OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Global Inequality and More 3.0

                    Бранко Милановић: Сва моја светска првенства, од Чилеа до Катара

                    Читај ми!

                    Пише:  Бранко Милановић

                    субота, 29. окт 2022,  08:50 -> 20:01

                    Веома сам оптимиста по питању мундијала у Катару. Драго ми је да ће се играти у арапској земљи: Арапи воле фудбал и њихови тимови постају све бољи (мада ове године нису имали среће). Куп ће се играти зими када врхунски играчи буду мање уморни. Биће то сјајно Светско првенство.

                    Моје прво светско првенство било је Чиле 1962. У то време, није било сателита да шаљу слику директно из Јужне Америке у Европу, тако да сам пренос слушао на малом транзистору којег би, што се напад чиниo oпаснијим, грчевитије стезао рукама. Моја велика успомена: Утакмица Југославија-Чиле за треће место. Изашао сам с породицом на вечеру и понели смо транзистор са собом. Испоставило се да су и сви остали то учинили. И онда мук који се простире рестораном када Чиле даје победоносни гол.

                    Светско првенство тада није био велик догађај. У  Чиле је мало људи отпутовало и утакмице су се играле на празним стадионима, пред само неколико хиљада гледалаца. Скоро је данас невероватно да је полуфинале Светског првенства гледало 3.000 људи! Налик сеоској утакмици. Ово је и даље било херојско доба фудбала.

                    Прво светско првенство које сам пратио уживо било је оно у Енглеској 1966. Невероватно се живо сећам тог првенства. У јуну те добио сам вирусну упалу плућа па сам недељу дана провео у болници. Желео сам да што пре изађем из болнице да бих стигао на време да пратим Светско првенство. На сву срећу то се и десило, па сам могао да гледам већину утакмица (тада се нису све утакмице приказивале на телевизији). Једно сећање. Бриљантна демонтажа Бразила без Пелеа у режији Мађарске  (3-1), као и Варгин невероватни гол. Ово је било доба када су Мађари и даље показивали део магије из доба Пушкаша пре него што ће упасти у црну рупу фудбала, чини се заувек.

                    Уверен сам да је Светско првенство 1970. било најбоље икада. Такође, било је и прво које сам гледао на телевизору у боји. Технологија је напредовала џиновским корацима: ако упоредите Чиле 1962. и Мексико 1970. - технолошки напредак је био далеко већи  него у протеклих осам година. Једно посебно сећање: мрцварење у полуфиналу између Италије и Западне Немачке гледао сам сâм (моји родитељи су одлучили да је прекасно и отишли су ​​у кревет). Финале је, наравно, свима дубоко урезано у памћење. Али чини се да оно помало и вара,  што сам схватио пре неколико година када сам поново погледао утакмицу на Јутјубу: резултат је био нерешен до 66. минута. Убитачан хитац Карлоса Алберта је тај који је учинио да сви забораве да је до последњих 20 минута утакмице све било неизвесно.

                    Светско првенство 1974. одржано је у Западној Немачкој. Квалитет утакмица је и даље био изврстан, углавном захваљујући одличној холандској екипи. Успомена: скоро-па-ватерполо утакмица одиграна између Западне Немачке и Пољске на поплављеном терену. И наравно, пенал за Холандију досуђен у првом минуту финала који је, на крају, (психолошки) допринео њеном поразу.

                    За време Светског првенства 1978. био сам у Америци где је фудбал био егзотичан спорт. Ниједна утакмица није приказивана на националној телевизији. Баш ниједна. Због тога сам резултате од претходног дана морао да читам у новинама. Али пошто сам од 1966. гледао сва финала,  ни ово нисам смео да пропустим: три сата сам се возио колима до Гејнсвила у Флориди, где сам у биоскопу са публиком, међу којом је отприлике подједнако било  аргентинских и холандских навијача, гледао утакмицу. Људи су се пели по столицама и прескакали пролазе.

                    Светско првенство 1982. затекло ме је на путу. Био сам у Камеруну када је Камерун одиграо 1-1 са Италијом. Светска банка договорила је састанак на високом нивоу баш у време утакмице. Свима, осим вођи тима Светске банке, било је јасно да камерунске преговараче нису занимала структурална прилагођавања већ дриблинзи и шутеви. Изненада, негде на пола састанка на који очигледно нико није обраћао пажњу, министар је скочио и узвикнуо: „le poteau, le poteau". Камерун је промашио шансу за гол.

