варшавски пакт: Спратови мађарске историје на пештанском Музејском тргу

                    Читај ми!

                    Пише:  Мухарем Баздуљ

                    петак, 22. апр 2022,  11:56 -> 11:57

                    Већина историчара нема неку посебну асоцијацију на први јули 1991. Неко опседнут енглеском краљевском породицом, можда ће се сетити да је то био тридесети рођендан Дијане, принцезе од Велса. Неко опет упућен у Кину и њену повест, можда се присети седамдесете годишњице утемељења Комунистичке партије Кине. Не ради се, међутим, о Азији и утемељењу, него о Европи и укидању. Тог 1. јула 1991. у Прагу је, наиме, официјелно расформиран Варшавски пакт

                    Будимпешта; Ускрс (по грегоријанском календару). Према прогнози, кише није требало да буде ни за лек, но у оно рано поподне, кад још није време за ручак ако се доручковало касно, киша почиње да лије. Добра прилика да се оде до Мађарског народног музеја односно „Magyar Nemzeti Muzeum". Волим да поредим Народни музеј Србије са народним музејима држава успоредивих по броју становника и површини, као и по историјском искуству. Мађарска се ту сасвим добро уклапа.

                    Можда и кључна разлика између ова два музеја јесте што у оном будимпештанском нема уметничких слика, кипова и других артефаката значајних мађарских и светских уметника. То вероватно стоји другде, у Националној галерији или неком сличном месту. Ово је заправо више нешто што би се могло назвати „историјским музејом", односно институција која нуди експонате о свим историјским периодама људског живота на територији данашње Мађарске.

                    Сеусово благо

                    У приземљу је најпре сјајна поставка експоната из времена Римског царства, понајпре из колекције фамозног „Сеусовог блага".

                    Становита хрватска енциклопедијска јединица овако описује дотичне археолошке налазе: „Четрнаест комада раскошно украшеног сребрнога столног посуђа из античкога доба названога по римском патрицију Сеусу, чија се посвета налази у средњем медаљону једне од посуда. Претпоставља се да је он благо бјежећи из Рима негдје закопао, али није сигурно гдје. О томе се споре Хрватска, Мађарска и Либанон. Претпоставка о панонском простору као локацији блага темељи се на томе што се на једној посуди спомиње језеро Пелсо (латински назив за Балатон); у Хрватској је претпостављена локација Барбарига крај Пуле. Посуђе је израђено између IV и V ст., а било је похрањено у великом брончаном вједру из VI или VII ст. и захваљујући тому сребро је сачувано од оксидације. Пет великих сребрних тањура различите величине украшено је искуцавањем и niellom. У средњем медаљону и на рубовима налазе се призори Сеусове гозбе и лова, лова на каледонскога вепра итд. Пет врчева с окомитом ручком украшено је женским ликовима и биљним мотивима, а један дионизијским призором. Двије ситуле украшене су призорима о Хиполиту и Федри, а ваљкаста посуда са стожастим поклопцем приказом женске тоалете."

                    Проактивношћу владе Виктора Орбана, односно спремношћу да се плате десетине милиона евра, ти величинствени комади сребра завршили су у приземљу импресивне зграде на пештанском Музејском тргу.

                    Сеусово благо има сопствене одаје, а остатак сталне поставке простире се на два спрата и започиње са каменим добом.  То је она стандардна варијанта подастирања археолошких трагова нађених на властитој територији, а који потичу из времена када ништа слично савременим националним идентификацијама није постојало ни у натрухама.

                    Нема тога, међутим, превише. Много више пажње је посвећено доласку мађарских племена из азијских степа у срце Европе, односно њиховим најдубљим пенетрацијама у ткиво старог континента. На великим зидним мапама су са становитим поносом означени градове и покрајине до којих су у деветом и десетом веку стизали наводни преци данашњих Мађара.

                    Спратови историје

                    Кад се дође до друге половине Средњег века, историја Мађара је већ страшно испреплетена са историјом Срба и осталих Јужних Славена. Свако мало се помињу топоними босански, хрватски и српски, као и ликови из наше историјске и књижевне баштине, што кулминира појавом Јаноша Хуњадија званог Сибињанин Јанко.

                    Слично се наставља и са временом Османских освајања. Стога се у овом Музеју налази, између осталог, и портрет Мехмед-паше Соколовића. Цела ова секција музејске поставке завршава се експонатима из времена коначног ослобађања Мађарске од турске окупације.

                    Има нешто што на психолошком нивоу отежава једнократне посете великим музејима: кад дођете до најзанимљивијих делова, већ сте преуморни од онога што сте већ видели. Кад крене епоха Хабсбуршке монархије, експоната је највише и најзанимљивији су: од Моцартовог пијанина и клавира Франца Листа до целог низа књига и новина из осамнаестог и деветнаестог века. У периоду између Аустро-угарске нагодбе из 1867. и Сарајевског атентата 1914, Мађарска пролази кроз својеврсно златно доба које је овде изузетно богато документовано.

                    Кратки двадесети век за Мађарску није био нарочито срећан. Можда и зато две велике просторије са експонатима из тог периода јесу натпросечно мрачне. Међу експонатима ту је и плакат на српском језику прогласа начињеног у Бачу 18. априла 1941. где „Vitéz Vattay Antal" уверава становништво да ће „мађарска администрација чувати личну и имовинску безбедност" сваког грађанина.

                    Ипак, ако је судити само по овом музеју, совјетска окупација је за Мађаре била трауматичнија од нацистичке. Након што посетилац прегледа артефакте из времена од 1945. до краја осамдесетих, а затим и неколицину оних који призивају прве слободне посткомунистичке изборе, ноге га саме вуку према вратима на којима пише излаз.

