Инфлација је, међугодишње посматрано, била тек 2,5%, а Уредба о ограничењу маржи у малопродаји, која је истекла тог дана, оборила је цене хране. Како показује званична статистика, последњег дана фебруара ове године цене хране биле су ниже 1,5% у поређењу са истим месецом прошле године. Ако се мери са августом, што је период пре него што је уредба ступила на снагу, тај пад цена хране био је још и већи.

А онда је баш тог дана, 28. фебруара, Доналд Трамп напао Иран. И дух инфлације, раста цена горива и свих других цена пуштен је из боце.

Одговори на притисак

Као одговор на тај притисак који је дошао споља, а који би и у Србији брзо и нагло могао да подигне све цене, Влада Србије, уместо Уредбе о ограничењу цена у малопродаји, смислила је нови чеп да инфлаторног духа задржи у боци – 12. марта донела је Уредбу о смањењу акцизе на нафтне деривате од 25%. Пун износ акциза за дизел је 74,04 динара, а за бензин 72 динара. После тог смањења од 25% за дизел су оне износиле 59,2, а за бензин 57,6 динара.

И ево како се то видело на ценама деривата: дан уочи напада барел нафте типа брент коштао је 72 долара, а 22. маја је био више од 105 долара за барел, што представља поскупљење од 45 одсто. На пумпама у Србији 28. фебруара литар дизела коштао је 203 динара, а литар бензина 187 динара. Данас се дизел точи за 225, а бензин за 193 динара по литру. То значи да је од почетка сукоба у Персијском заливу дизел поскупео 10,8%, а бензин 3,2%. 

Без мера које је држава предузела, а које су осим смањења акциза и ограничења цена на пумпама подразумевале и интервенцију са ослобађањем залиха деривата из обавезних резерви, цена дизела би била 247, а бензина 214 динара за литар. То значи да би дизел био скупљи за петину (21,68%), а бензин 14,4%.

И са овим, нижим ценама деривата, инфлација је порасла, па је са мартовских 2,8% у априлу стигла на 3,3%. И то, како се чуло на недавно представљеном Извештају о инфлацији у Народној банци Србије, има везе са поскупљењем комуналија и енергената, а не са укидањем Уредбе о ограничењу цена маржи у малопродаји.

Извештај о инфлацији

А колика би инфлација била да овог ограничења цена горива није било, чуло се у Народној банци Србије (НБС) на представљању Извештаја о инфлацији, када се гувернерка Јоргованка Табаковић окренула ка свом сараднику Саву Јаковљевићу, директору Сектора за економска истраживања и статистику, и рекла: „Саво ће рећи бројке“.

Онда се чула компликована рачуница: „Оно што можемо да кажемо угрубо је да је цена нафте између два извештаја о инфлацији отишла 70%, да се пола од тога прелило на цене деривата, неких 35%, а учешће деривата је 6% у индексу потрошачких цена, кад се то израчуна, повећање за 10% цене деривата, одбаци 0,6% на инфлацију. Замислите кад би 35% било, колика би била инфлација“, рекао је Саво Јаковљевић.

„Па, кажи колико би била?“, прекинула га је гувернерка Јоргованка Табаковић.

„То би било један до 1,5%“, одговорио је Јаковљевић.

„Близу 2%“, додала је његова заменица Мирјана Милетић.  

„Близу 2%“, потврдио је Саво Јаковљевић.

У преводу, то значи да би, по рачуници Народне банке Србије, инфлација на крају априла уместо 3,3% била до 5,3%.

На истом догађају у Народној банци Србије, чуло се да након што је укинута Уредба о ограничењу маржи, „у априлу није дошло до раста општег нивоа цена производа који су били под Уредбом“. Снажног прилагођавања маржи није било, рекли су у НБС.

Цена корпе

Али, ако се пажљиво прати оно што се дешава у малопродаји, пробијања неких цена јесте било. Узмимо као пример један рачун, и то баш онај који је крајем августа у малопродаји направио министар финансија Синиша Мали. Пре него што је Уредба ступила на снагу, отишао је у набавку, купио основне животне намирнице и на крају је рачун био 4.992 динара. Након ступања на снагу Уредбе о ограничењу цена у малопродаји, рачун је био 14,9% мањи и министар финансија је исте производе платио 4.247 динара.

Код примене оваквих мера административног ограничења цена постоји такозвани ефекат воденог кревета, према коме се цене понашају као водени кревет са кога устане човек који је на њему лежао. Оног тренутка кад Уредба престане да важи, цене се враћају на старо.

По престанку важења ове Уредбе, у неколико наврата проверавали смо да ли је корпа министра финансија Синише Малог поскупела. На крају марта, месец дана по престанку важења Уредбе, корпа министра финансија је чак била јефтинија него у септембру. Није се сетио да поново крајем марта оде у куповину, али да јесте, исту ону корпу платио би 4.005 динара.

Међутим, та корпа данас је скупља. У односу на крај марта корпа је скупља 8,7% и да је, рецимо, министар финансија данас отишао у куповину и купио исте ствари, рачун би на крају био 4.354 динара. То је и даље мање у односу на августовских 4.929 динара. У односу на септембарски рачун министра финансија, то је 107 динара скупља куповина, али у односу на крај марта, тај рачун је око 350 динара већи.

Инфлаторни дух

То значи да, упркос ограниченим ценама бензина, упркос доношењу системског Закона о трговачким праксама, који је системско решење након истицања уредбе о ограничењу цена, утицај Ормуза и сукоба у Персијском заливу почиње да се прелива на ценовнике у Србији. Јер, иако су цене горива ограничене, оне су, у поређењу са фебруаром опет више, па се тај ефекат такође уградио у цене. Јер, за производњу свега онога што је у корпи министра финансија Синише Малог, неопходно је гориво.

Наравно да би тај рачун био већи да цене горива нису ограничене, али из овог рачуна се види да је инфлаторни дух и у Србији почео да пробија чеп и полако излази из боце. Питање је колико ће износити до краја године.

Добра ствар je, на пример, што је на представљању извештаја о инфлацији у публици у Народној банци Србије поново седела министарка трговине Јагода Лазаревић. Била је и на представљању претходног извештаја. Када је почетком марта гостовала у емисији Око, на констатацију новинара да је отишла да покупи ловорике и чује како је њена Уредба ограничила цене, и на питање да ли ће отићи на представљање следећег извештаја кад се испостави да је инфлација порасла, министарка трговине је одговорила: „Баш тад ћу да одем.“

Инфлација је порасла, а министарка трговине је отишла и на представљање новог извештаја.

Инфлација у Србији

Тамо је између осталог чула да ће, према новој централној пројекцији НБС, инфлација наставити да се креће у границама циља у овом и следећем тромесечју, али да би од септембра могла да буде изнад граница циља. Неколико је разлога за то: раст светске цене нафте је свакако први и најважнији, али би у комбинацији с ниском инфлаторном базом из септембра прошле године то додатно погурало цене. Јер је то месец у коме је Уредба о ограничењу маржи у малопродаји ступила на снагу. 

„Након тога, инфлација ће постепено успоравати и вратити се у границе циља средином 2027. године, где ће се задржати до краја периода пројекције“, наводи се у Извештају о инфлацији. А горња граница циља је 4,5%.

Али, занимљиву епизоду са проценом инфлације Србија је, на пример, имала и са ММФ-ом након што је у априлу, приликом представљања Извештаја о глобалним економским перспективама, за Србију наведена процена да ће до краја године инфлација бити 5,2 одсто. Када је тај извештај објављен реаговала је београдска канцеларија ММФ-а, која је појаснила да је прогноза за Србију закључена 10. марта и да претпоставља раст потрошачких цена након укидања Уредбе о ограничењу маржи у малопродаји.

„Након тога смањене су акцизе на гориво, а досадашња инфлација указује на скромније повећање цена хране“, навела је београдска канцеларија ММФ-а још 14. априла, и додала да ће нова ревизија бити урађена након завршетка треће ревизије аранжмана из предострожности који Србија има са Фондом. Након завршене ревизије аранжмана из предострожности наведено је да ће просечна инфлација у Србији до краја ове године бити 3,5%.

„То значи да и ММФ више верује Народној банци Србије него ММФ-у“, рекла је на представљању Извештаја о инфлацији гувернерка Јоргованка Табаковић.

Светка банка, занимљиво, своју процену инфлације за Србију још држи на нивоу од 6%.

Акцизе у буџету

Ипак, ММФ и они који кроје економску политику у Србији се када је реч о ограничењу цена бензина баш не подударају толико као што изгледа када се погледају ове две кориговане стопе инфлације. Јер, ММФ сматра да мере ограничења цена и смањења акциза нису добре, ако носе велики фискални трошак.

После посете ММФ-а, ипак, догодила се још једна корекција, али у економским политикама које води Влада Републике Србије, а која се односи баш на смањење акциза. После смањења акциза од 25одсто, а пре посете ММФ-а Србији, било је најављено још једно додатно смањење акциза од 60%. И то смањење је најавио председник републике Александар Вучић још 20. марта.

Шта, међутим, кажу прорачуни? Ово прво смањење акциза од 25 одсто, ако би потрајало до краја године, за буџет би могло да значи мањак прихода од око 400 милиона евра. А у буџету су укупни приходи од акциза на нафтне деривате планирани на нивоу од око 2 милијарде евра.  За  јавне финансије то не би требало да буде велики трошак. Из угла укупних прихода буџета,то је 2 одсто, али из угла БДП-а, како то ММФ рачуна то је испод 0,5 одсто.

Међутим, ово друго најављено смањење акциза од 60% би за буџет на годишњем нивоу било трошак од око 1,2 милијарде евра, што чини више од 5% буџетских прихода. После посете ММФ-а Србији то додатно смањење акциза се уопште не спомиње. Чак је прошлог петка влада донела уредбу према којој смањење акциза сада износи 20% уместо досадашњих 25%. То смањење до краја године за буџет би био трошак од око 320 милиона евра.

Оно што ни ММФ ни Влада Републике Србије као меру уопште не спомињу је, на пример, наплата екстра профита нафтним компанијама. Јер у условима енергетских криза нафтне компаније енормно зараде. Пример за то је и наш НИС, који је после почетка рата у Украјини имао добит од 787 милиона евра.

Чак и ове године, у условима ограничених цена, фирма која је под америчким санкцијама, на чијим пумпама не може да се плати картицом и која има проблема у пословању, остварила је добит од 24 милиона евра. А то је чак 100% више него у истом периоду прошле године. Током претходне енергетске кризе из 2022. године, НИС-у није наплаћен екстра профит. А тај новац, на пример, током претходне енергетске кризе могао је да иде као циљана подршка сиромашнијима за куповину енергената.

Ормуски чвор

Шта је поента ове приче о инфлацији?

Да марже у малопродаји јесу биле генератор раста цена, али да очигледно нису једини, да су неки од тих узрока вероватно сакривени у сектору увоза и прераде, али и да Србија, као увозно оријентисана економија, увози и инфлацију. Цене горива које расту, упркос ограничењу, уграђују се у све друге цене и то се види и у извештајима званичне статистике. Чеп који инфлаторног духа држи у боци почиње да попушта.

Ако се тај чеп пусти, као што саветује ММФ и ако би, на пример, цене деривата биле слободне, то би се уградило у све друге цене. А проблем са Ормузом је што нико, па ни ММФ не зна колико ће сукоб у Персијском заливу да траје. Ако се заврши брзо, цена нафте типа брент ће пасти. Наравно, потпуно је јасно да неће бити на нивоу oд 72 долара за барел као пре кризе.

Са ограничењем цена деривата државе које су то учиниле спречавају секундарни ефекат преливања поскупљења горива на све друге цене. У случају кад би се сукоб брзо завршио, цене нафте би пале, али секундарни ефекат тог раста цена, који се прелио на цене хране, би остао у економији. И у том случају би оне државе које су ограничиле цене деривата, за економију урадиле бољу ствар.

Али, ако сукоб у Персијском заливу потраје, чеп који инфлаторног духа држи у боци ће да излети и инфлација ће морати да се прелије. При том, у условима када се цене деривата држе ограниченим тражња за горивом се не смањује, што на крају све може да утиче на инфлацију и инфлаторна очекивања. Зато ММФ јесте у праву када каже да ове мере морају бити циљане, односно да јефтиније гориво треба да добију само они који имају мање приходе.

И то јесте легитимно питање за представнике власти у Србији. А легитимно питање за ММФ је како да знамо да у условима слободног формирања цена деривата инфлација на крају за грађане Србије неће бити већи трошак.

Без обзира на то што креатори економске политике покушавају да преливање последица сукоба у Персијском заливу спрече ограничењем цена деривата, смањењем акциза и ослобађањем залиха, ђаво из Ормуза долази по своје. Само је питање када, колико и коме узима, а коме даје.

Као у песми коју је за Ану Николић компоновао Дамир Хандановић, а коју је приликом обиласка бензинских пумпи у Србији пуштала министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић – „Ђаво је ноћас опет у граду, дошао је по своје“.

На први поглед, последице по Марксову теорију радне вредности делују неповољно или у супротности са чињеницама и нашим очекивањима. Вештачка интелигенција подразумева све веће увођење капитално интензивних техника производње (начина производње у којима се много више користе машине, технологија и инфраструктура, тј. константни капитал, него људски рад, прим.), или, марксистичком терминологијом речено, производних процеса са веома високом органском композицијом капитала.

Другим речима, AI подразумева веома висок однос c/v, то јест висок однос удела константног капитала (constant capital – c) у односу на капитал уложен у изнајмљивање радне снаге (capital engaged to hire labor – v). Ако је учешће људског рада мало, а у случајевима потпуно аутоматизоване производње можда и близу нуле, онда и вишак вредности који рад ствара такође мора бити мали или близу нуле. Без обзира на то колико висока је стопа експлоатације, веома мали v подразумева и веома мали s (surplus value – вишак вредности). Тако долазимо до закључка да профитна стопа (s/(c+v)) такође мора бити веома ниска, што је у складу са једним од најпознатијих Марксових „закона капиталистичког развоја“, односно са тенденцијом пада профитне стопе услед увођења капитално све интензивнијих производних процеса.

У случају готово потпуно аутоматизоване производње, профитна стопа мора бити нулта или близу нуле. Као што су нам Маркс, Шумпетер и здрав разум говорили, капитализам без профита је апсурд. Капиталисти неће инвестирати ако је њихов очекивани принос нула. Дакле, тенденција опадања стопе профита наговештава пропаст капитализма.

Много пре него што се вештачка интелигенција појавила на сцени, ово је била идеја о којој су почетком 20. века расправљали марксистички економисти попут Розе Луксембург и Хенрика Гросмана. Они су предвиђали управо оно чему данас сведочимо: да капиталисти, увођењем капитално интензивнијих производних процеса – који су за сваког појединачног капиталисту, у тренутку када их уведе, профитабилнији – они као класа, када то сви почну да чине, потискују живи људски рад, смањују количину вишка вредности и тиме последично обарају сопствену профитну стопу (за све капиталисте у целини) ка нули.

Да ли ће онда AI довести капитализам до његовог краја? Чини се да се ово не слаже најбоље са чињеницама и очекивањима да ћe увођење вештачке интелигенције донети не ниже, већ више профитне стопе. Да ли је Маркс потпуно погрешио? Можда ипак није.

Да бисмо то увидели, замислимо економију састављену од два сектора. Први је сектор са веома високом органском композицијом капитала, управо онакав какав смо описали. Али претпоставимо да потпуна аутоматизација производње у том сектору ствара тражњу за производњом добара и услуга које може да обавља искључиво живи људски рад, или у којима је људски рад супериорнији од вештачке интелигенције: брига о људима, спорт, нега болесних, врхунске кулинарске вештине, обука тренера, рад бармена, креативно писање и мноштво других послова који ће, управо зато што неке од њих вештачка интелигенција може да обавља само грубо и несавршено, постајати све вреднији када их обављају вешти, стварни људи од крви и меса. Вештачка интелигенција ће можда ће заменити хиљаде наставника, али ће потражња за заиста добрим наставницима, онима који могу да надмаше вештачку интелигенцију, расти.

Тада ће се развити и други сектор, потпуна супротност аутоматизованом сектору. Њега ће одликовати ниска органска композиција капитала: константни капитал (c) биће мали у односу на варијабилни капитал (односно на количину уложеног капитала исплаћеног у облику надница). За разлику од аутоматизованог сектора, тај сектор ће стварати огромну количину вишка вредности.

Али, као што знамо, у капитализму се робе и услуге не продају по својим радним вредностима, већ по ценама производње које изједначавају профитне стопе у капитално интензивним и радно интензивним секторима (то јест, у секторима са различитом органском композицијом капитала). То, заузврат, значи да ће количина профита у аутоматизованом сектору, у стању равнотеже, бити пропорционална (огромној) количини капитала ангажованог у том сектору. Стога профит нашег аутоматизованог сектора неће бити занемарљив, као што је на први поглед изгледало када смо га посматрали изоловано и претпоставили да је читава економија састављена само од њега. Напротив, профитна стопа може чак и да порасте, јер је замена људског рада у једном сектору праћена стварањем радно интензивнијих производних процеса на другим местима.

