OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    IN MEMORIAM: МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ (1937–2022)

                    На вест о смрти Милована Данојлића: Узао међ добром и злом

                    Читај ми!

                    Пише:  Мухарем Баздуљ

                    петак, 25. нов 2022,  09:02 -> 19:59

                    Са навршених осамдесет и пет година, написавши неколико туцета књига, након што је у српску и југословенску културу увео фигуре попут Бродског и Сиорана, као отац двоје деце и добитник силних награда и признања, Милован Данојлић је умро. Био је то остварен живот, чија се суштина згуснула у стиховима

                    Пре дванаест-тринаест година, кад још нисам живео у Београду, а долазио сам неколико пута годишње, имао сам један ритуал. При сваком доласку дужем од два-три дана било би неко лено послеподне кад бих, уместо да купим новине, одлазио до антикварнице, па бих купио неку књигу Милована Данојлића. Обично би то била нека књига песама, али знала би бити и нека прозна књижица, флуидног жанра, књижица есеја, записа, колумни. Данојлићева библиографија је била довољно богата да је увек било могуће наћи нешто ново, књиге су очито биле штампане у довољно пристојним тиражима да их је било по антикварницама и нису биле скупе, те напослетку то су увек биле књиге које призивају право хедонистичко „уживање у читању".

                    Станица у пустињи

                    У мој читалачки забран, Данојлић је ушао као преводилац. Првих недеља рата, тражећи у књижевности утеху, наишао сам на збирку Јосифа Бродског „Станица у пустињи" где је песме за уврштавање у књигу изабрала Милица Николић, а превео их је Милован Данојлић. Сонет који отвара књигу, сонет који почиње стихом „Преживи све", мени је постао као молитва.

                    Кад Данојлић на српском каже „Преживи угао, с њим, са углом, вежи узао, међ добром и злом", ти примећујеш како је узао савршено српска реч, пошто се чвор не римује са углом и питаш се чак, ако то тако добро звучи, је ли то заиста превод или Данојлић пише властиту песму па је „продаје" као превод.

                    Тих раних деведесетих, кад сам песму открио, то је, барем мени, у ондашњим условима, било непроверљиво. А онда смо петнаестак година касније, у бечком седмом округу, у некој биртији заглавили Оливера, Маша, Далибор и ја. Маши је матерњи језик руски, а интернет је већ био у стању да нађе сваку песму на свету. Пронашли смо оригинални сонет Бродског на руском, па нам је Маша стихове буквално превела: видели смо да Данојлић нигде није лагао, а да је опет те стихове савршено елегантно и генијално „посрбио".

                    Интермецо

                    У тих петнаестак година међувремена, схватио сам да Данојлић нипошто није само преводилац. Мада је, међутим, и његов преводилачки рад био више него довољан да оправда један живот. Кад сам деведесетих открио Сиорана, кад сам читао наизменице његова српска, хрватска и америчка издања, открио сам у једном тренутку да је првог југословенског Сиорана, односно фамозни „Кратак преглед распадања", Матица српска објавила још почетком седамдесетих, а да је преводилац био Милован Данојлић.

                    Било је ту, наравно, и још чудесних превода, али негде од касних тинејџерских година, почињем да откривам Данојлића прозаика. Прва његова прозна књига коју сам прочитао, а коју сам доживео као чисто ремек-дело, била је „Драги мој Петровићу".

                    Никад и нигде пре у југословенским књижевностима није било писца који је тако суверено комбиновао наративни и есејистички дискурс. Тема „дијаспоре", која ће тек деценијама касније постати део „првог плана" друштвених расправа, овде се појављује авангардно. И нема клишеја ни са једне стране.

                    А нешто после „Петровића" прочитао сам „Добрислава" односно књигу „Како је Добрислав протрчао кроз Југославију" коју је њен аутор, ономад, ако ме сећање не вара, дефинисао као „савремени есеј". Књига је истовремено била и роман,  и расправа о месту поезије у савременом друштву, и психолошки портрет Добрислава Раданековића и комбинација репортаже, дневника и мемоаристике.

                    Лепи ли су лајпцишки дућани

                    Кад је оно пре дванаест-тринаест година, Србија била земља „специјални гост" Сајма књига у Лајпцигу, био је то посебан културно-историјски тренутак. Српска напредна странка, Томислав Николић и Александар Вучић још нису били дошли на власт, такозвана петооктобарска република била је на свом врхунцу. Из различитих културњачких кругова се лобирало према различитим немачким издавачима. А опет, највећи немачки издавач је одбио силне предлоге бетонџијско-помиритељског романсијерства и као једину књигу из српске књижевности прихватио Данојлићевог „Петровића".

                    Књигу је превела моја другарица Маша Дабић, скупа са својом сестром Јеленом. Наводно је кључну улогу у тој комбинацији имао Петер Хандке. Десетак година касније, био сам у жирију Андрићевог института који је требало да награди најбољу књигу у претходној години и неком дати награду за животно дело. Брзо смо се договорили да Хандкеов „Други мач" завређује награду за књигу године, али да за награду за животно дело нема вреднијег такмаца од Милована Данојлића.

                    Писмо које ми је послао неколико дана након пошто је објављено да је лауреат остаје ми као артефакт из неке старе галаксије.

