Ненад Радичевић: Виола фон Крамон нема утицаја у партији

Зашто је амерички утицај на немачке медије већи него утицај домаће владе, како се Олаф Шолц опире медијском притиску и у којим тренуцима расте његов иначе „досадан тон“, зашто о извештавању о рату у Украјини нема разлике у уређивачким политикама и како се алтернативно мишљење пробија кроз медије на маргини, у Бермудском троуглу објашњава Ненад Радичевић, дописник РТС-а и Ал Џазире из Немачке.

„Немачки медији болују од мањка запослених који су мигрантског порекла. Иако је то земља у којој такво порекло има скоро четвртина становништва, у редакцијама је их је до пет одсто међу новинарима, а међу уредницима се броје на прсте једне руке и то су увек Италијани, Британци или Американци. С друге стране, не извештавају о оним питањима која би могла да угрозе њихову „моралну“ исправност. Убеђења су, што би Ниче рекао, по истину тежа него лаж. Немачким новинарима убеђења не дају да факат објаве или ставе у контекст објашњења неког феномена. И овде и тамо, продат убеђења је посто део бизниса.“

Радичевић каже да европосланица Виола фон Крамон нема утицај у партији Зелених нити у тамошњој званичној политици, иако јој се тај значај на Балкану придаје, а да су вести из Србије деценијама већ негативно конотиране.

„Малобројни дописници који покривају Југоисточну Европу дају ширу слику о Србији, али има и медија који веома симплификују ситуацију и описују нас као земљу блиску Русији, од које смо или енергетски или зависни због КиМ. Већина медија, за домаћу публику, упрошћава тренутну позицију Србије. Једини талас позитивних вести, условно речено пи-ар за Србију, била је широка доступност вакцина током пандемије. Репортаже о људима који долазе у Србију да се вакцинишу су биле изненађење за јавност, па су ми многи прилазили да питају да ли је то истина.“

Гост осамнаесте епизоде подкаста о медијима говори о начину на који се Билд окренуо против Ангеле Меркел пред изборе и како је Аксел Шпрингер заташкао највећу сексуалну аферу која је погодила европско новинарство, одговара на питања о свом одласку из дневног листа Политика и етикети пропагандисте коју му је доделио Михаел Мартенс, новинар Франкфуртер алгемајне цајтунга, након што је на Твитеру похвалио Дојче велеову анализу немачке штампе пред бомбардовање СР Југославије.

„Мартенс ми се усмено извинио, а после је и сам био жртва сличног поједностављивања када је објавио фотографије са Александром Вучићем и Милорадом Додиком након интервјуа. Био је на мети међународних колега, експерата за Балкан и регионалних душебрижника на Твитеру који га и дан-данас представљају као да оправдава Вучића. А то што је Дојче веле, након његовог текста, урадио сопственом новинару је уреднички линч, који је показао колико немачки медији нису спремни за критички тон.“