Једноставно речено: док ће један део економије функционисати искључиво помоћу машина (при чему под појмом машине подразумевам и вештачку интелигенцију), други део економије биће много радно интензивнији, вероватно чак и више него данас. То, заузврат, значи да профити у AI сектору могу бити високи – али само ако је раст AI сектора праћен растућом тражњом за добрима и услугама које производи живи људски рад, а самим тим и настанком тог другог сектора. Ако би AI сектор обухватио читаву економију, онда би, према марксистичким анализама, профитна стопа морала да тежи нули.

Чак би и у оквиру неокласичне анализе исход био сличан, јер потпуно аутоматизована производња која уопште не запошљава људски рад подразумева укупне наднице једнаке нули или близу нуле, па постаје нејасно коме би уопште могла бити продата та бујица нове производње. Тако обиље створено помоћу AI-а, чак и у неокласичном свету (осим ако не дође до огромне прерасподеле у корист људи који не раде), доводи до недовољне агрегатне тражње, а последично и до профитне стопе која је близу нуле или једнака нули.

У неокласичном свету, као и у марксистичком, успон AI-а мора бити праћен одговарајућим растом радно интензивних делатности како би економија остала у равнотежи и како агрегатна тражња и профитна стопа не би пале на нулу.

Да сумирамо: и у марксистичком и у неокласичном свету, економија састављена искључиво од високо аутоматизованог сектора неспојива је са одржањем капитализма. У једном случају зато што је створени вишак вредности, а самим тим и профит, једнак нули; у другом зато што недовољна агрегатна тражња доводи до профита једнаког нули. Систем се може „спасти“ једино упоредним растом радно интензивног сектора или масовном прерасподелом у корист људи који не раде. 

Тако долазимо до мање суморне будућности рада него што неки тврде. Делатности у којима људски рад не може бити замењен AI-ом процветаће. Да ли ће AI довести до општег деградирања вештина рада? На први поглед изгледа да хоће, јер ће многе вештине (попут програмирања, развоја софтвера, писања, па чак и математике) постати сувишне пошто их машине могу преузети. Ипак, тај процес може бити – а вероватно ће и бити – уравнотежен стварањем занимања у којима ће људске способности морати да превазиђу данашњи ниво, управо зато што ће морати да буду супериорније у односу на способности које производи AI, како би људи уопште желели да купују такве производе и услуге.

Стога, док ће један део радне снаге постепено губити вештине – или, речено без увијања, пролазити кроз неку врсту заглупљивања – други део радне снаге постајаће софистициранији и далеко вештији. Да би остао корак испред, човек више неће морати толико да се надмеће с другим људима колико са машинама.

Али све док верујемо у људску способност прилагођавања, можемо претпоставити да ће увек постојати области рада у којима ће човек моћи оно што машина не може, или да ће, чак и онда када и људи и машине произведу наизглед исти резултат, тај резултат бити више цењен (а самим тим и вреднији) ако га је створила жива особа, а не AI. Клизачица коју генерише AI, макар била савршено лепа, тешко да ће изазивати исто дивљење као права људска клизачица. Барем међу људима. 

P.S. У тексту сам наизменично користио изразе „капитално интензивне технике производње“ и „виша органска композиција капитала“. Први је, наравно, неокласични, а други марксистички термин, али у овом контексту оба означавају исту ствар: машине (укључујући AI) које замењују људе.

Насупрот берзанским ценама, сировом нафтом тргује се са екстремним премијама јер продужено затварање мореуза исцрпљује глобалне залихе. Аналитичари упозоравају да би са продужењем блокаде цене могле скочити на 150-200 долара, али се за сада сирова нафта која ће бити испоручена за три или шест месеци котира знатно испод „физичких“ цена, што сугерише да тржишта оцењују да се шок понуде, односно криза на Блиском истоку, ближи крају.

Међутим, чак и са Техераном који пристаје на компромис, током наредних неколико месеци САД ће морати да предузму значајне поморске операције како би осигурале да танкери могу безбедно да прођу кроз Ормуз, да покушају да пронађу и очисте постављене мине и преузму оперативну контролу од Ирана. Све ово имплицира да ће се последице рата у Ирану, од губитка бизнис прихода, поремећаја авио-саобраћаја, несташице вештачког ђубрива широм Африке, до раста инфлације осећати широм света.

Наиме, мало је цена, ланаца снабдевања и индустрија које су остале нетакнуте сукобом на Блиском истоку. Рат САД и Израела са Ираном изазвао је најгори енергетски шок у последњих неколико деценија и креирао уска грла у транспорту која парирају и превазилазе она током пандемије ковида.

Уска грла

Ефикасно затварање Ормуског мореуза истакло је већ познату рањивост сложене и умрежене глобалне економије – то да једна „тачка слома“ може створити масовне и скупе поремећаје. Глобална трговина деценијама тече и кроз низ других критичних пролаза, који би такође могли постати ометајућа „уска грла“. Малајски мореуз – један од практично само два морска пута који повезују Индијски са Тихим океаном – добија критичну пажњу у ратним симулацијама. Када је Суецки канал био блокиран шест дана попреченим контејнерским бродом 2021, поремећај се месецима одражавао на ланце снабдевања. Панамски канал носи сличне ризике.

Оно што се дешава у Заливу само је потврдило рањивост других поморских „уских грла“, тј. могућност да буду коришћена као геополитичко оружје. Све израженија перцепција је да би улагање у смањење зависности од њих данас могло да донесе дивиденде сутра. Саудијски 1200 км дуг нафтовод Исток-Запад до Црвеног мора ради пуним капацитетом од чак 7 милиона барела нафте дневно (било је тек 2 милиона барела дневно пре рата). Амбициозни циљ је да ce то повећа на 10 милиона барела дневно кроз проширену везу исток-запад или нове руте.

Рат је дао подстицај и за проширење гасовода из Абу Дабија до Фуџејре, изван Ормуског мореуза. Ирак је најавио планове за гасоводе до Црвеног мора и Турске. Постоји мање алтернатива за течни гас (ЛНГ), углавном из Катара, али и овде извозници импровизују заобилазна решења и убрзавају нове везе, са планираним гасоводима до Турске преко Саудијске Арабије, Јордана и Сирије или преко Арабије, Кувајта и Ирака.

Земље Залива такође траже начине за „заштиту“ сектора који нису везани за нафту од затварања Ормуза, укључујући проширење капацитета у лукама даље од мореуза, убрзавање железничких веза и потенцијалну изградњу наменских хемијских цевовода. Завршетак свих планираних нафтних веза подигао би капацитет „обилазнице“ Ормуза са 40% на можда две трећине предратног протока (истина, саудијски нафтовод трпи нападе дронова, а Црвено море има своју уску тачку у мореузу Баб ел Мандеб). Поента је да пројекти који су се до скора сматрали скупим или чак луксузним, постају реални услед економске и геополитичке нужности.

Додатно, ирански покушај да наплати путарину на транзит кроз Ормуз такође је веома опасан преседан који крши постојећа поморска правила. Индонезија је прошле недеље морала да порекне све планове за монетизацију Малајског мореуза, који дели са Тајландом, Малезијом и Сингапуром. Кинески стручњаци су упозорили да би иранско затварање Ормуза могло да пружи образац за Кину у Тајванском мореузу – што чини још важнијим диверзификацију глобалних извора најнапреднијих полупроводника (којима Тајван снабдева свет са 90%). Поука из Ормуза је да трговински путеви који су се раније узимали здраво за готово могу изненада бити затворени.

Драстични поремећаји

Чак 55% светске поморске трговине сумпором пролази кроз Ормуз, 34% сирове нафте, 19% ЛНГ-а, 19% рафинисаних нафтних производа, 13% хемикалија (укључујући ђубрива) и скоро 10% алуминијума. Ормуз је уско грло светске економије у правом смислу те речи.

Извештај Светске банке о тржиштима робе, објављен 28. априла, је индикативан. Не само да је блокиран добар део размењивих (материјалних) добара, попут хране или енергената, већ и иза оних неопипљивих – укључујући вештачку интелигенцију (АИ) и обновљиву енергију – лежи огромна количина берзанских роба, што имплицира драстичне последице услед блокаде трговине тим робама.

Иницијални утицај затварања мореуза био је глобални губитак од 10 милиона барела нафте дневно у марту, далеко више од оног током арапског нафтног ембарга 1973, Иранске револуције 1979, иранско-ирачког рата 1980-их или инвазије Ирака на Кувајт и потоње америчке Инвазије на Ирак 1990. То је директан резултат затварања мореуза који је смањио број танкера који пролазе кроз Ормуз са око 60 дневно скоро на нулу. Неизбежан исход – цена нафте марке Брент скочила је за 32%, цена урее порасла је за 85%, а азијских фјучерса за ЛНГ за 46%.

Међусобно повезана светска економија је рањива на понашање неодговорних актера, у прошлости Садама Хусеина, данас председника САД-а Доналда Трампа и премијера Израела Бенјамина Нетанјахуа. Иако је немогуће бити заиста безбедан од поремећаја, аргументи за осигурање од шокова у снабдевању фосилним горивима су јаки. Убрзање преласка на обновљиве изворе енергије (укључујући и нуклеарну) постаје неизбежно.

Светска економија ће се прилагодити, али колико брзо и колико успешно ће зависи од тајминга окончања блокаде. Свакако, и Трамп и Иранци имају снажне разлоге да окончају сукоб: њиховом народу, економијама и савезницима то је преко потребно.

Малајски мореуз и Панамски канал

Док је глобална пажња усмерена на Ормуски мореуз, 14. априла су САД и Индонезија објавиле „велико партнерство у одбрамбеној сарадњи“. Најкритичнија морска рута на свету, Малајски мореуз (на свом најужем делу, близу Сингапура, широк само 2,8 км), је уска тачка за глобални бродарски промет и трговину, толико важна да и САД и Кина стално шире своје војно присуство око мореуза и његових прилаза. Док Вашингтон то углавном ради кроз приступ базама и распоређивањем морнарице, Пекинг јача своју лучку мрежу и морнарицу.

Скоро 24% обима глобалне поморске трговине протиче кроз овај мореуз, чак 45% сирове нафте која иде морским путeвима, више од четвртине свих аутомобила којима се тргује међународно, 23% сувог расутог терета, укључујући кључне пољопривредне производе попут житарица и соје. Овај мореуз је критичан јер обилазни путеви, Сундски и Ломбок мореуз (први одваја Суматру од Јаве, док се други налази источно од Јаве, између острва Бали и Ломбок), нису једноставна замена, будући да преусмеравање додаје три до пет додатних дана на мору, док је Торесов мореуз близу Папуе Нове Гвинеје превише плитак за велике комерцијалне бродове са газом преко 12 метара (обилазак око Аустралије додао би још 10-15 дана транзита).

Преко три четвртине увезене кинеске нафте пролази кроз Малајски мореуз. Истина, Пекинг је уложио велика средства у алтернативе. Цевоводи који иду од Бенгалског залива (Мјанмар) до јужног континенталног дела Кине зобилазе Малајски пролаз, али им је капацитет тек 440 хиљада барела дневно, а Кина увози 11 милиона барела дневно. Кинеско-пакистански економски коридор (од Гвадара на Арапском мору), који подразумева друмско-железничко-енергетску инфраструктуру, слабо је развијен. Централноазијски нафтоводи и гасоводи обезбеђују тек 10% увоза ових енергената за Кину.

Железнички теретни коридори који повезују Кину са Русијом и Европом су бржи од бродског саобраћаја, али далеко су скупљи и релативно малог капацитета (искључујући два нафтовода којима иде скоро милион барела руске нафте ка Кини – Источни Сибир-Пацифик (ЕСПО) који се грана ка Дагингу у Кини и нафтовод од Каспијског мора у Казахстану до Синђанга у Кини). Арктичке бродске руте знатно смањују растојање, али остају сезонске и маргиналне у глобалном трговинском смислу.

Тренутно, растуће војно присуство око Малајског мореуза нема утицаја на комерцијални бродарски саобраћај, али ако до сукоба дође, Кина би била делимично изолована. Уколико би се компетиција две супер-силе драматично интензивирала, на пример због конфликта око Тајвана, Малајски мореуз био би у њеном средишту. 

Панамски канал је примарни пут за поморску трговину између источне обале САД и источне Азије и кључан је за кретање пољопривредне робе са западне на источну хемисферу. Панамским каналом се транспортује релативно скромних 1,4% сирове нафте и нафтних деривата глобално. Међутим, канал је далеко важнији када је у питању удео у светском контејнерском терету. Наиме, 6% светске поморске трговине протиче кроз канал, који пружа најекономичнији начин превоза робе са једне стране Северне Америке на другу.

Практично одмах по доласку друге Трампове администрације почетком 2025. године, Вашингтон је извршио притисак на Панаму да напусти кинеску иницијативу „Појас и пут“, док је конзорцијум предвођен америчком компанијом BlackRock стекао 80% удела у компанији Hutchison Port Holdings, која је управљала кључним каналским лукама под кинеском управом. Споразум вредан 22,8 милијарди долара, уз продубљивање војне сарадње САД и Панаме, је прекретница у обнављању утицаја Вашингтона над поморским логистичким чвориштима око канала.

Баб ел Мандеб и Суец

Баб ел Мандеб (Врата суза) је, после Ормуза, најнесигурније нафтно уско грло. Широк само 26 км у свом најужем делу, Баб ел Мандеб повезује Црвено море са Аденским заливом и са Индијским океаном. Нестабилност или затварање овог пловног пута приморава танкере и контејнерске бродове да плове око јужног врха Африке. Кључно је да већина саобраћаја ка југу која пролази кроз Суецки канал такође мора да прође кроз Баб ел Мандеб, тако да би затварање било ког од ова два пловна пута могло имати каскадни ефекат.

Око 10% укупног обима светске трговине пролази кроз Баб ел Мандеб. Од 2015, када су Хути, подржавани од Ирана, преузели контролу над већим делом јеменске обале Црвеног мора, напади на комерцијалне бродове постали су велика претња, повећавајући цене осигурања транспорта и практично терајући бродове да круже око Африке. Мореуз је једно од кључних поља хибридног рата Ирана и Израела, а од новембра 2023. и почетка рата у Појасу Газе Хути су циљали бродове у транзиту беспилотним летелицама и противбродским ракетама.

То се није поновило током тренутног сукоба на Блиском Истоку, али Хути су више пута најавили да би се у тај сукоб поново могли укључити. Тај мореуз, и поред ризика од напада Хута, тренутно функционише, али значајан део бродова и даље обилази око Африке. Наиме, и минималан ризик проласка кроз коридор значи да транзитно време расте уз повећање трошкова (осигурања, горива, сервисирања, залиха).

Суецки канал омогућава улаз из Средоземног у Црвено море чиме се избегава заобилажење Африке, чинећи га најбржим морским путем између Азије и Европе. Канал је проширен 2010. године како би омогућио ефикасан пролаз 60% свих танкера на свету. Између 10% и 12% глобалне трговине транзитира кроз Суец, укључујући око 30% свих теретних контејнерских бродова. Кроз канал пролази 16 подморских каблова, што га чини једним од најважнијих чворова у глобалном телекомуникационом систему (приближно 17% светског интернет сасобраћаја одвија се дуж ових каблова).

Дана 23. марта 2021. године контејнерски брод дуг 400 метара заглавио се у Суецком каналу, ометајући сав саобраћај у наредних седам дана. Преко 400 бродова чекало је да прође каналом, што је проузроковало огромну економску штету и још једном показало како непредвидиви догађаји могу да угрозе критичне трговинске руте и поремете глобалне ланце снабдевања.

Уска грла за Русију

Дански мореуз, формиран од низа канала који пролазе око данских острва, повезује Балтичко море на истоку са Северним морем на западу. Упркос растућим тензијама са Русијом у Европи, а посебно на Балтику, за сада нема знакова да би бродски (и танкерски) саобраћај могао бити погођен регионалним безбедносним питањима.

Наиме, будући да чак две петине извоза руске нафте пролази кроз овај моруез, јасна је његова круцијална важност за Москву. Последично, руски званичници су се неколико пута оглашавали поводом изјава о могућностима да руски танкери буду заустављени због наводних еколошких прописа у данском мореузу. Наиме, Москва је већ практиковала да танкери буду праћени војним бродовима. Оно што смањује шансу за затварање мореуза је да би евентуални сукоб око пролаза кроз мореуз могао бити окидач за употребу нуклеарног оружја од стране Русије.

Уско грло, које би у лошем развоју догађаја, могло да постане проблематично је Босфорски мореуз, широк само 700 метара на свом најужем делу, који повезује Црно море са Средоземним морем. Он служи као важна транзитна тачка за жито, храну и ђубриво, док се Русија, Казахстан и Азербејџан ослањају на Босфор за извоз нафте (последње две преко Каспијског цевовода до руских лука на Црном мору). Заједно, руски и украјински извоз азотних ђубрива чинио је 28% глобалног тржишта 2022, а пре почетка рата Украјина је производила 50% светског сунцокретовог уља.

Наравно, примарни ризик је геополитички, будући да је Црно море поприште ратних дејстава између Русије и Украјине. Поред вишеструких случајева руских и украјинских напада на цивилне бродове, било је неколико случајева плутајућих мина које су оштетиле бродове или их је море избацило на обалу. Трошкови осигурања су постали проблем јер су премије ратног ризика за црноморски бродарски саобраћај значајно порасле, некада чак премашујући трошкове изнајмљивања теретних бродова. Већина украјинског извоза хране иде кроз Босфор ка земљама у развоју где цене хране имају огроман утицај на економску и политичку ситуацију (на пример, када је Украјини дозвољено да настави испоруку житарица преко Црног мора, глобалне цене хране пале су за скоро 20%).