                    Са зрном соли

                    Крајем пролећа или почетком лета ове године, пре само неколико месеци, Милован Данојлић је за Српску књижевну задругу објавио књижицу песама под насловом „Исповест на тргу". На једном нивоу, то је типична његова песничка књига какве исписује у последњих двадесетак година. На другом, међутим, свака песма, са накнадном памећу, као да наслућује скори крај.

                    На неки начин, тако, барем ретроспективно, делују и скорашње Данојлићеве колумне. Кад је пре петнаестак година писао за онај стари НИН, најпре бих читао њега и Капора. Било је тад у његовим текстовима неког оптимизма и заиграности. У овим последњим текстовима у Печату, много су се више осећали умор и резигнација. Има неке чудне симболике у последњој песми његове последње књиге:

                    Делује ова песма тестаментарно, не само због спомен-плоче у наслову. У последњој Данојлићевој за живота објављеној књизи она има исто место које у првој књизи Јосифа Бродског има некролошка песма о Т.С. Елиоту. У њој на крају стоји да васељена није пуста јер тело памти нежност уста. Остало је иза Данојлића много нежности, више него довољно да космос не делује празно.  

                     

                    Друштво
                    Могу ли обавештајне службе оборити или сачувати неки режим: ЦИА, снајка, ЦИА...
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Могу ли обавештајне службе оборити или сачувати неки режим: ЦИА, снајка, ЦИА...
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Пише:  Александар Мандић
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Стварање идентитета, разарање идентитета: Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Стварање идентитета, разарање идентитета: Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Пише:  Дарко Коцјан
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Економија
                    Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем
                    Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Пише:  Сара Риландер (ed.)
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Свет
                    Скуп десничарске Коминтерне у Трамповој резиденцији у Мар-а-Лагу: Шта је то Сипак и како би да освоји свет
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Скуп десничарске Коминтерне у Трамповој резиденцији у Мар-а-Лагу: Шта је то Сипак и како би да освоји свет
                    Све што сте хтели да знате о криптовалутама и криптолоповима: Генијална измишљотина Сатошија Накамота
                    Пише:  Саша Марковић
                    Све што сте хтели да знате о криптовалутама и криптолоповима: Генијална измишљотина Сатошија Накамота
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Како су севернокорејски хакери украли 6,36 милијарди долара у криптовалутама: Лазарусова пљачка века
                    Пише:  Горан Белановић
                    Како су севернокорејски хакери украли 6,36 милијарди долара у криптовалутама: Лазарусова пљачка века
                    Историја
                    Ко је био Јурај Шпилер по коме је настао лик Шицера из Малог Рита: Банатски крволок, жртва црвеног терора
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Ко је био Јурај Шпилер по коме је настао лик Шицера из Малог Рита: Банатски крволок, жртва црвеног терора
                    Последњи лет и неразјашњена смрт Дага Хамаршелда, шефа Уједињених нација: Плаћеници, шпијуни и борба за Конго
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Последњи лет и неразјашњена смрт Дага Хамаршелда, шефа Уједињених нација: Плаћеници, шпијуни и борба за Конго
                    Дан примирја, наша Eнглескиња и јато малих сивих препелица над Србијом: Сећање на Флору Сендс
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    Дан примирја, наша Eнглескиња и јато малих сивих препелица над Србијом: Сећање на Флору Сендс
                    Прича о праисторији у Србији почела је у Сићевачкој клисури пре пола милиона година: Корени европске цивилизације
                    Пише:  Слободан Бубњевић
                    Прича о праисторији у Србији почела је у Сићевачкој клисури пре пола милиона година: Корени европске цивилизације
                    Култура
                    Пола века „Салаша у Малом Риту“: Прича о Бранку Бауеру и златном стандарду домаћег серијског програма
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Пола века „Салаша у Малом Риту“: Прича о Бранку Бауеру и златном стандарду домаћег серијског програма
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Пише:  Горан Тарлаћ
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Сећање на докторку Сашу Божовић и њену књигу: Теби моја Долорес
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Сећање на докторку Сашу Божовић и њену књигу: Теби моја Долорес
                    Тридесет година „Мржње“: Хроника најављене експлозије
                    Пише:  Љубица Влаховић
                    Тридесет година „Мржње“: Хроника најављене експлозије
                    Музика
                    Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    Пише:  Зорица Којић
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Пише:  Жикица Симић
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе
                    Спорт
                    Одлазак Џевада Преказија: Велики фудбалер, човек без мрље, доживотни Југословен и заљубљеник у Београд
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Одлазак Џевада Преказија: Велики фудбалер, човек без мрље, доживотни Југословен и заљубљеник у Београд
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Политика
                    Титово наслеђе, мултиполарност, неутралност и мир: Зашто светски мир зависи од несврставања малих земаља
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Титово наслеђе, мултиполарност, неутралност и мир: Зашто светски мир зависи од несврставања малих земаља
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Лектира
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за „Политику“ 1927: Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пише:  Драгослав Љ. Петковић
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за  „Политику“ 1927:  Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    Пише:  Вук Врчевић и Милорад Медаковић
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    На Дан ослобођења Београда: Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Пише:  Историјски архив Београда
                    На Дан ослобођења Београда:  Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Ото Бихаљи-Мерин и његово време: Путовање кроз живот уз ратове, политику и уметност
                    Пише:  Ото Бихаљи-Мерин
                    Ото Бихаљи-Мерин и његово време: Путовање кроз живот уз ратове, политику и уметност
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.