                    Од 1986, америчка телевизија је приказивала све утакмице (треба опет приметити огроман напредак за осам година). Сећам се да сам каснио на важан састанак јер су Француска и Бразил играли продужетке а потом и изводили пенале. Али једноставно нисам могао да одем а да не знам да ли ће Платини или Зико играти у полуфиналу. „Бурррррручага", то ће ми заувек остати у сећању. Наравно, заједно с невероватним Марадоном, можда и највећим играчем којег сам икада гледао.

                    Мислим да је 1990. одржано најгоре Светско првенство. Памтим слабо посећене утакмице и италијанске стадионе, који су, супротно ономе што се дешава  на светским првенствима данас, били у оронулом стању. Југославија, која је имала одличну екипу, била је пред распадом. Фудбалски савез Словеније повукао је своје играче пре почетка првенства. На турниру на коме је лајтмотив био резултат 0-0,  две екипе су се некако дотетурале до јадног финала, са све песничењем, сумњивим пеналом и проблематичним искључењем.

                    Светско првенство 1994. било је можда тек нешто квалитетније. Деведесете генерално нису биле добре за фудбал. Због осећаја неке врсте засићености није ме интересовало да гледам утакмице игране у Вашингтону, али како је турнир одмицао постајао сам све узбуђенији. Бивша девојка ми је веома великодушно помогла да узмем три карте за финале у Пасадени. У то време, карте су се и даље куповале на лицу места и она их је узела тек недељу дана пред финале - када је постојала могућност да уместо Италије и Бразила гледамо Шведску против Бугарске. Питала ме је да ли и даље желим карте: одговорио сам потврдно. Допадао ми се смели, проћелави Бугарин који је победнички гол против Немачке постигао главом. Људи су говорили „коса није in". И сâм сам почео да ћелавим, па сам био с тим сагласан.

                    Првенство 1998. у Француској представљало је још једно, иако веома скромно, побољшање у нивоу игре. Провео сам тај месец путујући са својом породицом по Француској и изненадило ме је колико је Светско првенство изазивало мало интересовања. Било је тешко пронаћи ресторане у којима се приказују утакмице - осим када је Француска играла. Гледао сам финале након што сам платио позамашну своту новца званичнику ФИФА који је своју карту добио бесплатно. Тражио је још више новца него што сам имао код себе, али га је његова супруга (благословена била!) убедила да спусти цену.

                    Првенство 2002. играло се у Јапану и Јужној Кореји. Сада је цео свет гледао. Једна битна успомена: Кафу који се пење на врх импровизованог подијума и у киши конфета, уз трештање музике, подиже пехар. Мислио сам да је нова паганска религија завладала светом и да су Кафу, Роналдо o fenomeno и Ривалдо били њени поглавари.

                    Године 2006. путовали смо Немачком. За разлику од Француске осам година раније, фудбала је било на све стране: у свим баровима, хотелима, фан зонама. Пратио сам четвртфинални меч између Немачке и Шведске из прелепог хотела у Берхтесгадену. Можда јер је хотел био скуп а гости мирни, а можда и због места на ком је изграђен, немачки туристи који су гледали утакмицу само би уљудно тапшали рукама на сваки немачки гол. Као да сам присуствовао концерту камерне музике. Али за остале утакмице и у другачијем окружењу, атмосфера је била другачија.

                    Прилично лоше памтим првенство 2010. Са сином сам гледао утакмицу Уругвај-Гана у башти једног кафића у Београду. Изненада се подигла олуја и нестало је сигнала. Инсистирао сам на томе да власник покуша да га успостави. После неколико покушаја, коначно је у томе и успео: сведочили смо Суарезовој невероватној „голманској интервенцији" и Ганином несрећном промашају из пенала. То је било најближе што је једна афричка држава икада пришла полуфиналу.