Трговински путеви су и инструменти геополитичке утакмице. Тренутно, владе пријатељске према глобалном Западу контролишу трећину уских грла која повезују светске морске путеве, док би земље које оспоравају тренутни светски поредак (Русија, Кина, Северна Кореја, Иран) могле угрозити приступ осталим морским путевима.

Иако су Тајван, односно Источно и Јужно кинеско море потенцијално најопасније тачке на планети, постоје и друга уска грла која су у опасности од поремећаја, укључујући морски пролаз између Гренланда, Исланда и Уједињеног Краљевства (чија контрола је од пресудног значаја за НАТО јер представља главну руту руских подморница из Арктика ка Атлантику), Берингов мореуз, Баренцово море. Гледано из угла Москве или Пекинга, главне ризичне тачке су Дански мореуз, Босфор и Малајски мореуз.

Најпре је 19. марта ове године председник републике објавио: „Има и неких добрих вести. Видим да су неке наше компаније преузеле или преузимају ‘Меркатор’, ‘Идеу’, тако да ће поново бити у српским рукама, што није лоше“, рекао је Александар Вучић.

Затим је 24. марта 2026. године основана фирма „Алта ритејл“. Регистрациону пријаву у Агенцији за привредне регистре (АПР) поднео је Давор Мацура, власник „АЛТА групе“, компаније чији су се пословни приходи у последњих неколико година утростручили. Како показују финансијски извештаји, приходи компаније cу 2021. године били 7 милиона евра и из године у године су расли, да би на крају прошле, 2025. године, достигли 20 милиона евра. Фирма послује са плусом од 6,5 милиона евра. У оквиру ове групе послује и „АЛТА банка“, а њени приходи су на крају прошле године били 54 милиона евра. За неколико година су се ушестостручили. „Алта банка“ је и она банка преко које плаћамо рачуне за струју.

Али, прва званична потврда вести да ће Давор Мацура, баш преко фирме „Алта ритејл“, купити „Меркатор“, „Идеу“ и „Роду“ стигла је 16. априла. Помало неочекивано, вест је стигла из Македоније, из тамошње Комисије за заштиту конкуренције. У њеном извештају се наводи да је фирма „Алта ритејл“ и основана за реализацију ове трансакције и додаје се да компанија припада „Алта групи“, чији су примарни фокус банкарске и сродне финансијске услуге.

„Алта“ у Македонији

„Алта групa“ послује у Северној Македонији, а законска процедура је таква да свуда где је компанија присутна локалној антимонополској комисији мора да поднесе захтев за одобрење концентрације, односно преузимање фирме. Притом, закони о заштити конкуренције нису свуда у региону исти, па антимонополска комисија, регулаторно тело, у различитим фазама поступка о томе обавештава јавност.

У Србији, Комисија на крају објављује решења о одобрењу концентрације, док у Северној Македонији комисија јавност обавештава још у првој фази, кад се поднесе захтев.

„Алта групa“ је у Северној Македонији власник „Алта банке АД Битола“, али и предузећа за трговину и услуге „Пелагонија фајнанс ДОО“ из Скопља. Та фирма је у ликвидацији јер нема никакве пословне активности. У извештају македонске Комисије се наводи да је од 2026. године „Алта групa“ у Сeверној Македонији присутна и преко компаније „Алта групa Дуел“, али и преко акционарског друштва за осигурање „Зоил“.

Из извештаја македонске Комисије се види да се трансакција односи на стицање потпуне контроле над неколико фирми које су у власништву „Фортенове“ из Загреба, а које су некада биле део концерна „Агрокор“ у власништву хрватског тајкуна Ивице Тодорића. Реч је о компанији „Идеа Маркети“ (некадашњи „Меркатор С“ у оквиру које послују трговински ланци „Рода“, „Идеа“ и „Меркатор“), „М-профил“, „М-смарт бизнис солушн“, „Супер картица“ и „Ена Фрут“.

Најбрже растућа банка у Србији

О овој трансакцији недавно је писао и загребачки „Пословни дневник“. Аутор тог текста, новинар Синиша Малус, у разговору за Око магазин Давора Мацуру описује као једног од најбрже растућих играча на тржишту банака у Србији: „Почетни бизнис му је био са мењачницама, да би се касније проширио на банкарски сектор, уз велики пројект у сектору некретнина, комплекс бившег ‘ИМТ’-а на Новом Београду, који би требало прерасти у један савремени, дивовски, стамбено-пословни комплекс“, каже Малус.

Eкономска новинарка Ружа Ћирковић за Око каже да „постоји опште уверење да је наша држава мало мотивисала ту куповину“: „Верујем да држава очекује да ће у народном периоду бити још енергетских шокова и притисака на цене хране и друге осетљиве производе за државу. Ја то, такође, мислим.  Верујем да у држави сматрају да ће им бити лакше да интервенишу ако је инвеститор њихов човек“, каже Ћирковићева.

Професор Економског факултета Горан Петковић износи да је „Алта банка“ једна од најбрже растућих банака у Србији и да је за релативно кратако време избила на девету позицију, као и да је то оно што се види споља. „Шта је изнутра, ја не знам“, додаје.

Cудбинa „Меркатора“

Cимбол „Меркатора“ у Србији је тржни центар на Новом Београду, чија је градња почела још крајем деведесетих. А кроз њу су се током протеклих више од четврт века преламале и испреплетале судбине неколико регионалних привредника.

„Сећам се да је изградња тог тржног центра почела још за време НАТО агресије, тада су ударени темељи. Сећам се како сам фотографисао градилиште радујући се да ће Београд добити модеран малопродајни објекат. Интересантна ствар је да је тадашњи директор ‘Меркатора’ Влада Кравчук, изнајмио просторије управо у ‘Јубмeс банци’ преко пута, са погледом на градилиште и одатле пратио како ниче нови тржни центар и био врло срећан због тог напретка“, рекао је Горан Петковић.

Модеран тржни центар отворен је у децембру 2002. године и то уз трубаче, а некадашња „Јубмес банка“, која се налази преко пута, основана 1979. године као „Југословенска банка за међународну економску сарадњу“, продата је у мају 2019. године. Република Србија је своје учешће у банци од 28,51% продала  фирми „Алта пеј“ Давора Мацуре.

Cудбина трговинског ланца „Меркатор“, који послује у згради тржног центра на Новом Београду, није пратила судбину зграде. Та зграда од 2017. године је у власништву српског бизнисмена Петра Матића, који је власник и тржног центра „Ушће“.

Трговински ланац „Меркатор“ одавно није словеначки. Од 2013. године његово власништво је ишло из руке у руку. Продат је због дугова, а купио га је хрватски тајкун Ивица Тодорић, власник „Агрокора“, који је и сам био презадужен. Када је 2017. године банкротирао, цео „Агрокор“, са све „Меркатором“, посебним законом, такозваним Лекс Агрокором, национализовала је хрватска држава.

Данас, „Меркатор“ је на имовинском списку компаније „Фортенова“. Реч је о холандској фирми која је током процеса препакивања дугова Ивице Тодорића постала власник „Агрокора“. А од 2023. године власник „Фортенове“ у Хрватској је бизнисмен Павао Вујновац, привредник који је почетни капитал зарадио у енергетици. Детаље трансакције још не могу да коментаришу, рекли су за Око магазин у компанији „Фортенова“.

Мотиви продаје

„’Агрокор’ некад и ‘Фортенова група’ данас – не могу стати у исту реченицу“, каже новинар Синиша Малус. „‘Агрокор’ је некад био најмоћнија компанија у овом региону, ‘Фортенова група’ данас није ни приближно толико значајна. Од некадашње компаније гиганта сада су остали ти остаци остатака. Вероватно је ово сада завршна фаза те продаје, неки би рекли распродаје.“ 

А малопродајни бизнис „Фортенове“ у Србији, који се сада продаје, у Србији не стоји баш најбоље. Пословни резултати „Меркатора С“ (данас се фирма зове „Идеа маркети“) ишли су у цик-цак: из губитка у добитак и обрнуто. На крају 2021. године губитак компаније био је 3,5 милиона евра. Наредне, 2022. године, пословали су у плусу од 6 милиона евра, да би 2023. године тај плус достигао 13 милиона евра. Међутим, пословање фирме се 2024. године вратило у минус, па је остварен губитак од 3,2 милиона евра, док је 2025. године он износио чак 34 милиона евра.

„Тај бизнис у Србији неко време ради релативно лоше и они су имали губитке и у претходном периоду, али је у 2025. години тај губитак удесетостручен. То је директно утицало на одлуку да се тај део бизниса одсече и да се остатак фирме на тај начин оздрави“, каже професор Горан Петковић.

„Они и продају због тога што је наша држава склона интервенцијама на тржишту, а ово са маржама је била једна озбиљна интервенција“, додаје новинарка Ружа Ћирковић. „Верујем да ће наша држава тај инструмент користити и убудуће и да ће бити принуђена да га користи.“

Да то може бити један од мотива сматра и новинар Синиша Малус: „Марже у малопродаји у Србији су се у последњих неколико година значајно смањиле и то је одговор на питање због чега је ‘Фортенова’ донела одлуку да изађе из малопродајног сектора у Србији. Јер су они и даље јаки играчи и на малопродајном сектору у Хрватској и на малопродајном сектору у Словенији и Босни и Херцеговини.“

Други мотив, додаје Ружа Ћирковић, је и то што „Фортеновој“ на наплату стижу неки кредити које је узела од својих инвеститора и да продајом компанија обезбеђује тај новац.

С променом власништва на тржишту се неће мењати тржишна позиција. Реч је продаји која се у жаргону, међу трговцима, зове „из ципела у ципеле“. Давор Мацура преузеће тржишни удео „Меркатора“, „Роде“ и „Идее“.

„Сваки излазак са тржишта вештих трговаца какав је био ‘Агрокор’, односно ‘Конзум’, не може тржишту донети добро. Ја се не радујем томе што реномирани трговци излазе, а невешти бизнисмени улазе на тржиште. Ми сада имамо улазак некога ко није специјализован за малопродају, ко није специјализован ни за реално тржиште, ко долази из света финансија. То може бити добро у смислу контроле финансијских резултата, али сасвим сигурно представља недостатак у познавању оперативног рада малопродаје и вероватно ће то изазвати сада тражење и аквизицију новог тима који треба да води ову фирму“, каже професор Горан Петковић.

С друге стране, Синиша Малус каже да не види да би то за Давора Мацуру могао бити неки крупан залогај: „Уосталом, не мислим да би он уопште ушао у ову врсту пословне авантуре, с обзиром на то да у том сектору никада није био присутан, а да нема решене све ове ствари о којима ми сада разговарамо. Коментаришемо нешто што је, мислим, господин Мацура већ предузео. Колико ја знам, Давор Мацура је врло озбиљан пословни човек и очекујем да ће он ангажовати врхунске менаџере који добро знају шта треба радити на тржишту малопродаје у Србији. Немам никакву дилему око тога да ће тај бизнис и у његовом власништву бити озбиљно вођен као што је био и до сада“, сматра Малус.

 „Аман“ купио „ДИС“

Али ове године на тржишту малопродаје у Србији промешаће се још неке карте. Трговински ланац „Аман“ саопштио је да је постао нови власник „ДИС“-а.

„ДИС“ је био поpодична фирма у власништву породице Тирнанић из Крњева код Велике Плане. У Агенцији за привредне регистре власник је већ промењен, а компанија „Аман“ саопштила је да тиме постала највећи домаћи трговац, cа више од 5.000 запослених и годишњим прометом већим од 600 милиона евра. За Око магазин одбили су коментаришу детаље преузимања.

„Како је 'Аман' домаћи трговац ако је у власништву странца?“, пита професор Горан Петковић. Јер власник „Амана“ је Недал Халил, пореклом из Јордана, али са држављанством Србије. У Србију је дошао 1986. године на школовање, на студије стоматологије, а прву продавницу отворио је 1992. у Земуну.

Новинарка Ружа Ћирковић подсећа да су трговински ланац „Аман“ хвалили када је уведена уредба о маржама, али да она сама више воли уредније супермаркете. „Нисам често куповала у ‘ДИС'-у, али када их је ‘Аман’ купио, ја сам се на основу визуелног утиска питала: па како може гори да купи бољег. Међутим, када сам погледала њихове податке о пословању, видела сам да нисам у праву“, каже Ћирковићева.

„ДИС“ је, иначе, прошлу 2025. годину завршио са губитком од 7,1 милион евра, док је „Аман“ пословао са добитком од 846.000 евра. Али оба трговинска ланца прошле године пословала су лошије него 2024. године.

Малопродаја је доскоро у Србији била један од најпрофитaбилнијих сектора. Прошла година за све, збирно гледано, ипак није била година великих профита, cви су пословали лошије: „Делез“ је имао седам пута мању добит, „Меркатор“ 10 пута већи губитак, „Аман“ седам пута мању добит, „ДИС“ је из плуса прешао у минус, „Лидл“ своје резултате још није објавио, „Веро“ скоро да је имао исти пословни резултат.

Tржишни удео

После ове две велике трансакције, ко ће имати већи тржишни удео,  Давор Мацура или Недал Халил?

Званичних података о тржишном уделу нема, последњи су они Комисије за заштиту конкуренције још из 2018, дакле из године када је „Лидл“ дошао на ово тржиште. По тим, старим подацима, први је „Делез“ са учешћем од 10 до 20 одсто, други је „Меркатор“, а „Лидл“  је трећи. „Аман“ је у том тренутку био четврти са тржишним учешћем мањим од 5 одсто, а „ДИС“ је био на шестој позицији, иза „Универекспорта“.

„Оно што ја могу да кажем јесте да се говори о томе да је током важења Уредбе о маржама дошло до промене у редоследу највећих малопродаваца прехрамбеном робом у Србији. ‘Делез’ није више на првом месту, један други страни трговински ланац искочио је испред њега“, рекао је професор Горан Петковић.

На питање о коме је реч, Петковић је одговорио следећим речима: „Нема много великих трговинских страних ланаца у Србији, а ‘Метро’ је забележио губитке.“

„Значи ‘Лидл?’“, питали смо, на шта се Горан Петковић само насмејао. 

Ипак, од 2011. године, када је бизнисмен Мирослав Мишковић „Макси“ продао белгијском „Делезу“, на домаћем тржишту није било домаћег трговца са великим утицајем. „Потписивањем овог уговора Србија улази у Европску унију“, рекао је тада Мирослав Мишковић, председник „Делта холдинга“.

Тој продаји претходила је изјава тадашњег председника Бориса Тадића како на српском тржишту постоје неки који су „непристојно богати“.

Професор Горан Петковић подсећа да су се добављачи тада обрaдовали, јер су њихова потраживања, која су имали од „Максија“ и која су била дужа од годину дана, била убрзано исплаћена. „Тако да не знам како ће се радовати грађани Србије, али подсећам да су се добављачи у Србији јако обрадовали када је странац ушао у нашу малопродају“, рекао је Петковић.

Српске фирме у српским рукама

Ко се радује сада када странци излазе из српске малопродаје? И када домаћи трговци имају већи утицај на домаће тржиште?

„Видим да све фирме које је овде имао ‘Агрокор’, ми враћамо у наше домаће власништво. То има везе и са манијом ове власти да има ту патриотску ноту у економији. А ја, иначе, сматрам да је добро да власт подстиче домаћу акумулацију капитала. То је јако добро. Нарочито у овим кризним временима када страни инвеститори, чим имају неке проблеме, затварају предузећа и одлазе. А ови домаћи немају куда да оду“, каже Ружа Ћирковић. 

Новинар Синиша Малус каже да је сигуран да ће у новонасталим геополитичким околностима бити присутан већи тренд подржављења компанија. „То, наравно, не мора да значи да ће се као нови власници појављивати неке државне компаније, али сигурно је да они који су власт у свакој од држава гледају како да што више најважнијих ресурса, такозваних критичних сектора и критичне инфраструктуре, буду у власништву предузетника из те државе“, закључује Малус.

О враћању српских фирми у српске руке говорило се и недавно када је продат „Дијамант“, драгуљ из некадашње пословне круне хрватског бизнисмена Ивице Тодорића. Та фирма отишла је у руке Александра Костића. „МК група“ се и сада спомињала као купац „Меркатора С“, али, како незванично може да се чује, „Алта група“ понудила је бољу цену.

Велику распродају фирми које су некада у Србији биле у власништву Ивице Тодорића за сада је преживела само „МГ Мивела“, у оквиру које данас послује и „Нова слога“. Њихова кровна фирма је загребачка „Јамница“. Хрватски медији пишу – „Јамница“ је на продају. Значи ли то да је и продаја „МГ Мивеле“ у Србији у завршној фази? 

Космополитизам као неолиберална идеја води порекло уназад до тзв. париских колоквијума Валтера Липмана у Паризу 1930-их и раног Удружења Мон Пелерин, што је лепо описано у књизи Квина Слободијана „Глобалисти: крај империје и рађање неолиберализма“. Космополитизам је полазио од претпоставке да је сваки појединац на свету подједнако важан и подједнако способан за економски напредак, под условом да делује у оптималним економским условима, што подразумева сигурност приватне својине, слободну трговину, ниске порезе и „подношљиву управу правде“. Мало је шта друго потребно, према бесмртним речима Адама Смита, да би се остварила заједничка тежња сваког човека да побољша своје стање и да се свет доведе до највишег степена благостања.