                    А пре излаза, у висини очију, на белом зиду је последњи ескпонат Мађарског народног музеја, институције која чува успомену на целокупну мађарску историју.

                    Да ли, дакле, историја Мађарске завршава крајем осамдесетих година прошлог века?

                    Последњи експонат мађарске историје врло је тачно и прецизно датиран. Датум је, дакле, 1. јул 1991. године.

                    Пенкало од злата и иридијума

                    Претпостављам да ни већина историчара нема неку посебну асоцијацију на први јули 1991. Дан насред прве године последње декаде двадесетог века; неко опседнут енглеском краљевском породицом, можда ће се сетити да је то био тридесети рођендан Дијане, принцезе од Велса. Неко опет упућен у Кину и њену повест, можда се присети седамдесете годишњице утемљења Комунистичке партије Кине. Не ради се, међутим, о Азији и утемељењу, него о Европи и укидању - тог 1. јула 1991. у Прагу је, наиме, официјелно расформиран Варшавски пакт.

                    Сам експонат је, наиме, једно елегантно - наливперо. Испод уоквиреног и стаклом заштићеног наливпера у раскошној дрвеној кутији је „легенда" исписана на мађарском и енглеском језику у којој стоји како је дотично пенкало направљено од злата и иридијума, скупа са припадајућом кутијом на унутрашњости чијег поклопца је угравиран грб Краљевине Шпаније, Фелипе Гонзалес, тадашњи шпански премијер, поклонио првог јула 1991. у Прагу Јожефу Анталу, тадашњем председнику Владе Мађарске, а да овај њиме потпише документ о расформиравању Варшавског пакта.

                    На трагу лоше схваћених Фукујаминих теза, Гонзалес и Антал су можда помислили да Мађарска и Европа тога дана - излазе из историје. Коминике којим је Варшавски пакт престао да постоји осим председника Владе Мађарске, потписали су и (пот)председници односно премијери Албаније, Бугарске, Пољске, Румуније, Чехословачке, ДДР-а и СССР-а. Међународна војна организација утемељена у мају месецу 1955. једва, дакле, да је напунила 36 година пре него је угашена.

                    Варшавски пакт био је одговор на оснивање НАТО савеза шест година пре тога, односно у априлу 1949. Неко наиван те је 1991. године засигурно помишљао да и НАТО тешко може да поживи и преживи још шест година, сада кад је остао без главног такмаца и разлога за постојање.

                    Ипак, шест година након што је Варшавски пакт угашен, НАТО је био на пола пута реимагинације сврхе властитог постојања у виду малтене хуманитарне организације, пошто је доктрина „хуманитарне интервенције" већ била теоретски утемељена, као и краткорочно имплементирана кроз кампању бомбардовања положаја војних формација босанских Срба и чекао се само повод да се кроз бомбардовање СР Југославије, а о „округлој" и јубиларној годишњици оснивања овог војног савеза, та доктрина практично прогласи и за официјелни raison d'être.

                    На излазу из музеја

                    Политичке фигуре какве су били Фелипе Гонзалес и Јожеф Антал незамисливе су изван хладноратовског контекста. Гонзалес (рођен 1942) био је лидер Социјалистичке радничке партије Шпаније, левичар дакле, трећи по реду шпански премијер након краја франкистичке диктатуре.

                    Начин на који је шпанска транзиција спроведена, као и улога коју су у њој имале леве политичке снаге и идеје, дубински је повезана са тадашњом расподелом моћи у свету. Јожеф Антал је био десет година старији од Гонзалеса. Са очеве стране био је потомак ситног мађарског племства, док је са мајчине стране имао и трагове јеврејског порекла. Био је активан учесник устанка из 1956, па је након совјетске интервенције неколико пута хапшен и затваран. Највећи део социјалистичког периода провео је радећи као библиотекар и историчар медицине.

                    Као представник Мађарског демократског форума на преговодима о реформи Устава крајем осамдесетих година, Антал постаје препознатљива фигура у јавности те је као такав изабран за премијера након првих демократских избора. Здравље му се затим погоршало већ почетком мандата те је умро пре него се његов четворогодишњи мандат и завршио (крајем 1993).

                    Данас се по њему зове једна од зграда Европског парламента у Бриселу, а наливперо које је добио на поклон стоји на почасном - последњем - месту, крај самог излаза из музејске поставке која путника намерника у сат-два-три-или-четири спроводи кроз целокупну историју Мађарске и Мађара.

                    Првог јула прошле године, Република Словенија је преузела ротирајуће шестомесечно председавање Европском унијом. Десило се то тачно на тридесету годишњицу полуфарсичног „десетодневног рата" између Територијалне одбране Словеније и Југословенске народне армије, рата који је трајао од 27. јуна до 7. јула 1991.

                    Нико се није сетио да тог дана пада и тридесета годишњица гашења Варшавског пакта, да се тај војни савез самоукинуо тачно три дана након што се држава на ничијој земљи између Варшавског пакта и његовог западног такмаца почела у крви распадати. Берлински зид је пао. Порука на другом зиду је била јасно исписана, али мало је, као и увек, било пророка у стању да је прочитају. 

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    Пише:  Милан Игрутиновић
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Пише:  Иван Радановић
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Пише:  Саша Марковић
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Економија
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Пише:  Горан Николић
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Свет
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Пише:  Момир Турудић
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Култура
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Пише:  Дејан Новачић
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Историја
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Пише:  Вуле Журић
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Музика
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Пише:  Жикица Симић
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Пише:  Жикица Симић
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Спорт
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Пише:  Иван Радовановић
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Лектира
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.