                    Светско првенство 2014. у Бразилу преобразило је читаву државу. Имали сте осећај да ако би избио нуклеарни рат, вест о томе доспела би на четврту страну новина. Упркос свим страховима, првенство је било одлично организовано - превазишавши у неким елементима чак и немачку организацију. Памтим прелепу звездану ноћ у Ипанеми, вечеру на тераси ресторана, док Анри и ФИФА званичници седе само пар столова даље. Неће више бити таквог светског првенства - верујем никада. Напустио сам Бразил пре (не)славног полуфинала и гледао га у неверици.

                    Првенство 2018. било је одлично. Квалитет утакмица је постојано растао. Мислим да је ово једно од бољих светских првенстава, а да тек треба да видимо најбоље. Додатак: организација је била савршена: време је сарађивало до самог краја. Гледао сам полуфинале између Хрватске и Енглеске у ком је Хрватска оправдано победила. Финале сам гледао на грчком острву које редовно посећују француски туристи. Изненадио ме је мањак излива емоција након што је Француска победила. Мислио сам да ће француски туристи да скачу у море. Уместо тога, спокојно су пошли у ресторане и уживали у риби.

                    Веома сам оптимистичан по питању првенства у Катару. Драго ми је што ће се играти у арапској држави. Арапи воле фудбал и тимови им полако постају све бољи и бољи (и сви до једног ове године били су баксузни). Првенство ће се играти у зиму када су најбољи играчи одморнији. (И даље сам оптимистичан: биће то одлично Светско првенство).

                    Током више од пола века, ово је за мене било одлично путовање. Када упоредимо машине и организацију какви су данас, као и глобални домашај спорта, са оним како су ствари изгледале 1962, лакше можемо да појмимо улогу технологије и глобализације. Ко би могао да замисли ВАР у Вињи дел Мар 1962? Огроман напредак је постигнут у многим областима. Али такође морамо да будемо и скромни у процени онога шта је постигнуто. Поносимо се тиме што Олимпијада и Светско првенство имају скоро непрекинут стаж дужи, односно нешто краћи, од једног века. Али грчка Олимпијада одржавала се редовно четири века. Ко ће бити победник Светског првенства 2318. године? Да ли ће се државе такмичити? Или пак само Океанија, Истазија и Евроазија.   Хоће ли и даље бити фудбала? Хоће ли се уопште одржати првенство? Qui sait.

                    П.С. Бразилски играч на слици с почетка текста је неко ко је изненадно заблистао на једном Светском првенству, прославио се и убрзо након тога пао у заборав.


                     