Космополитизам, или интернационализам, чинио је политички темељ неолибералног света у коме су националне владе потиснуте у други план, препуштајући појединцима да слободно следе сопствени интерес. Идеално, то је био свет мале, готово невидљиве државе. Неолибералним речником, оно што чини „imperium“ – заставе, химне, језици и други симболи државности – остајало би у домену политике (и бирача, уколико би уопште желели да гласају), док би „dominium“, стварни, економски свет био простор слободног кретања робе, капитала и технологије, па чак и људи.

Да би космополитизам створио глобално богатство и благостање, свет је морао бити компетитиван. Људима не само да би било допуштено да се такмиче једни с другима, без обзира на националне границе, већ би на то били и подстицани – излагањем свих добара која би могла постати њихова, као и друштвеним признањем које прати победу у таквом надметању.

Компетитивност је подстакла глобални раст: између 1980. и 2020-21. просечни светски БДП по глави становника више се него удвостручио: са око 7.700 долара у време пада Берлинског зида (у реалним међународним, односно ППП доларима – по паритету куповне моћи) на скоро 17.000 долара у време ковида. То значи да је просечна годишња стопа раста на светском нивоу износила 2,1% по глави становника. (И то упркос порасту светске популације са 4,4 милијарде 1980. године на 8 милијарди 2022. године).

Више него удвостручен доходак по становнику, у спрези са готово удвострученим бројем становника на планети, значио је да се укупна количина произведених добара и услуга у свету учетворостручила током ере неолибералне глобализације.

Али ова „анонимна“ стопа раста, остварена пре свега захваљујући високим стопама раста азијских земаља, нарочито Кине, није помогла неолиберализму у домаћем политичком контексту богатих земљама. Политички релевантно није било тих два и по процента на глобалном нивоу, већ чињеница да је у Сједињеним Државама и већини богатих западних земаља већина становништва бележила реалне стопе расте (инфлационо прилагођене) од око 1% годишње, док су приходи богатих расли два до три пута брже.

Штавише, неолиберални период (од времена Роналд Регана надаље), није био само наклоњен богатима у смислу да су њихови приходи расли брже од прихода средње класе и сиромашних, већ је представљао и успоравање општег раста у односу на претходни период, што се види на доњем графикону. Заправо, на свакој тачки расподеле дохотка у САД, осим самог врха, раст је током неолибералне ере био спорији него у претходних петнаестак година.

Свет је, барем на неко време, деловао као да постаје јединствен, подељен не границама националних држава, расом или полом, већ разликама у способностима, вештинама или залагању људи. У идеалном случају (иако никада у потпуности оствареном), то је био свет без граница, испуњен интензивно конкурентним појединцима чију је такмичарску енергију подстицала могућност комуникације с било којим делом планете и увид у то шта потенцијални ривали раде, а затим да покушају да их надмаше.

Ове две одлике – космополитизам и компетитивност – иако саме по себи привлачне, довеле су на крају до слома неолибералне глобализације. Космополитизам се сударио са националним политичким границама. Претерана компетитивност створила је свет похлепе, аморалности и комерцијализације свих делатности, чак и оних које су некада биле најприватније. У крајњој линији, запретила је да породицу учини сувишном.

Добитници неолибералне глобализације у богатим земљама, вођени управо својим космополитизмом који су сматрали врлином (јер их ослобађа од отровног национализма), убрзо су почели не само да благостање својих мање срећних сународника третирају подједнако неважним као и добробит било ког странца, већ и да верују да неуспех њихових сународника у тако отвореној конкуренцији указује на неку лични или морални недостатак. Економски успех постао је мерило моралности, или, како је рекао Денг Сјаопинг, чији се долазак на власт готово савршено поклопио са успоном Маргарет Тачер и Роналда Регана: „Обогатити се је славно.“

Политички систем, међутим, организован је у оквиру националних држава. Мање срећни сународници осећали су се заборављеним и запостављеним. Расла је огорченост због начина на који се с њима поступа. У спремности, чак и ревности богатих да инвестирају у удаљеним крајевима света, видели су равнодушност према домаћим радницима. Обећања о новим радним местима која би надоместила она изгубљена услед јефтинијег увоза или пребацивања послова у далеке земље, тешко су се остваривала. Њихово незадовољство изазвало је политичке потресе у најбогатијим демократијама.

Глобална (тачније, западна) финансијска криза 2007-08. додатно је оголила ствари: богати нису марили за оне који су заостајали, а када је требало платити цену кризе, постарали су се да рачун не буде испостављен њима.

Незадовољници, који су у ранијим временима подједнако пунили редове крајње левих и крајње десних партија, као током Велике депресије 1930-их, сада су имали мање избора. Леве партије биле су дискредитоване неуспехом „реалног социјализма“ или су, кроз политику Новог лабуризма, доживљаване као саучеснице странака десног центра у промовисању оног типа неолибералне глобализације који је толико разочарао радничку и средњу класу на Западу. Врхунац неолибералне глобализације заправо је остварен под номинално левичарским владама Била Клинтона у САД, Тонија Блера у Великој Британији и Франсоа Митерана у Француској.

Разочаране масе окренуле су се десничарским партијама које су истицале националну солидарност, једнак третман домаћег становништва и странаца, заустављање миграција и – обећавајући понекад с еланом – повратак радних места на крилима нове индустријализације.

На међународном плану, неолиберална глобализација је све више уступала мести неомеркантилизаму који је користио економску принуду, заплену стране имовине, забрану увоза и високе царине како би ограничио, или барем ставио под контролу, слободан проток робе и услуга. Слободно кретање радне снаге било је још лакше зауставити јер је политичка популарност тога, чак и на врхунцу неолибералне глобализације, била мала.

Други део неолибералне једначине – компетитивност преко националних граница и временских зона – уз помоћ технолошког напретка створио је свет у коме су сопствени домови, аутомобили и кућни послови, од кувања до бриге о старима, деци или кућним љубимцима, постали нешто што се „аутсорсује“, однсно препушта управо онима који су изгубили стабилне послове и постали део незадовољних слојева. Жеља да се буде „славан“, односно богат, потиснула је моралне норме које су држале друштва и породице на окупу.

Перципирана аморалност виших слојева додатно је подстакла успон антисистемских десничарских партија. Оне су расле не само на обећању повратка изгубљених радних места, већ и на обећању обнове самопоштовања незадовољнима и повратка традиционалним вредностима – које су, можда, и у време када се веровало да важе, биле више традиционалне него стварно постојеће.

Као у грчкој трагедији, управо су оне одлике које је неолиберална глобализација уздизала и које су јој током више деценија обезбеђивале успех, на крају довеле до њеног неминовног слома – кроз унутрашње политичке потресе и напуштање космополитизма у корист заштитних баријера према иностраној роби и странцима.

Укратко, уступила је место меркантилизму споља и, засад безуспешним, покушајима да се изнутра обнови један традиционалнији свет.

Додатно, регионалне рафинерије погођене од стране Ирана ће захтевати време за поправку. Постоји забринутост да би штета на енергетској инфраструктури у региону, као и повећана иранска контрола приступу мореузу, могли фундаментално да промене енергетску динамику, чак и ако прекид ватре потраје.

„Мрачни сценарио“ за Ормуз је да се он поново отвори, али са трајним ограничењима, као што је наплаћивање накнаде за приступ од стране Техерана. То би, поред дуготрајне штете нанете постројењима за производњу нафте и гаса широм Залива, посебно у Катару, могло да поремети производњу и понуду (млазног) горива на дужи период.

Глобална енергетска тржишта на ивици катастрофе

Скоро два месеца након почетка рата у Ирану, из Залива је изгубљено око 2% прошлогодишње глобалне производње, а сваког месеца са затвореним Ормузом губи се и 7 милиона тона течног природног гаса (ЛНГ), или око 2% његове годишње производње.

За сада, у западним земљама бензин је тек мало скупљи. Ипак, иако камиони настављају да превозе, авиони да лете и залихе горива остају близу нивоа пре рата, ова слика је дубоко обмањујућа. До 20. априла, последњих неколико танкера са нафтом који су прешли Ормуз пре почетка рата стигло је на своја одредишта, што значи да нема више слободног горива које ће заштитити свет од шока (снижене) понуде.

Наиме, танкери напуњени нафтом на мору су скоро испражњени, док рафинерије смањују производњу горива. Један од разлога зашто највећи шок понуде у историји нафте није изазвао глобалну панику је тај што је скоро рекордна количина нафте већ била на мору када је рат почео, будући да су тада многе земље повећале извоз. Тај вишак морских залиха је сада исцрпљен, када је и већина иранске и руске нафте пронашла купце након што им је Америка ублажила санкције.

Укупне количине нафте и деривата „на морима“ падају рекордном брзином. За млазно гориво и бензин оне су знатно испод историјских норми и вероватно близу минимума потребног за функционисање поморске трговине. На пример, тек око 15 милиона барела млазног горива тренутно је на танкерима, што је мање од половине уобичајеног глобалног просека за период 2017-25. Пре почетка кризе на танкерима се налазило чак 40 милиона барела млазног горива.

Цене рафинисаних горива су већ високе. На азијским спот тржиштима, бензин се приближава цени од 120 долара по барелу, дизел 175 долара, а млазно гориво 200 долара, у односу на 80, 93 и 94 долара пре рата. Потражња се прилагођава, делимично уредбама појединих влада (седам земаља је увело обавезе рада од куће, а најмање пет рационише гориво за возила, док високе цене такође чине своје).

Европа је до сада избегла пад потражње, јер владе покушавају да очувају куповну моћ грађана. Од 27 земаља ЕУ, 16 користи новац пореских обвезника или смањује порезе на гориво како би заштитиле потрошаче од виших цена. То је разлог зашто европске рафинерије једва да су смањиле производњу. Али, и оне морају да купују сирово гориво по много вишој цени него што сугеришу фјучерси Брента. С тим у вези, бољи показатељ је Датирани Брент – цена за стварне испоручене терете. Он је достизао 130-150 долара по барелу, што је главни разлог зашто су марже европских рафинерија ушле у црвено.

Брзо смањење залиха погоршава ствари, и ако Европа настави да субвенционише потрошњу стање на тржиштима ће се убрзано погоршати. Европске резерве млазног горива покривају око 50 дана потрошње, што је њихов типичан ниво. Пројекције  „Економиста“ показује да ће европске залихе нагло пасти ако се пловидба у Ормузу не нормализују до јуна. Ситуација би могла да се додатно погорша ако Америка, настојећи да укроти домаће цене, опонаша Кину и забрани извоз рафинисаних производа.

Чак и ако би се Ормуз данас поново отворио, били би потребни месеци да се производња сирове нафте у Заливу, транспорт и рафинисање наставе у потпуности. Кумулативни губитак од 1,5 милијарди барела у Заливу, или 5% годишње глобалне производње, готово је неизбежан, а ако мореуз остане затворен, лако би могао да се дуплира. Последњи пут када је потражња за нафтом пала за 10% у кратком року био је током локдауна за време пандемије ковида 2020. године, шока који је довео до пада светског БДП-а од 3%.

Три сценарија за летњу туристичку сезону

Летња путовања, када потражња за летовима услед летњих одмора расте, могу бити поремећена у Европи ако авио-компаније не могу да обезбеде додатни увоз горива за авионе. Међународна агенција за енергетику процењује да је потражња за горивом за авионе у августу обично 40% већа од потражње у марту. 

Европа ће можда морати да предузме неке мере како би „смањила ваздушни саобраћај“. Као резултат тога, неке авио-компаније, укључујући Луфтханзу и САС, већ редукују број летова. Међународна агенција за енергију упозорила је прошле недеље да би Европа могла да остане без млазног горива за шест недеља, јер се суочавамо са највећом претњом енергетској безбедности у историји. Неколико европских земаља зависи од економског подстицаја који долази од повећаног ваздушног саобраћаја током летње сезоне. Ваздушна повезаност генерише 851 милијарду евра БДП-а за европске економије и подржава 14 милиона радних места.

Како су цене млазног горива порасле су за 103% до краја марта у поређењу са претходним месецом, а авио-компаније обично послују са једноцифреном оперативном маржом и троше око четвртине прихода на гориво, растуће цене млазног горива гурају индустрију у оперативне губитке.

И под условом да се рат на Блиском истоку заврши сутра, европске авио-компаније и путници могу очекивати турбулентно лето. Цене авионских карата ће остати високе, профит авио-компанија биће под притиском, јер континуирани поремећаји у испорукама горива из земаља Залива кроз Ормуски мореуз повећавају трошкове и повећавају ризик од несташице на почетку пика туристичке сезоне. Земље ЕУ не производе довољно млазног горива (рафинисани керозин) да задовоље домаћу потражњу; капацитети за рафинирање могу покрити највише 70% потреба авио-компанија.

И у најбољем сценарију брзог крај рата и поновног отварања Ормуског мореуза криза око млазног горива не би се решила преко ноћи, јер би танкерима и даље требало више од месец дана да стигну до Европе из Залива. И у таквом сценарију, биће потребно неколико месеци да се вратимо на потребне залихе млазног горива. Брзим решавањем конфликта избегло би се широко распрострањена отказивања летова или политичке мере за ограничавање потражње за путовањима. Али, ако се криза настави још неколико недеља, ни цене више неће бити главно питање, већ доступност млазног горива.

Према многим стручњацима, највероватнији исход је делимично решавање сукоба до почетка лета, са повременим наставком кретања танкера кроз мореуз. Цене млазног горива би остале високе, а снабдевање би било неизвесно, што значи да би летови са слабим учинком могли бити отказани, а неки аеродроми би се могли суочити са периодичним ограничењима залиха горива.

Због високих цена карата, путници би почели да све чешће бирају одмор код куће. У таквом сценарију, авио-компаније би могле да укину многе кратке регионалне летове, али профитабилније дуже руте које опслужује мање авио-компанија би вероватно биле сачуване. Ризик са којим се путници заправо суочавају је цена, која би била увећана услед доплате за гориво, мање акцијских понуда и проређена учесталост летова на маргиналним рутама.

Иначе, авио-компаније су биле јасне да ће повећање цена горива бити пренето на потрошаче, јер би у супротном банкротирале за неколико месеци. У проблему су и аеродроми јер су власници горива (иако га не купују), а ако немају гориво, авио-компаније неће летети до њих.

У најгорем сценарију у коме би  поремећај поморског саобраћаја кроз Ормуски мореуз потрајао током лета, европске залихе млазног горива би вероватно дошле до оперативних минимума, што би имплицирало „директно рационисање потражње“. Несташица керозона може потпуно променити пејзаж рационисања горива у Европи и Азији где имамо велику зависност од нафте са Блиског истока. Цео сектор цивилне авијације је изложен, а ситуација је неповољнија од оне са нормалним скоком цена горива, јер се дешавају два проблема истовремено: цене расту док се понуда исцрпљује.

Иако је Европска комисија (ЕК) одбацила најкатастрофалнији сценарио несташице млазног горива која би погодила аеродроме ЕУ, она и даље припрема планове за непредвиђене ситуације, потенцирајући да земље можда морају да деле своје резерве горива за хитне случајеве ако дође до несташица.

Били би изражени и ефекти преливања на ширу ваздухопловну индустрију. Наиме, ако отказивања пређу 10% нормалног нивоа саобраћаја, не само да би се контролори ваздушног саобраћаја суочили са смањењем прихода услед мање летова, већ би и авио-компаније морале да надокнаде губитке. Нискотарифни превозници би могли бити посебно изложени, јер се ослањају на високу искоришћеност авиона, густе распореде и потражњу сензитивну на цене – све оно што би несташица млазног горива управо произвела.

Могуће је да ћемо у блиској будућности видети већу потражњу за туристичким путовањима ближе кући јер се неизвесност наставља, што би значило да дестинације попут Шпаније, Португалије и Француске добију примат у односу на источни Медитеран. Када су у питању туристи из наше земље, повећан интерес могао би се појавити за црногорско приморје, хрватску и северну Грчку (где је могуће стићи аутом или аутобусом), док би дестинације попут Турске, Египта или Туниса могле изгубити на привлачности.

Негативни ефекти на авио компаније

Тренутна ситуација на Блиском Истоку има снажан негативан ефекат на сектор авијације широм планете. Несташице горива за авионе и раст цена изазивају хаос на авио-рутама. Највећи немачки превозник Луфтханза објавила је отказивање 20 хиљада летова у покушају да се заштити од раста цене нафте. Трошкови су последњих недеља скочили са приближно 85 до 90 долара по барелу на алармантних 150 до 200 долара по барелу. Ово представља значајан финансијски ударац за превознике, где гориво може чинити до четвртине оперативних трошкова. Ер Франс-КЛМ, група авио-компанија, саопштила је да планира да повећа цене карата на дугим релацијама како би се решили проблеми са растућим трошковима горива, а цене кабинских карата ће порасти за 50 евра по повратном лету.

И друге авио-компаније у Европи и широм Азијско-пацифичког региона подижу цене и пред изазовом су масовног отказивања летова како се приближава период летњих одмора. У Азији су цене млазног горива већ много веће и трговци га продају онима који плаћају највишу цену. Хонгконшки Катај Пацифик, Ер Њу Зеланд и малезијски Ер Азија X већ су смањили руте како би уштедели гориво, док и многе друге авио-компаније повећавају цене и уводе таксе на гориво.

Истина, постоје извесна неслагања око тога колико брзо би се залихе могле потрошити. Из Међународне агенције за енергију је саопштено да је Европи остало само шест недеља залиха керозина. С друге стране, холандска влада проценила да ЕУ има довољно керозина за млазно гориво и друге сврхе, као што су грејање и осветљење, за најмање пет месеци.

Проблем је да чак и ако залихе млазног горива не „пресуше“, растуће цене ће вероватно остати, што ће повећати цене авионских карата за потрошаче. Криза је још једном показала рањивост авио-индустрије, чији се рад заснива се на стабилности, доступности ваздушног простора и релативне приступачности горива на геополитичке догађаје, што је повезано с растућим ризиком од пада поверења потрошача – виталног концепта у авијацији.

И у најбољем случају, целокупну авио-индустрију, туризам и све привредне гране тесно повезане са њима чека неизвесно и тешко лето. О најгорем сценарију можда је боље у овом тренутку и не размишљати.

Извештај о фискалној стабилности традиционално има љубичасте корице, а Валдез и његов колега Давиде Фурчери тог јутра ставили су љубичасте кравате. Љубичаста је била и хаљина њихове колегинице Ере Дабле Норис, заменице директора Фискалног одељења, а у љубичастом сакоу и ружичастој хаљини тог јутра на бину у конференцијској сали изашла је и Татјана Мосо из Сектора за комуникацију ММФ-а.

Али, ништа у извештају који су тог јутра представили није било ни љубичасто ни ружичасто, јер је енергетска криза у Персијском заливу другим бојама већ префарбала глобалну привреду.

„Глобална кретања остају неповољна“, рекао је Валдез и додао да се свет суочава са вишим каматним стопама него раније. „Ако упоредимо овај петогодишњи период са петогодишњим периодом пре пандемије, реалне каматне стопе су данас око 0,6 процентних поена више. То је оно што земље заправо плаћају. Као резултат тога, очекује се да ће јавни дуг наставити да расте. У нашем референтном сценарију, глобални дуг до 2028. године достиже 99% светског бруто домаћег производа и прелази границу од 100%“, изјавио је Валдез и додао да тај ниво дуга свет није имао још од Другог светског рата.

Велики, глобалан и асиметричан шок

А кад смо код боја, прогнозе које су се чуле и бројеви који су изнети на Пролећној скупштини ММФ-а и Светске банке били су у боји сакоа генералне директорке ММФ-а Кристалине Георгијеве – црвене.

„Погледајте ове црвене лампице на мапи“, рекла је Георгијева уочи почетка скупштине. На бину у конференцијској сали изашла је у црвеном сакоу, а иза ње на видео-зиду била је мапа Персијског залива. Црвене тачке на тој мапи које су блинкале биле су уништена енергетска инфраструктура. То је разлог зашто ће цене нафте остати високе, прогнозе раста глобалне привреде ниже, а инфлација већа.

„Чак и наш најоптимистичнији сценарио подразумева смањење прогнозе раста. Зашто? Због значајних оштећења инфраструктуре, поремећаја у снабдевању, губитка поверења и других дугорочних негативних последица“, изјавила је Гергијева. „Узмимо као пример катарску рафинерију Рас Лафан која је производила чак 93% течног нафтног гаса у Персијском заливу. Од тога је око 80% ишло у азијско-пацифички регион, који се сада суочава са озбиљним несташицама горива“, наставила је Георгијева, додајући да ова рафинерија не ради још од почетка марта, а да ће за њену обнову бити неопходно три до пет година. То је разлог зашто се и у најоптимистичнијем сценарију цене нафте неће вратити на ниво од 72 долара за барел, на коме су биле пре 28. фебруара  и избијања сукоба на Блиском истоку.

Кризу која нас је погодила, Кристалина Георгијева описала је као „класичан шок на страни понуде, велики, глобалан и асиметричан“.„Велики је јер је глобална дневна понуда нафте смањена око 13%, а  течног природног гаса за око 20%. Глобалан је јер сада сви плаћамо више за енергенте, а ланци снабдевања су поремећени широм света. Асиметричан је јер његов утицај зависи од близине сукоба, од тога да ли сте извозник или увозник енергије, као и од новца које земља има у буџету, али и монетарног простора“, објаснила је.

Након што је Пролећна скупштина отворена, Кристалина Георгијева се у среду, 15. априла на бини у конференцијској сали појавила у другом сакоу, Али је опет био исте боје – црвене. „У својој канцеларији имам мапу земаља чланица. Она показује где је њихова позиција када је реч о увозу енергената, али и колики је њихов фискални простор за реаговање“, рекла је генерална директорка ММФ-а.

Тог дана у Вашингтон је стигла и делегација из Србије коју су чинили званичници из Народне банке и Министарства финансија, предвођени министром Синишом Малим.

„Ја нисам видео њену мапу, али вам кажем да смо ми, што се наших јавних финансија тиче, апсолутно стабилни“, рекао је министар финансија Синиша Мали у Вашингтону. „Имамо довољно новца ако треба више да реагујемо како бисмо одржали стабилност цена нафтних деривата. Ми нећемо дозволити да видимо нагли раст цена дизела, нагли пораст цена бензина на пумпама, јер то уништава привреду.“

Ни публика Пролећне скупштине није видела мапу Кристалине Георгијеве, али би на њој вероватно писало да Србија увози 90% гаса и 80% нафте, да је планирани буџетски дефицит за ову годину 3%, а ниво јавног дуга износи 41,5% бруто домаћег производа (БДП).

Препоруке и недоумице

И они који мапу из канцеларије Кристалине Георгијеве нису видели, чули су препоруке генералне директорке ММФ-а. Први савет упутила је гувернерима централних банка: „Мој савет је добро размислите пре него што скочите.“

А скок је, наравно, раст камата, јер је то начин на који гувернери обарају инфлацију. 

„Када је реч о монетарној политици, у земљама где је она била добро усклађена пре шока, и где инфлаторна очекивања остају стабилна, приступ „сачекај па види“ је исправан. У другим земљама може бити потребна рана реакција“, додала је Георгијева.

Савет су добили и министри финансија: „Када је реч о фискалној политици, већ неко време упозоравамо да јавни дуг ограничава буџетски простор. Оно што је сада другачије у односу на ковид је то што имамо кумулативни, односно збирни ефекат шока за шоком. То је гурнуло дуг на опасно високе нивое. Глобални јавни дуг је на путу да премаши 100% бруто домаћег производа до 2029. године, што је ниво који није виђен од периода након Другог светског рата“, упозорила је на овај сценарио, о коме је говорио и Родриго Валдес, директорка ММФ-а. „Дакле, како би одржали кредибилитет фискалне политике, власти морају пажљиво да балансирају између очувања буџетске равнотеже и заштите оних који су најтеже погођени и имају најмању способност да се прилагоде.“

Шта ово значи, мање дипломатским речником рекао је Родриго Валдез, директор Фискалног одељења ММФ-а: да свеобухватне субвенције цена или смањење акциза (баш оно што је Србија применила у овој кризи) нису најбољи рецепт. „Оне нарушавају ценовне трендове, за буџет су скупе, регресивне су и тешко их је укинути“, објаснио  је он.

„Међународни ефекти преливања због контроле цена могу бити велики“, рекао је Валдез. „Ево једног једноставног примера: ако је понуда нафте потпуно фиксна у кратком року и половина земаља у суштини не дозвољава промену цена, раст цена на глобалном нивоу биће двоструко већи, јер у том случају само половина потрошње мора да преузме целокупно прилагођавање. То је нешто што је прилично ризично за светску економију зато што ми не можемо, том политиком, да произведемо више нафте. Дакле, иако би то можда имало смисла из перспективе једне мале земље, ако би сви то радили били бисмо у великом проблему. Зато је веома важно да се оскудица одражава кроз цене, јер морамо да се прилагодимо реалности.“

А то прилагођавање реалности значи само једно – раст цена бензина.

Који је трошак већи

На питање РТС-а како да креатори економске политике у малим земљама као што је Србија, које су уз то и увознице енергената, буду сигурни да већа инфлација неће на крају донети и веће трошкове од ограничења цена, одговорила је Ера Дабла Норис, заменица директора Фискалног одељења.

„Ми пратимо шта земље раде широм света и то на веома свеобухватан начин. Гледамо које врсте мера земље уводе. Оно што видимо јесте да земље примењују широк спектар политика. Неке смањују приходе, на пример кроз смањење ПДВ-а или акциза, друге уводе мере на страни расхода, а треће користе мере контроле цена. Иако је још рано да се процене буџетски трошкови ових мера, постаје јасно да је фискални одговор до сада много умеренији него током енергетске кризе 2022. године. Делимично зато што није сасвим јасно колико ће ситуација трајати, па земље не реагују великим пакетима као тада.“

„Ипак, неке важне лекције смо научили из 2022. године и сличних криза“, рекла је Дабла Норис за РТС. „Иако широке мере подршке становништву и замрзавање цена могу да ублаже инфлаторни удар на домаћинства, јер оне заиста делују, буџетски трошкови тих мера могу бити веома високи. У окружењу где је фискални простор ограничен и где владе имају много различитих изазова, не само краткорочно него и средњорочно, ми заговарамо дисциплинованији приступ ублажавању последица.“

Тај дисциплинованији приступ, како кажу званичници ММФ-а, значи да мере подршке становништву сада морају бити циљане и треба да погоде само најугроженије слојеве становништва, а не све.

„Али, Србија зато, за разлику од других земаља, нема раст инфлације“, одговорио је на ове примедбе министар финансија Синиша Мали.

Раст потрошачких цена у марту у Србији износио је 2,8 одсто, што је у границама циља Народне банке Србије. У Извештају о глобалним економским перспективама, ММФ је навео да ће инфлација у Србији ове године бити 5,2%. Ипак, истог дана када је извештај објављен, саопштењем се огласила и београдска канцеларија ММФ-а и на неки начин најавила ревизију те прогнозе.

У том саопштењу се наводи да је референтна пројекција за Србију закључена на дан 10. марта и да претпоставља раст потрошачких цена након укидања уредбе о ограничењу маржи у малопродаји. Након тога, власти су смањиле акцизе на гориво, а досадашњи подаци о инфлацији указују на умеренији раст цена хране и основних потрепштина. Као резултат тога, инфлација би могла бити нижа од оне која је предвиђена у референтном сценарију, објашњава се у саопштењу. Међутим, додаје се да неизвесност и даље остаје висока.

Акцизе и буџет

Мисија ММФ-а, предвођена Анет Кјобе, крајем ове недеље (23. априла) долази у Београд и остаје до 5. маја у оквиру треће ревизије аранжмана из предострожности који Србија има са Фондом. Након тога објавиће ажуриране пројекције о инфлацији и привредном расту (тренутна процена је на 2,8%).

За Србију је тренутно најважније питање колики буџетски простор је за ММФ прихватљив када је реч о смањењу акциза. И који ниво ће мисија предвођена Анет Кјобе сматрати „великим трошком за буџет“.

Министар финансија Синиша Мали у Вашингтону је за РТС рекао да је Влада Републике Србије акцизе на гориво смањила 25% и да је по основу губитка прихода од акциза то трошак од око пет милијарди на месечном нивоу, што је око 42 милиона евра месечно. Ако је укупан БДП ове године планиран на више од 90 милијарди евра, онда то значи да је укупан годишњи трошак ових мера до краја године 0,5% БДП-а, што за Фонд вероватно неће представљати проблем.

Али, проблем би могло да буде друго најављено смањење акциза које би на годишњем нивоу, према рачуници председника републике Александра Вучића, за буџет представљало трошак од 1,3 милијарде евра. То је више од 1,3 одсто БДП-а, и без треће ревизије аранжмана и без доласка ММФ-а у Београд јасно је да би таква додатна мера била квалификована као „велики трошак“. То је вероватно и разлог зашто се друго смањење акциза (иако га је председник републике најавио) још није десило. Јер са повећањем трошкова од 1,3% БДП-а питање је да ли би Србија прошла трећу ревизију програма са Фондом. Уосталом, много тога биће јасније крајем маја, када се ревизија аранжмана заврши.

Из Вашингтона је министар финансија Синиша Мали за РТС рекао да „са овом мером можемо да издржимо сигурно четири, пет, шест месеци“. Мислио је, наравно, на прво смањење акциза од 25%, и додао да се нада да криза неће трајати толико.

„Али оно што је предлог ММФ-а, је да размотримо таргетиране мере, након тога, ако је већ толики притисак. Да видимо да подржимо најсиромашније слојеве становништва и да направимо разлику између оних који могу да поднесу кризу и оних који мање могу да је поднесу. Гледамо примере из Немачке и из неких других земаља како и шта они планирају. Али ниједна земља нема јасан одговор на ову кризу, нигде није направљен програм који се примењује успешно или неуспешно, него су сви изненађени овим ратом и сад проналазе начин како да реагују“, изјавио је министар финансија за РТС и додао да се нада да ће мере које је Србија до сада применила (пуштање из резерви дизела и бензина, ако буде било потребно и смањење акциза уз ограничење извоза) бити довољне да се то не прелије на укупну инфлацију. Најавио је и да ће се економска политика мењати у зависности од тога како се глобалне околности буду мењале.

Скупљи или јефтинији бензин

Синиша Мали се у Вашингтону састао и са директором ММФ-а за Европу Алфредом Камером. Детаљи тог разговора остали су иза затворених врата. Није познато да ли је било речи о мерама које су у овој кризи применили креатори српске економске политике, али је Камер у интервјуу за емисију Око поновио став ММФ-а о широким мерама смањења акциза. Чак је и за октаву био оштрији у односу на остале званичнике Фонда.

На директно питање може ли гледаоцима РТС-а да објасни зашто је за њих лоше да бензин буде јефтинији, Камер је одговорио следеће: „Јефтин бензин сам по себи није лош. Али оно што сада видимо јесте да имамо шок у глобалној понуди нафте и гаса на тржишту, при чему је тражња већа од понуде. Суштина је да понуда и тражња морају да се доведу у равнотежу. То значи да треба смањити потрошњу нафте и гаса. Најбољи начин да се то постигне је преко цена. Веће цене ће истиснути са тржишта оне потрошаче којима нафта и гас нису толико неопходни. То је идеја усклађивања понуде са тражњом. Лоша идеја је контрола цена, јер је то веома скупа, нетипична мера и ми желимо то да избегнемо. Оно што критикујемо јесте што такве мере не доводе понуду и тражњу за енергентима у равнотежу. Обично те мере представљају велики трошак за буџет. Када погледате потрошњу енергије, видећете да највише горива троше најбогатији. Зато, када власти доносе такве мере, највише помажу управо богатијима.“

„Зато земље у региону упозоравамо да једноставно немају пара у буџету за то“, наставља Камер. „Имате много пречих ствари на које можете да потрошите буџетски новац. Не можете да расипате своје ресурсе. Зато треба да размотрите мере које ће заштитити по приходима најнижи слој становништва, оне који не могу да се изборе са растом цена енергије. Дајте им једнократну новчану помоћ, надокнадите им трошак повећањем прихода. Оно што ми тврдимо је да је то много јефтиније.“

„Анализирали смо кризу коју је изазвало обустављање руског гаса 2022. године“, каже Алфред Камер. „Оно што смо открили јесте да су фискални трошкови кризе широм Европе у просеку износили 2,5 одсто БДП-а. Затим смо анализирали шта се дешава ако се помоћ усмери циљано, и то не само на најугроженије и сиромашне, већ и на 40 одсто становништва са нижим приходима, дакле на 40 одсто популације. То је већ скоро половина ваше земље. И открили смо да би таква једна циљана подршка коштала 0,9 одсто БДП-а. Дакле, 1,5 одсто БДП-а је потрошено ни за шта, отишло је људима којима та помоћ заправо није ни била потребна. А када само помислим на све притиске на јавну потрошњу који су пред вама, као што су изградња бољег образовног система, обезбеђивање здравствене заштите у будућности. Мислим да би средња класа желела да јој те услуге буду доступне. Зашто онда трошити новац на глупе субвенције за енергију“, рекао је Камер.

Добитници и губитници

С друге стране, међу светски познатим економским ауторитетима који заговарају мере ограничења цена бензина је Изабела Вебер, професорка на Универзитету у Масачусетсу, која се такође позива на лекције из кризе која је настала после 2022. године, после рата у Украјини.

Недавно је за британски „Гардијан“ написала ауторски текст у коме наводи да се можда не зна како ће се ова криза завршити, али се зна ко ће из ње профитирати, а да смо ту лекцију научили 2022. године.

„Нето приходи јавно котираних нафтних и гасних компанија те године достигли су 916 милијарди долара на глобалном нивоу, што је више него у претходним годинама. Сједињене Америчке Државе биле су највећи појединачни добитник: компаније са седиштем у САД оствариле су 281 милијарду долара“, написала је Веберова.

Иако европске бројке делују скромније у поређењу са САД, и европске нафтне и гасне компаније оствариле су десетине милијарди долара више профита него у претходним годинама. Те, 2022. године, чак је и српска нафтна компанија НИС остварила велики профит (787 милиона евра).