                    Друштво
                    Приче из возова, песме о возовима: Сентиментално листање железничког Реда вожње
                    Пише:  Вуле Журић
                    Приче из возова, песме о возовима: Сентиментално листање железничког Реда вожње
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење на великом екрану
                    Пише:  Дарко Коцјан
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење на великом екрану
                    Белешка о новим технологијама у Кини и будућности човечанства: Бистрији или тупљи човек бива кад…
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Белешка о новим технологијама у Кини и будућности човечанства: Бистрији или тупљи човек бива кад…
                    Стварни трошкови вештачке интелигенције према Кејт Крофорд: Невоље техносолуционизма
                    Пише:  Иван Радановић
                    Стварни трошкови вештачке интелигенције према Кејт Крофорд: Невоље техносолуционизма
                    Економија
                    НИС и санкције: Да ли ћемо гледати пропаст најбоље фирме у Србији?
                    Пише:  Аница Телесковић
                    НИС и санкције: Да ли ћемо гледати пропаст најбоље фирме у Србији?
                    После санкција НИС-у, рампа и за железару у Смедереву: Само су нам још квоте на челик фалиле
                    Пише:  Аница Телесковић
                    После санкција НИС-у, рампа и за железару у Смедереву:  Само су нам још квоте на челик фалиле
                    Како смањити раст неједнакости који доносе нове технологије: Ширење, опорезивање и забрана
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Како смањити раст неједнакости који доносе нове технологије: Ширење, опорезивање и забрана
                    Србија у енергетској геополитичкој утакмици Руса и Американаца: Ко игра за НИС – Јанаф или Мол? 
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Србија у енергетској геополитичкој утакмици Руса и Американаца: Ко игра за НИС – Јанаф или Мол? 
                    Политика
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Свет
                    Стварност узвраћа ударац: Успон и пад неолиберализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Стварност узвраћа ударац: Успон и пад неолиберализма
                    О фасцинацији и зависности, након повратка из Кине: Свест о границама учења и дубина истинског знања
                    Пише:  Бранко Милановић
                    О фасцинацији и зависности, након повратка из Кине: Свест о границама учења и дубина истинског знања
                    Дуга сенка Моамера ел Гадафија: Затвор за Николу Саркозија
                    Пише:  Ана Оташевић
                    Дуга сенка Моамера ел Гадафија: Затвор за Николу Саркозија
                    „Музичари из Бремена“ у Риги: Политичке и кошаркашке бајке браће Грим
                    Пише:  Горислав Папић
                    „Музичари из Бремена“ у Риги: Политичке и кошаркашке бајке браће Грим
                    Историја
                    У служби Трећег рајха: Агенти Специјалне полиције и начини њиховог деловања у окупираној Србији
                    Пише:  Радосав Туцовић
                    У служби Трећег рајха: Агенти Специјалне полиције и начини њиховог деловања у окупираној Србији
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Култура
                    Андрић и Италија: Сведок рађања фашизма, силе која не уме ни да се свлада ни да влада
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Андрић и Италија: Сведок рађања фашизма, силе која не уме ни да се свлада ни да влада
                    Заборављени добри дух Београда који је помагао коме је стигао: Прича о Гилету Ђурићу
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Заборављени добри дух Београда који је помагао коме је стигао: Прича о Гилету Ђурићу
                    Сећање на добра јутра с Душком Радовићем: Живот је леп! Много лепши него што сте заслужили!
                    Пише:  Бранислава Милунов
                    Сећање на добра јутра с Душком Радовићем: Живот је леп! Много лепши него што сте заслужили!
                    Било једном у биоскопу: Последњи плес са Клаудијом Кардинале
                    Пише:  Жикица Симић
                    Било једном у биоскопу: Последњи плес са Клаудијом Кардинале
                    Музика
                    Јер је све у песми човеку што треба: Прича о групи Тајм
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Јер је све у песми човеку што  треба: Прича о групи Тајм
                    Отисак душе на најбољој соул плочи: Недовршени живот Отиса Рединга
                    Пише:  Жикица Симић
                    Отисак душе на најбољој соул плочи: Недовршени живот Отиса Рединга
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Пише:  Жикица Симић
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Спорт
                    Како је Партизан остао без трија Праја-Кића-Кинђе: Неостварени сан о трилингу асова
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Како је Партизан остао без трија Праја-Кића-Кинђе: Неостварени сан о трилингу асова
                    Страна света Адиса Бећирагића: Како је Босна и Херцеговина ниоткуда дошла до осмине финала Евробаскета
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Страна света Адиса Бећирагића: Како је Босна и Херцеговина ниоткуда дошла до осмине финала Евробаскета
                    Србија после Финске: За доктора је касно, за попа је рано
                    Пише:  Горислав Папић
                    Србија после Финске: За доктора је касно, за попа је рано
                    Завет Богдана Богдановића: Може ли Рига ипак да буде нова Атина
                    Пише:  Горислав Папић
                    Завет Богдана Богдановића: Може ли Рига ипак да буде нова Атина
                    Лектира
                    Шотрина сећања на његових 500 глумаца: Зоран Радмиловић, Бата Паскаљевић, Милена Дравић...
                    Пише:  Здравко Шотра
                    Шотрина сећања на његових 500 глумаца: Зоран Радмиловић, Бата Паскаљевић, Милена Дравић...
                    Осећање света, путовање и путописање: Сутрашњи суматраизам
                    Пише:  Владимир Пиштало
                    Осећање света, путовање и путописање: Сутрашњи суматраизам
                    По Егејском и другим морима: Голи оток и друга егзотична острва
                    Пише:  Радоман Кањевац
                    По Егејском и другим морима: Голи оток и друга егзотична острва
                    Записи с предумишљајем Милутина Дедића: Тежак Вароша шибенског, часовничар Лазар Хиландарац и друге приче
                    Пише:  Милутин Дедић
                    Записи с предумишљајем Милутина Дедића: Тежак Вароша шибенског, часовничар Лазар Хиландарац и друге приче
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.