Изабела Вебер верује да ће и сада нафтне компаније широм света остварити сличан „талас екстра профита“. Рачуници ММФ-а, према којој највећи део новца од државних субвенција одлази најбогатијим слојевима становништва, она супротставља другу рачуницу. „Резултат је јасан. У САД, 50% профита припало је најбогатијем једном проценту становништва. А доњих 50% популације – око 66 милиона домаћинстава – добило је само 1% од тог профита. Најбогатијих 0,1%, односно око 131.000 породица, добило је 26 пута више него цела доња половина становништва“, написала је Веберова за „Гардијан“.

А у контексту цене нафте и инфлације, Изабела Вебер наводи да је криза из 2022. произвела изразиту „инфлациону неједнакост“. Прерасподела се одвијала кроз два канала. „Што сте сиромашнији, већи део буџета трошите на основне ствари попут енергената. Домаћинства са нижим приходима троше 3,3% буџета на бензин, наспрам 2,1% код најбогатијих 20% у САД – па су била несразмерно погођена растом цена. Истовремено, профити настали тим растом цена одлазили су готово потпуно у супротном смеру“, тврди она.

Искуство из 2022. године нас, по њеној оцени, учи да не само да су сиромашнији више трпели инфлацију, већ и да су богати били заштићени управо кроз механизам који је друге осиромашивао.

„Екстра профити су скривена прерасподела која се дешава при сваком нафтном шоку. Они се не виде у статистикама плата, не активирају аутоматске стабилизаторе и потпуно су легални, али непрозирни – и понављају се кроз систем, као што сада видимо у контексту сукоба са Ираном. Сви аналитичари се слажу да ће цена сирове нафте брзо достићи и премашити 120 долара по барелу – ниво на којем је трговано средином 2022. године. За Европу, ово може деловати као понављање истог сценарија. Европа ће поново плаћати вишу тржишну цену енергената, при чему трошак сносе углавном домаћинства, а добит углавном власници финансијске имовине, док ће предузећа покушавати да пренесу раст трошкова на потрошаче, што ће додатно подстаћи инфлацију“, наводи Веберова и додаје да је, ако се сукоб на Блиском истоку настави, само питање времена када ће централне банке подићи каматне стопе како би обуздале инфлацију, што би додатно отежало већ крхки опоравак од енергетске кризе 2022. године. 

Њено уверење је да, ако је шок са растом цена енергената тренутан, привремено ограничење цена има смисла јер се тако зауставља секундарни ефекат раста цена.

Шта то значи? Кад порасте цена бензина, поскупљује све – и храна и сва роба широке потрошње. Ако је шок тренутан, цене нафте порасту па падну, а код цена хране и свих других цена у који се скупљи бензин уградио то се не дешава, већ те цене остају високе. Ограничењем цена деривата спречава се тај секундарни преносни ефекат на све друге цене, сматра Веберова. Њено уверење је да би пуштање цене деривата да слободно плива на крају за сиромашне преко инфлације било много већи трошак.

Директора ММФ-а за Европу Алфреда Камера у интервјуу за Око питали смо зашто се сматра бољом опцијом да се цене енергената сада пусте да буду слободне? Како власти могу бити сигурне да виша инфлација на крају неће коштати више?

„Прво, ми заправо не можемо много да урадимо поводом ценовног шока и повећања инфлације ове године“, одговара Камер. „Цене енергије су веће. Зато ће енергенти које купујете бити скупљи, и то ће се одразити на индекс потрошачких цена. Оно на шта морамо да пазимо јесте да то временом не пређе у раст цена свих осталих добара у економији, нити у раст плата. Јер ако дође до секундарних ефеката, ако се то угради у све остале цене, ако се инфлациона очекивања повећају, тада се ствара инфлаторни замах у економији. А знамо да је инфлација лоша. Дакле, не можемо да урадимо ништа у вези са шоком цена енергије који долази споља. Али можете нешто да урадите да инфлација не добије на динамици. И зато централне банке треба да раде свој посао. То значи да многе централне банке у источној Европи морају да заоштре монетарну политику.“

Сигурна штета, али колика

А шта је у овој кризи другачије у односу на претходне енергетске кризе? Баш оне црвене лампице које је првог дана показала Кристалина Георгијева. Уништена енергетска инфраструктура и трајно смањена понуда нафте и гаса. То значи да ће, све и да рат стане сутра, цене нафте остати високе јер ће већа тражња и нижа понуда цене држати на нивоу већем него пре почетка рата.

У најоптимистичнијем сценарију ММФ-а цена нафте у просеку у овој години биће 80 долара за барел. А како ММФ пресек глобалне привреде прави у шестомесечним циклусима, у оном претходном, октобарском рачунао је да ће цена нафте ове године бити мања 4,5 одсто. На истој претпоставци Синиша Мали скројио је и буџет за ову годину и то се види у образложењу овог документа.

Ако није јасно да ли је у праву Изабела Вебер, која је за ограничење цена, или је у праву ММФ, који сматра да цене бензина треба пустити да буду слободне, јасно је да цена нафте ове године сигурно неће бити 60 долара за барел, како се то рачунало у октобру прошле године. Биће већа. Креатори економске политике сада треба да пронађу баланс између раста цена с једне стране и буџетских трошкова с друге стране.

У обе варијанте, грађане ће сукоб у Персијском заливу коштати, само је питање ко ће платити мање, а ко више. И у рачуници Изабеле Вебер и у рачуници Кристалине Георгијеве, богати добијају више. И кад расте цена енергената и кад држава помаже преко свеобухватних субвенција и смањења акциза које се односе на све слојеве становништва. За њих је нова енергетска криза готово win–win ситуација. А највеће питање за креаторе економске политике широм света тренутно је како да за оне који су на дну ова ситуација не буде lose–lose. Како да не заврше као двоструки губитници.

Они који кроје економску политику света, гувернери и министри финансија 191 земље чланице ММФ-а и Светске банке, који су се прошле недеље нашли у згради на Пенсилванија авенији у Вашингтону, где се налази седиште Фонда, мораће да нађу одговор на питање како да ови други, сиромашнији, из ове последње кризе не изађу као губитници – и по основу веће инфлације која их више кошта, и по основу мање државне помоћи, јер ако је подршка линеарна богати ће свакако добити више.

А црвене лампице уништене енергетске инфраструктуре на мапи Персијског залива у видео презентацији генералне директорке Кристалине Георгијеве дуго ће да светле. Чак и кад овај рат стане. Требаће времена да се обнови уништена енергетска постројења у заливу.

Ормуз, теснац ширине 33 километра, над глобалном привредом упалио је аларм. Кроз тај теснац провлачи се страх сваког министра финансија и гувернера света. А рачун тог сукоба добиће сви грађани света, без обзира на то што у рату не учествују.

А ако се сукоб у Персијском заливу настави, ако на сто дођу песимистичнији сценарији ММФ-а, ако раст падне на 2%, а инфлација у просеку оде и на 6%, многи национални рачуни земаља широм света биће у боји сакоа генералне директорке Кристалине Георгијеве са годишње скупштине – у црвеном.

Али да ли је раст од 5% лош? Колико је он заправо лош? У 2024. години (последњој години за коју постоје детаљне стопе раста у базама података ММФ-а и Светске банке), просечна глобална стопа раста износила је 2%. Само једна од десет земаља (дакле, 10% земаља) имала је стопу раста изнад 4,7%. То значи да су кинеске стопе раста, чак и у време успоравања, и даље међу 10% највиших у свету.

Успоравање кинеске економије заправо значи да уместо да она расте по највишој, или по другој или трећој највишој стопи на свету непрестано током двадесет година (осим земаља које су привремено бележиле скок захваљујући неочекиваним приливима од ресурса или опоравку од рата), сада је „пала“ на то да буде међу најбољих 10% земаља по стопама раста. Очигледно је реч о успоравању какво би већина земаља – тачније њих 90% – желела да има. Међу великим земљама, само је Индија у последње време успешнија од Кине, са просечном стопом раста од око 6% по глави становника у последње три године.

Успоравање кинеске економије је такође „нормално“ и очекивано јер је земља постала богатија, у многим случајевима се приближила технолошкој граници па се може очекивати да ће њен раст (можда не још, али за генерацију или две) у суштини зависити од брзине технолошког напретка на самој граници технолошког развоја.

Стога је логично поставити следеће питање. Хајде да прикупимо све историјске податке (од 1950. до 2024. године) о нивоима БДП-а по глави становника и стопама раста БДП-а по глави становника за све земље које се налазе у бази података Светске банке и ММФ-а, и да упоредимо профил глобалног раста са оним у Кини. Tо је оно што приказује графикон испод.

На хоризонталној оси постоји око 11.000 тачака које представљају нивое БДП-а по глави становника (у реалном износу; у ППП доларима, тј. по паритету куповне моћи), и исти толики број тачака које представљају стопе раста БДП-а по глави становника за 187 држава. Дебела плава линија приказује просечне, непараметaрски процењене, стопе економског раста на датом нивоу БДП-а по глави становника.

Као што се лако може видети, та стопа раста се у појединим годинама креће од једва изнад нуле за најсиромашније земље, до скоро 2,5% за земље које су на нивоу БДП-а од око 10.000 долара (по паритету куповне моћи).

Данас су, на пример, такве земље (у којима би у принципу стопa раста требало да достигне врхунац) Тунис и Еквадор; али 1994. године то су били Либан, Румунија и Суринам; док су 1964. године то биле Грчка, Габон и Шпанија, и тако даље за сваку годину између 1950. и 2024. године. Након тог врхунца, „очекивана“ светска путања раста опада и на нивоу земаља са БДП-ом по глави становника од 50.000 долара и више очекивана стопа раста пада на 1,5%.

Где је Кина у овој причи? Њен ток раста приказан је црвеном линијом (такође уз коришћење непараметарске регресије). Јасно је да је Кина остварила огромно убрзање раста у поређењу са типичном светском путањом раста, али и много оштрије успоравање. (Нагиби и узлазног и силазног дела кинеске обрнуте U-криве много су стрмији него код исте такве криве за свет у целини.) Али упркос наглом успоравању, кинески раст је данас и даље знатно виши од раста типичне земље на кинеском нивоу дохотка. Постоји јаз између црвене и плаве линије: пратећи светско искуство, очекивали бисмо да Кина расте око 2%, али она расте по стопи од око 4,5%.

Дакле, да: кинески раст успорава брже него што би успоравао типичан светски раст, али Кина и даље расте по знатно вишим стопама него што бисмо очекивали на основу глобалних података који обухватају последњих 75 година.

Како то изгледа када се упореди са искуством Јапана, а многи тврде да Кина иде тим путем? Оно што примећујемо на доњем графикону јесте да је и Јапан имао много више стопе раста током свог периода експанзије него што би се очекивало на основу глобалног искуства.

Када је јапански БДП по глави становника био око 10.000 долара, јапанска привреда расла је по стопи од скоро 6% годишње, наспрам раста (као што смо видели) од око 2,5% за свет. Међутим, са БДП-ом од око 30.000 долара (паритета куповне моћи) – види испрекидану линију на графикону – успоравање Јапана било је изузетно нагло, толико да је у једном тренутку, и то врло кратко, раст Јапана постао слабији од просечног светског раста на том нивоу дохотка. Од тада се чини да се Јапан у потпуности вратио на „светску линију раста“. Другим речима, његов раст није ни нарочито добар ни нарочито лош, већ просечан за земљу на јапанском нивоу дохотка.

Питање је: да ли ће успоравање Кине бити нагло као јапанско? Може ли кинеска крива да падне толико и тако брзо да, до тренутка када Кина достигне око 30.000 долара (PPP) по глави становника, дотакне плаву линију, па да њен раст више не буде ни нарочито висок ни нарочито низак у односу на уобичајену стопу раста на том нивоу дохотка? То је, наравно, кључно питање на које данас нико не може да пружи одговор.

Али ако бисмо једноставно узели дебели маркер и наставили да повлачимо црвену линију у смеру у којем она сада иде (дакле, уз исти нагиб), Кина би достигла плаву линију при нивоу БДП-а по глави становнику од око 32.000 долара (PPP) – што је ниво дохотка који је приближно око 50% виши од данашњег. То, међутим, не значи да би раст престао. Кина би и даље расла по стопи од приближно 2% по глави становника годишње, али та стопа више не би била ни виша ни нижа од стопе раста земаља на истом нивоу дохотка. У том (хипотетичком) случају, кинеска изузетност би била окончана.

Питање конвергенцијe дохотка (смањења разлике у нивоу дохотка између земаља или грађана, прим.) унутар Европске уније последњих година често је предмет расправа. За то постоје, чини се, два главна разлога. Прво, неспорно је да је, било да се гледају макроекономски показатељи (попут БДП-а по становнику) или подаци из анкета домаћинстава као што је SILC (Survey on Income and Living Conditions, Истраживање о дохотку и условима живота), дошло до смањења неједнакости и између држава и међу грађанима унутар 27 чланица Уније. Друго, овај процес конвергенције одвија се у време када не постоји слична конвергенција између ЕУ као целине (или њених највећих чланица) и Сједињених Америчких Држава.

Ово друго питање је посебно истакнуто сада због напетости у односима између два западна пола, ЕУ и САД. Недостатак конвергенције првобитно је наглашавао Трамп како би показао трајну америчку надмоћ, а затим су се на то надовезали и његови критичари, који су тврдили да Европа заостаје за Америком не зато што је мање продуктивна, већ зато што Европљани свесно бирају да раде мање, а учинак по сату у неким европским земљама је исти или чак већи него у САД.

Нећу расправљати о овом другом питању (о томе сам писао овде),  али ћу се емпиријски осврнути на прво. Недавно је мој добар пријатељ Михаел Даудерштедт из Фондације „Фридрих Еберт“, који већ неколико година проучава расподелу дохотка у Европској унији, написао леп и кратак рад о политикама конвергенције и кохезије (кључне политике унутар ЕУ које имају за циљ смањивање економске и социјалне разлике између различитих региона и држава чланица, прим.), и тај рад, објављен у „Social Europe“, подстакао ме је да погледам своје глобалне микро податке о дохотку (по домаћинставу, per capita) и покушам да видим шта нам они могу рећи о приближавању нивоа дохотка унутар ЕУ.

Током читавог посматраног периода, од 1993. до 2023. (у интервалима од пет година), узео сам за анализу данашњи састав Европске уније од 27 чланица (ЕУ27). Нисам користио чланство ЕУ какво је тада било, већ свих 27 садашњих чланица као да су биле чланице ЕУ током свих година. Узорак је тако у принципу исти током целог периода, осим када за поједине године недостају подаци из анкета домаћинстава за неке земље. На срећу, то се дешава само у ранијем периоду (1993-2003), а земље које недостају (углавном Кипар и Малта) премале су да би утицале на резултате.

Подаци о дохотку за сваку земљу потичу из национално репрезентативних анкета домаћинстава које су хармонизоване кроз Луксембуршку студију о дохотку (LIS, Luxembourg Income Study), а у случајевима када LIS подаци нису доступни, користим податке са платформе Светске банке за сиромаштво и доходак (World Bank Poverty and Income Platform, PIP; раније POVCAL). Концепт дохотка је увек расположиви (после опорезивања) доходак домаћинства per capita (што значи да се доходак домаћинства дели бројем чланова), а доходак се прилагођава разликама у нивоима цена између земаља коришћењем међународних (или PPP) долара. Дакле, меримо стварни ниво благостања грађана различитих земаља тако што номиналне дохотке прилагођавамо процењеном нивоу цена у земљи. (Наравно, може се очекивати да како се дохоци земаља приближавају, тако и нивои цена конвергирају, што је заиста случај у ЕУ27, али то није тема овог текста.)

Дијаграм испод приказује главне резултате. Висина ступца представља укупни Гини коефицијент (којим се исказује мерa неједнакости у расподели дохотка или богатства у једној популацији) за ЕУ27 као да је једна држава. Са 0,415 у 1993. Гини коефицијент се смањио до данас на 0,35. Ово је кључни резултат: то је смањење интерперсоналне неједнакости за 6,5 Гини поена (41,5-35), односно за око 15% у односу на првобитну неједнакост.

Али шта је узроковало ово смањење? Да ли је дошло до смањења неједнакости унутар појединих земаља, док је разлика између просечних дохотка земаља остала иста, или је било супротно?

Било је супротно: просечни дохоци земаља (пондерисани бројем становника) постали су сличнији. То се назива неједнакошћу по Концепту 2: претпоставља се да сви у датој земљи имају њен просечан доходак (дакле, унутар-национална неједнакост је нула), и рачуна се колика би била неједнакост у ЕУ27 у том случају.

Плави део ступца показује да се неједнакост по Концепту 2 готово преполовила током последњих тридесет година: пала је са 0,25 на 0,14. То јасно илуструје конвергенцију (пондерисаних становништвом) просечних доходака међу земљама. Другим речима, просечан доходак у сиромашнијим земљама попут Румуније и Бугарске сада је ближи просечном дохотку богатих земаља попут Шведске и Холандије него што је био пре тридесет година.

Друга компонента Гини коефицијента (приказана црвено), која обухвата унутар-националне неједнакости и такозвани термин overlap (који постаје позитиван када се дохоци људи из земаља са нижим и вишим просечним дохотком преклапају), порасла је.

Закључак је да је значајно смањење интерперсоналне неједнакости у ЕУ27 постигнуто захваљујући конвергенцији просечних доходака међу земљама, а не смањењу неједнакости унутар држава. На пример, просечан Гини по земљама ЕУ27 у 2023. години био је 0,31; године 2008. био је 0,30, а 1993. године 0,29. Неједнакости унутар држава су у просеку благо порасле.

Како се интерперсонална неједнакост у ЕУ27 пореди са Сједињеним Државама? Да бисмо то видели, треба упоредити висину ступца на слици са линијом која приказује амерички Гини за исти период (1993-2023). На почетку периода, неједнакост у ЕУ27 била је само мало виша од америчке: Гини од 0,415 за ЕУ27 наспрам 0,395 за САД.

Међутим, током наредних тридесет година неједнакост у ЕУ27 је опадала, док је у САД расла. Данас је неједнакост у ЕУ27 за више од 6 Гини поена нижа него у САД. Генерално говорећи, у ЕУ27, посматраној као једна држава, неједнакост је некада била нешто већа него у САД, али је сада значајно мања.

(Међутим, овај резултат треба тумачити опрезно јер у подацима за САД дохоци нису прилагођени разликама у трошковима живота/нивоима цена. По тим подацима, приход од 1.000 долара третира се исто било да је остварен у Њујорку или у Ајови. Нема сумње да би се, када бисмо прилагодили дохотке по савезним државама према нивоима цена, неједнакост у САД смањила – вероватно за 2-3 Гини поена. Без тога, поређење ЕУ27 и САД није потпуно упоредиво.)

На крају, поставимо следеће питање: претпоставимо да све земље ЕУ27 достигну исти ниво просечног дохотка, док се ништа не мења у њиховим унутрашњим расподелама дохотка; односно, њихови Гини коефицијенти унутар земаља остају исти, али разлика у просечним дохоцима између Луксембурга и Бугарске нестаје. Колика би тада била интерперсонална неједнакост? Одговор је: Гини од око 0,32.

То је само 3 Гини поена мање од стварне интерперсоналне неједнакости (0,35), што уједно поставља границу онога што даља конвергенција просечних доходака може постићи у Европи. Ако неједнакост у Европској унији треба даље да се смањи, највећи део смањења у наредним деценијама мораће да дође из смањења разлика у дохотку унутар самих држава, а не више толико из конвергенције просечних доходака међу земљама. Ово носи јасну поруку за европске креаторе политика.

Global Inequality and More 3.0

Какве везе нафта има са стратешким дугорочним плановима види се, на пример, из једног другог документа – Закона о буџету за 2026. годину, у коме је министар финансија Синиша Мали рачунао да ће цена нафте у доларима бити за 4,5 одсто мања него прошле 2025. године. То се, наравно, није десило, али није Синиша Мали био једини који је погрешио када је о цени нафте реч. Погрешили су сви, па и Међународни монетарни фонд (ММФ), који је у свом извештају о Глобалним економским перспективама такође прогнозирао да цена нафте у 2026. години пада 4,5 одсто. 

Ако рат у Персијском заливу потраје, није реално очекивати да се оствари план према коме ће приходи у буџету од акциза на нафтне деривате износити 244 милијарде динара, што је око две милијарде евра. Производња деривата нафте у јануару у односу на исти месец прошле године пала је 73,3 одсто, и то је највећим делом утицало на укупан пад индустријске производње од чак 9,1 одсто.

Акцизе на нафтне деривате су већ смањене 20 одсто. Ако тако остане до краја године, приходи у буџету биће мањи 35 милиона евра месечно. Иако најављено, друго смањење акциза још се није догодило, јер за тако нешто неопходна је промена Закона о акцизама. А за случај да се и то догоди, у буџету би пад годишњих прихода могао да буде 1,3 милијарде евра, рачунају на Андрићевом венцу.

Ако се, пак, то догоди јасно је да би буџет могао да претрпи ребаланс, односно прекрајање приходне и расходне стране, али би то истовремено значило и ребаланс стратешких планских докумената државе. Тако би и петогодишњи план Владе и стратегија опозиционог ССП-а моралe да претрпe ревизију. Али, да останемо на плану креатора државне економске политике.

Србија 2027. и 2030.

Кад се упореде два плана Владе: „Србија 2027“ и „Србија 2030“, јасно је да је други документ у ствари ревизија првог. План „Србија 2030“ је конзервативнији, када је о стопама раста реч, у односу на документ „Србија 2027“. То се, на пример, види када је реч о просечним платама.

Када је најављен план „Србија 2027“, планирана просечна плата у 2027. години била је на нивоу од 1.400 евра. У плану „Србија 2030“ тај ниво зараде неће бити достигнут ни 2030. године. Како је на представљању плана 7. марта ове године рекао председник Александар Вучић, 2030. године просечна плата биће 1.320 евра.

„Треба да запамтите два броја, један број овде не стоји“, рекао је председник и за 2035. годину најавио плату од 1.700 евра.

На презентацији коју је тим председника Вучића спремио за ту прилику, видео се други податак – писало је да ће просечна плата 2030. износити 1.700 евра. Све и да је то план и да тим председника није погрешио у презентацији, остаје питање да ли важи стратегија „Србија 2027“. Јер у односу на децембар прошле године, када је просечна плата износила 1.057 евра (што је податак који је председник користио у презентацији), до 2027. године раст просечне зараде биће 32 одсто. Онда би од 2027. до 2030. године (ако план „Србија 2027“ и даље важи) плате требало да порасту 21 одсто. Који год податак да је тачан, јасно је да успоравају у односу на стратегију за 2027. годину.

Сличан тренд је и кад је о пензијама реч. Председник републике рекао је на представљању (а то је писало и на презентацији), да ће просечна пензија 2030. године достићи 750 евра. У децембру 2025. године износила је 484 евра. У плану „Србија 2027“ било је наведено да ће те године просечна пензија бити 650 евра. То значи да ако план „Србија 2027“ важи, онда би пензије од децембра 2025. до истог месеца 2027. године требало да порасту 35 одсто. Што значи да би од 2027. до 2030. године пензије требало да порасту 15 одсто. И када је о пензијама реч, види се да је друга стратегија заправо ревизија претходне.

Када је о минималној заради реч, ту се не види толико успоравање раста, јер ако важи план „Србија 2027“, онда би минималац до 2027. године требало са 551 еврa да порасте на 650 евра, или 17,9 одсто, а онда би 2030, у складу са новим планом требало да буде 760 евра, што је раст од 16,9 одсто. Иако се и када је о минималној заради реч види успоравање раста, оно није толико као када је реч о платама и пензијама. Ту постоји још један проблем.

„Свако повећање минималне зараде нама у сиромашним крајевима Србије затвори неку фабрику коју држе странци, јер та минимална зарада им преставља трошак, а неки су дошли у нашу земљу када је минимална зарада била 130 евра. И о томе морате да водите рачуна“, рекао је председник Вучић на представљању националне стратегије. 

Од 2025. до 2035.

Ако се оде даље у прошлост па се садашњост упореди са планом „Србија 2025“, председник републике је у праву када каже да су плате и пензије тај план пребациле. Када је у децембру 2019. године представљена стратегија „Србија 2025“ пројекција је била да ће на крају 2025. године просечна плата у Србији износити 900 евра, а просечна пензија између 430 и 440 евра. На крају децембра просечна пензија била је 484, а просечна плата 1.057 евра. Дакле, остварени резултат био је бољи од стратешког дугорочног плана. И то је на представљању стратегије „Србија 2030“ и речено.

„Синиша, испунили смо оно што смо обећали“, рекао је председник Вучић.

Оно што није речено јесте да је овај нови план заправо ревизија оног претходног. И то не само када је реч о животном стандарду, већ и када је реч о капиталним инвестицијама.

Председник Александар Вучић је најавио је да ће капитална улагања државе до 2030. године бити 17 милијарди евра. Уз то, најавио је додатних 31 милијарду евра од 2030. до 2035. године. Дакле, укупно 48 милијарди, без улагања у војску. А само улагања у војску биће бар 15 милијарди.

Дакле, кад се све то сабере, током наредних 11 година капитална улагања државе биће 63 милијарде евра. То значи да ће, заједно са улагањима у војску, јавне инвестиције у просеку бити 5,7 милијарди евра годишње.

А колико су сада? На нивоу целе државе, што подразумева републички буџет плус локалне касе, улагања „Путева Србије“ и „Коридора Србије“, план је да се ове године укупно уложи 737 милијарди динара, односно 6,7 милијарди евра. То је знатно више од просечних планираних годишњих улагања до 2035. године, са све амбициозним улагањем у војску.

Уз то, удео јавних инвестиција тренутно износи 6,7 одсто БДП-а и највећи је у централној и источној Европи.

Ако се оствари план из стратегије „Србија 2030“, према коме би наш укупан бруто домаћи производ 2030. године био 133 милијардe евра, а на крају 2025. године био је испод 90 милијарди, онда је јасно да ће удео јавних инвестиција у БДП-у пасти. 

Гориво српске економске машине

Јавне инвестиције су једна од две вучне силе српске привреде, друга су страна улагања. Прошле године страна улагања су преполовљена и износила су 2,6 милијарди евра, наспрам 5,6 милијарди евра у 2024 години. То успоравање последица је неколико фактора, пре свега успоравања раста у евро-зони, и чињенице да инвеститори из Европе, како показује извештај Бечког економског института, сада мање улажу у наш регион.

Успоравању страних улагања је допринела и домаћа политичка криза, протести и блокаде, али и исцрпљеност модела нашег привредног раста, како то упозорава све већи број економиста.

Како је на „Копаоник бизнис форуму“ недавно истакао академик Павле Петровић, јавне инвестиције су снажно повећане, а с њима и од државе спонзорисане стране инвестиције, што јесте генерисало убрзање привредног раста од 2019 до 2024. године.

„Али ова експанзија инвестиција, показује се, није средњорочно одржива“, рекао је професор Петровић. „Проблеми с даљим финансирањем јавних инвестиција ће условити њихово смањивање, а такође и ефекти ових инвестиција на раст ће опадати. Кочење страних директних инвестиција се може очекивати услед раста плата у еврима, јер је ове инвестиције привлачила донедавно јефтина радна снага.“ 

У овој реченици крије се и одговор како је Србија успела да пребаци план за 2025. годину, јер је иза нас био период стопа раста које су биле веће од очекиваних. Међутим, између ових редова крије се и упозорење да је, када је о локалном економском контексту реч, пред нама период споријих стопа раста, и то не само зато што је домаћи модел економског развоја потрошен. 

Јасна је намера власти да замку средње развијености прескочи улагањем у дигиталне дата центре и развој вештачке интелигенције. Није јасно да ли се притом има у виду оно о чему је на „Копаоник бизнис форуму“ говорио професор Павле Петровић, а то је да су и институције, владавина права и борба против корупције важни за привредни раст, посебно за развој домаћег приватног сектора.

А смањење очекиваних стопа раста ми смо имали и прошле године. Многи су заборавили, али прошле године буџет је скројен на претпоставци да ће привредни раст у 2025. години бити 4,2 одсто. Био је свега 2 одсто. За тај резултат, како кажу представници власти, криви су протести и блокаде. Они сигурно нису помогли привлачењу страних инвестиција нити убрзању раста, али нити су први нити су једини разлог његовог успоравања. Наша економска машина губи гориво – слабе кључне унутрашње вучне силе раста.

За ову годину план је био да бруто домаћи производ (БДП) порасте три одсто. Међутим, након што је 28. фебруара Доналд Трамп напао Иран, у свету се праве нове калкулације раста. ММФ је, на пример, рачунао да ће глобална привреда ове године порасти 3,3 одсто, али ако нафта остане на изнад 100 долара за барел, раст глобалне привреде биће 2,9 одсто. 

Коефицијент глобалног страха

Консултантска кућа „Лазард“ урадила је неколико сценарија како би се, у зависности од тога колико ће рат у Персијском заливу трајати, то одразило на цену енергената.

Најоптимистичнији сценарио подразумева скорашње потписивање мировног споразума између Ирана и Сједињених Америчких Држава, након чега би се Ормуски мореуз отворио постепено у року од приближно две до четири недеље након прекида ватре. „Саобраћај би потом могао релативно брзо да се нормализује, у зависности од повратка осигуравача, поверења власника бродова и актера који би покренули шире учешће на тржишту“, наводи се. По овом сценарију, ни по смиривању ситуације цене енергената не би се вратиле на ниво од пре рата.

У најпесимистичнијем сценарију консултантске куће „Лазард“, сукоб ескалира у потпуни енергетски рат, без јасног излаза у скоријем периоду.

„У овом случају САД шаљу копнене снаге како би заузелe кључна енергетска постројења, и/или САД и Израел проширују нападе на иранску енергетску инфраструктуру (на пример, на преостали капацитет Јужног Парса, рафинерију Бандар Абас), што подстиче Иран да узврати координисаним, великим нападима на енергетску инфраструктуру широм региона. Иран користи читав свој асиметрични арсенал, укључујући опсежно минирање мореуза, ракетне и нападе дроновима, као и активирање савезника Хута ради ометања поморског саобраћаја у Црвеном мору. Критична алтернативна инфраструктура, попут нафтовода Исток-Запад преко Саудијске Арабије, такође може бити мета. Иако ово представља значајну ескалацију, мало је вероватно да би такав сценарио могао дуго да се одржи“, пише у „Лазардовом“ најпесимистичнијем сценарију по коме би, у најгорем случају, нафта порасла на 150 долара за барел, уз трајне проблеме у снабдевању изазване оштећењима енергетских постројења у Персијском заливу.

Иако приликом анализирања стварности ми углавном најчешће посматрамо само локални контекст, ово што се тренутно дешава на Блиском истоку у свега 33 километара, колико је широк Ормуски мореуз, заиста би могло да промени све. Не само стратешке планове власти и опозиције у Србији, него сваки економски стратешки план на свету.

Водеће централне банке света – амерички Фед и Европска централна банка – рачунале су да ће ове године инфлација бити мало преко 2 одсто. А ММФ је већ израчунао: ако барел нафте буде 100 долара, глобална инфлација могла би да буде око 4 одсто; ако нафта оде на 140 долара за барел, инфлација глобалне привреде могла би да буде и 5-6 одсто.

А ако се то догоди, готово да нема бројке у нашем националном рачуну која ће остати иста. Ни инфлација, ни бруто домаћи производ, ни приходи од акциза, ни буџет – ништа неће ићи по плану.

Кроз Ормуски мореуз тренутно се провлачи страх целог света. Што дуже буде затворен, то ће више бројева у националним рачунима земаља широм света бити ревидирано. И по томе Србија није изузетак. Кроз та 33 километара уског теснаца тренутно се провлачи и страх српских креатора економске политике. Није случајно што председник републике толико говори о фјучерсима када је о цени енергената реч. У њима је и наш футур. Економски, наравно.

Иако стабилизоване цене нафте сугеришу да инвеститори верују да ће Трамп ускоро зауставити рат и да ће се мореуз поново отворити, и даље се разматрају драстичне опције. Међународна агенција за енергију препоручила је ослобађање 400 милиона барела из глобалних стратешких резерви (од чега ће САД пустити 172 милиона), што је највеће ослобађање залиха нафте у историји ове организације, али оно ће трајати месецима и биће довољно да покрије губитак од само три недеље заустављеног протока нафте кроз мореуз. У сваком случају, што дуже траје рат то је већи ризик по глобалну економију.

Више десетина бродова у Заливу је погођено од почетка иранског сукоба, а пловидба Ормуским мореузом је скоро заустављена, чиме је спречен извоз око петине светске сирове нафте. 

Повезано с тим, али и због сумњи тржишта да би објављени план Међународне агенције за енергетику о рекордном ослобађању резерви нафте могао да надокнади потенцијалне шокове у понуди због рата, цене нафте су након пада опет порасле, да би у петак, 13. марта, достигле 100 долара по барелу. 

Од Трампа предложено ублажавање санкција за сирову нафту пореклом из Русије смањило је притисак на енергетско тржиште, те су се берзе благо опоравиле, а цене „црног злата“ спустиле. После америчког „зеленог светла“ за куповину нафте са „лутајућих танкера“ у власништу Русије, у настојању да се обузда раст цена енергената, огласиле су се европске земље осуђујући понашање САД (немачки канцелар упозорио је да Кремљ профитира од рата против Ирана, док је Лондон искључио куповине нафте типа „Урал“).

С драматичним повећањем цена сирове нафте, расту и цене дизела, што такође прети да успори глобалну економску активност, јер рат на Блиском истоку притиска залихе индустријског горива и врсте сирове нафте најпогодније за његову производњу. Залихе дизела су годинама оскудне због поремећаја изазваних украјинским нападима на руске рафинерије и западних санкција Русији, а рат Израела и САД са Ираном повећава забринутост око снабдевања, јер кроз Ормуски мореуз протиче између 10% и 20% глобалних залиха дизела морским путем. Ако се поремећаји у пловидби мореузом наставе, малопродајне цене дизела могле би се удвостручити, што би могло повећати трошкове робе свакодневне потрошње.

Иначе, Иран је почео да поставља и мине у Ормуском мореузу, што би могло да за само неколико дана овај кључни бродски канал трансформише у „паклени пејзаж“. Наиме, Техеран се за ово припремао деценијама и има преко 5000 мина. Њихово чишћење могло би да потраје недељама, можда и два месеца. 

Најтеже погођене земље

Док је широм света највећа забринутост повезана са економским последицама тренутног сукоба, будући да би раст цена нафте могао да знатно подигне трошкове живота и отежа посао креаторима економске политике, за земље Блиског истока ефекти рата су много озбиљнији.

Не рачунајући Иран, који се свакодневно разара, и Израел, који је у директном сукобу, у престоницама арапских земаља Залива расте негодовање због увлачења у рат који нису ни покренуле ни подржале, али га сада економски и војно плаћају, пошто ирански пројектили погађају тамошње аеродроме, хотеле, луке, војне и нафтне инсталације.

Широм региона, затварање ваздушног простора довело је до тога да авио-компаније откажу око 40 хиљада летова, што је највећи поремећај у глобалном ваздушном саобраћају од пандемије Ковида-19. Туризам у Заливу такође трпи ударац, доводећи у питање пажљиво изграђену слику региона као безбедне и луксузне туристичке дестинације.

Деценијама су односи између Вашингтона и земаља Залива почивали на имплицитном договору: енергија и капитал Залива (укључујући стотине милијарди долара за америчко оружје, напредну технологију, робу и услуге) у замену за америчку заштиту.

Поједини аналитичари сада указују да актуелни рат може да наведе државе Залива да преиспитају своју безбедносну зависност од Вашингтона, те да ће оне вероватно следити опрезнији и уравнотеженији приступ у својим односима и са Ираном и са главним међународним партнерима и можда убрзати напоре да диверзификују своја спољна и безбедносна партнерства.

Три сценарија завршетка сукоба

Имајући у виду досадашње понашање председника САД, изненадни прекид активних непријатељстава делује као могући сценарио завршетка рата у Ирану. Наиме, Доналд Трамп би могао да саопшти да је нането довољно штете Техерану и да одлучи да обустави нападе. Други исход би могао бити наставак рата, али мањег интензитета, јер су ирански капацитети у муницији и оружју прилично исцрпљени, а бродови би чак могли поново да плове Ормуским мореузом.

Шта би све ово могло да значи за светску економију зависи од тога шта ће се дешавати са пошиљкама нафте и гаса из региона и обима дугорочне штете на нафтним и гасним постројењима. Capital Economics је разматрао три сценарија.

Први је кратак, оштар сукоб, који траје око две недеље. Процењен губитак био би око 1,4% глобалног годишњег извоза нафте и сличног удела извоза течног природног гаса (ЛНГ). Други сценарио је сукоб који траје три месеца, са ограниченом дугорочном штетом на објектима. Процењен губитак би био 5-6% светског извоза сирове нафте и ЛНГ-а. Трећи сценарио је такође сукоб који траје три месеца, али са дуготрајнијом штетом на капацитетима, посебно на иранском острву Харг. Овде би процењени губитак био 8-9% светског извоза нафте и ЛНГ-а, али са негативним ефектима и у 2027. Цене нафте би у том случају могле достићи 150 долара по барелу, а цене гаса у ЕУ (по мегават-сату) 120 евра.

Једини упоредив глобални шок понуде са овом последњом могућношћу био би онај од краја 1970-их до средине 1980-их. Међутим чак ни најгори сценарио не би био ни приближно толико економски штетан као шок с краја 1970-их. Један од разлога је тај што су светске економије од тада постале далеко мање интензивне у погледу нафте (око четири пута је мањи релативни значај нафте у односу на БДП), а и централне банке су много боље усидриле инфлациона очекивања откако су научиле лекције из 1970-их. Другим речима, нисмо толико рањиви на нафтни шок као што смо били пре две генерације.

Ипак, ако рат потраје и Ормуски мореуз остане затворен дуже од три месеца, то може да буде гори поремећај него након Јомкипурског рата 1973. или Иранске револуције 1979. године

Најзначајнији ценовни шок догодио се током арапско-израелског рата 1973. године, када су арапске чланице ОПЕК-а увеле нафтни ембарго против Сједињених Америчких Држава и њихових западних савезника. Као последица тога, цена нафте је порасла са приближно 3 долара на преко 12 долара по барелу у року од свега неколико месеци. Овај догађај је изазвао прву глобалну енергетску кризу, довео је до стагфлације у развијеним економијама и трајно је променио однос снага између произвођача и потрошача енергије.

Други велики скок цена нафте уследио је након Иранске револуције 1979. године, када је политичка нестабилност довела до пада производње од готово 4-5 милиона барела дневно. Иако је реални губитак понуде био делимично надокнађен од стране других произвођача, паника на тржишту је изазвала пораст цене нафте са 15 на више од 35 долара по барелу. Овај догађај је показао да перцепција ризика и очекивања тржишта могу имати једнако снажан утицај као и стварни поремећаји у снабдевању.

Иранско-ирачки рат (1980-1988) је додатно дестабилизовао тржиште јер су обе државе биле значајни извозници нафте. Током тзв. „Танкер рата“, напади на нафтне танкере и инфраструктуру у Персијском заливу угрозили су сигурност поморских рута, нарочито у близини Ормуског мореуза, кроз који пролази око 20% светске нафте. Као резултат тога, цене су остале високе током већег дела 1980-тих година, а тржиште је постало изразито осетљиво на геополитичке ризике.

Сличан ефекат забележен је током Заливског рата (1990-1991), након инвазије Кувајта од стране Ирака. Тада је тржиште привремено обустављена испорука нафте из Ирака и Кувајта (око 4,3 милиона барела дневно), што је изазвало нагли скок цена са приближно 17 долара на преко 40 долара по барелу у свега неколико месеци. Страх од ширења сукоба на Саудијску Арабију је додатно појачало тржишну нестабилност.

Рат у Ираку 2003. године није изазвао тренутни шок попут оног из 1973. или 1990. године, али је значајно повећао дугорочну геополитичку неизвесност. Очекивања поремећаја у снабдевању допринела су континуираном расту цена током наредних година, што је кулминирало историјским максимумом од око 147 долара по барелу у јуну 2008. године.

Очигледно је да ратни сукоби утичу на цену нафте не само кроз директно смањење понуде, већ и кроз повећање геополитичког ризика, неизвесности и трошкова осигурања транспорта. Последично, тржиште нафте остаје изузетно осетљиво на конфликте у Персијском заливу и ширем Блиском истоку.

Сходно томе, последња ратна дешавања у том региону која су настала након здруженог напада Израела и Сједињених Америчких Држава на Иран у суботу 28. фебруара, узроковала су отежано снабдевање и последично пораст цене нафте на светском тржишту.

Иран као енергетска сила

Иран представља једног од кључних актера на светском енергетском тржишту захваљујући комбинацији великих резерви фосилних горива, извозног потенцијала и стратешки значајног географског положаја. Према доступним проценама, Иран поседује 9-10% светских резерви нафте и сврстава га међу пет водећих земаља по том основу. Истовремено, са око 34 трилиона кубних метара природног гаса, Иран располаже другим највећим резервама гаса на свету, одмах након Русије. Посебан значај има гасно поље Саут Парс (заједничко са Катаром), које представља једно од највећих налазишта природног гаса на глобалном нивоу.

Као чланица ОПЕК-а, Иран учествује у координацији производње нафте и тиме има потенцијал да утиче на глобалну понуду и стабилност цена. Пре увођења међународних санкција, земља је производила око 3,8-4,0 милиона барела нафте дневно, док је извоз достизао више од 2,5 милиона барела дневно. Санкције су значајно смањиле ове капацитете, али се процењује да Иран има могућност да релативно брзо повећа производњу за 1-1,5 милиона барела дневно у случају нормализације међународних односа, што би имало директан утицај на глобалне цене енергената.

Геостратешки значај Ирана додатно произилази из његове позиције уз Ормуски мореуз, кроз који пролази приближно 17-20 милиона барела нафте дневно, односно око 20% светске потрошње нафте, као и значајан део глобалне трговине течним природним гасом (ЛНГ). Овај поморски пролаз представља најважнију енергетску транспортну руту на свету, јер повезује произвођаче из Персијског залива са глобалним тржиштима у Европи и Азији. Свака нестабилност у овом региону – укључујући политичке тензије, војне инциденте или санкције – има непосредан ефекат на раст премије ризика, транспортне трошкове и волатилност цена нафте на светском тржишту.

Поред тога, Иран има богата налазишта уранијума, као и налазишта преко 60 минерала (нпр. највећа налазишта бакра), што га сврстава у ред најбогатијих земаља по рудном богатству. Захваљујући комбинацији великих резерви, производног потенцијала, геостратешког положаја који Ирану омогућава контролу кључне транспортне руте и политички утицај у региону Персијског залива, Иран представља једног од најважнијих фактора (не)стабилности светског енергетског тржишта.

Најновије цене нафте и процене даљих кретања

Цене нафте и показују велику волатилност због рата на Блиском истоку и неизвесности око трајања затварања кључног Ормуског мореуза. Иако Иран није званично затворио Ормуски мореуз, од избијања сукоба у суботу 28. фебруара неколико танкера је нападнуто, а најмање 200 бродова, који између осталог превозе сирову нафту, течни природни гас и нафтне деривате, бацило је сидро на отвореном мору. Затварање Ормуског мореуза би пореметило испоруке из Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Ирака и Кувајта, што би довело до несташица и виших цена нафте, али и цене хемикалија и ђубрива, што би даље могло да изазове поремећаје у пољопривреди и утиче на глобалне цене хране. 

Уколико се тренутни раст цена нафте стави у контекст тренда цена нафте у дужем временском периоду, може се закључити да су скокови цена нафте, који су изазвани геополитичким шоковима и привременим поремећајима у снабдевању, били краткотрајног карактера. Подсећања ради, током напада Израела и Сједињених Америчких Држава на Иран у периоду 13-24. јуна 2025. године, цена Брент нафте је порасла са око 65 долара на око 80 долара. Након прекида сукоба, цене су се убрзо вратиле на нижи ниво, када је тржиште стекло поверење да је мало вероватно да ће стварно доћи до прекида у снабдевању нафтом.

Процене аналитичара „Голдман Сакса“ су да би у зависности од обима затварања мореуза на месец дана, цена нафте могла да порасте у распону од 1 до 15 долара по барелу. Пораст цене од 15 долара би се односио на ситуацију да се мореуз у потпуности затвори на месец дана, а да се при томе не обезбеде компензациони механизми (нпр. коришћење резервног капацитета нафтовода или ослобађање стратешких резерви нафте). Уколико би затварање било дуже од месец дана, цена нафте би вероватно премашила 100 долара по барелу, прогнозирали су аналитичари, а та цена би спречила да залихе падну на „критично низак ниво“, који је дефинисан на нивоу од око 2,6 милиона барела, што је био најнижи ниво комерцијалних залиха нафте током 2022. године.

Ефекти актуелних ратних дејстава и проблеми у снабдевању одразили су се брже на цену нафте него што су аналитичари „Голдман Сакса“ предвиђали, тако да се цена фјучерса Брент нафте десет дана по избијању рата, у понедељак ујутро 9. марта кретала око 107 долара по барелу (дан пре избијања сукоба је била 72 долара), што је највиша цена од марта 2024. године.

Мада је у недељу 28. фебруара осам земаља ОПЕК+, укључујући Саудијску Арабију и Русију, постигло договор да у априлу повећају производњу за 206.000 барела дневно (што је значајно више од 137.000 барела колико је раније било планирано), незахвално је процењивати у којој мери ће овај пораст производње допринети стабилизацији тржишта.

Као последица тог рата, цена сирове нафте типа брент достигла је у понедељак око 80 долара за барел, а већ се прогнозира да би могла да достигне и 100 или 120 долара за барел.

Али, тржишта нафте била су нервозна и пре овог викенда па је барел још у петак ишао и до 72 долара, што је највећи ниво још од јула прошле године, а у уторак је цена барела у једном тренутку прешла 85 долара. Цене гаса су уторак, у односу на петак, биле веће и до чак 70%. 

Србија у нафтној једначини

Србија из Ирана не увози ни галон нафте, али то не значи да се ова нафтна криза неће одразити и на нас. Већ се одражава, јер, с обзиром на ситуацију са америчким санкцијама НИС-у, Србија нафту не купује по дугорочним уговорима, већ по берзанским ценама. То значи да ће свака следећа испорука нафте у Србију бити скупља, као и да су, с обзиром на раст цена на берзама и чињеницу да је цена нафте у Србији ограничена, продавци деривата од понедељка већ на губитку.

Према структури спољне трговине овако изгледа наша „нафтна корпа”: чак 40,97% нафте у нашу земљу стиже из Ирака. Из Казахствана увозимо више од трећине нафте (31,87%), док из Азербејџана долази скоро четвртина (23,54%).

Председник Александар Вучић најавио је у уторак 3. марта решење које би могло да значи неку врсту државног субвенционисања цена.

О каквом решењу је реч, вероватно ће бити јасније сутра, 5. марта, после седнице Владе. Јер цена нафте усклађује се у петак, што значи да ће деривати у петак поскупети за неколико десетина одсто или ће држава ту разлику субвенционисати. Трећег решења нема.

Енергетска ноћна мора

А што се тиче света, енергетска ноћна мора већ се остварила. Уосталом, то је и наслов из лондонског Економиста у коме се баш тим речима описује оно што се догодило у понедељак увече када је Иранска револуционарна гарда објавила да је затворила Ормуски мореуз и најавила да ће напасти сваки брод који покуша да прође кроз овај теснац. „Нити једна кап нафте неће напустити овај регион”, саопштили су.

Још током викенда је пловидба кроз Ормуз, једну од најважнијих артерија светске трговине, практично била обустављена. Компаније су и саме почеле да ограничавају транспорт због скупих трошкова осигурања, а онда су због великог ризика осигуравачи и престали да осигуравају транспорт кроз Ормуз.

Амерички председник Доналд Трамп најавио је да ће осигурати и обезбедити транспорт сваког брода кроз Ормуз, јер „нафта не сме да стане“. Како је најавио, једна америчка осигуравајућа кућа радиће такву врсту осигурања, али Иранска револуционарна гарда прети – запалићемо сваки брод. 

Глобална енергетска артерија

На географској мапи света Ормуски мореуз је теснац који повезује Персијски залив са Индијским океаном. А на глобалној мапи произвођача нафте, овим теснацом прође и до трећине светске производње. Истим тим мореузом прође и петина глобалне производње гаса.

Преко ове енергетске артерије теку нафта и гас из Ирана, Ирака, Кувајта, Бахрејина, Саудијске Арабије, Катара и Уједињених Арапских Емирата.

У апсолутним бројевима то изгледа овако: кроз Ормуз, у просеку, дневно прође 52 танкера, а у понедељак, 2. марта прошла су само два. То су подаци компаније „Вортекс“ која прати кретање бродова у реалном времену. Њујорк тајмс, на пример, пише да је од тада кроз Ормуз прошао само један брод.

Све то значи да је мореуз практично затворен и да је, иако ова три брода нису запаљена, затварање Ормуза запалило цене нафте. Јер, гледано у барелима, кроз Ормуз дневно у просеку прође око 14 милиона барела сирове нафте и још 4 милиона барела деривата. Тај недостатак на тржишту изазвао је раст цена.

Када је реч о гасу, кроз Ормуз годишње прође око 80 милиона тона течног гаса, првенствено из Катара. Економист пише да око 30 бродова који је требало да у марту да буду натоварени сада круже Индијским океаном, а на мапама на којима се види реално кретање кроз Ормуз, виде се и они који су остали заробљени на погрешној страни – у Заливу.

Загребачки Пословни дневник пише да су неки хрватски бродови остали заробљени у Персијском заливу и да су у овој енергетској кризи „заточени и хрватски поморци”. Оквирне процене Синдиката помораца Хрватске кажу да је на ратом захваћеним подручјима, оф шор платформама и постројењима повезаним са транспортом нафте и гаса, остало око 300 помораца.

Све ово значи да су се, економским речником речено, материјализовали ризици енергетских аналитичара. И то највећи ризици. Енергетски аналитичари већ годинама страхују од два црна сценарија од којих је један да се Исламска Република Иран обруши на своје суседе богате нафтом, а други је блокада Ормуског мореуза.

До 28. фебруара обе те могућности изгледале су далеко јер је Иран имао много тога да изгуби, пише Економист: „Ризиковао би да гурне заливске државе Америци, свом заклетом непријатељу, ризиковао би да наљути Кину, главног купца своје нафте, довео до тога да позива на бојкот сопствене нафтне инфраструктуре.“

Арапска поља и складишта

Не само да је Иран затворио Ормуз, већ су ирански пројектили погодили и највећу рафинерију у Саудијској Арабији, постројење за течни нафтни гас у Катару, још једну рафинерију у Кувајту и нафтну индустријску зону у Уједињеним Арапским Емиратима, главно транзитно чвориште за снабдевање гасом. Ван употребе су и гасна поља у Израелу и Курдистану, а америчка амбасада у Саудијској Арабији издала је упозорење да су могући нови напади Ирана на нафтна постројења ове земље.

Постоји један алтернативни правац којим би нафта и гас могли да заобиђу Ормуз, он иде кроз Саудијску Арабију и Емирате, али кроз тај „излаз у случају нужде“ може да прође само четвртина неопходних дневних количина.

За богате произвођаче, чија нафта остаје заробљена јер је мореуз затворен, није проблем само транспорт, већ и складиштење нафте. Складишта у Ираку, процењује Џеј Пи Морган, напуниће се за три дана, у Кувајту за две недеље, што значи да ће ове земље, велики произвођачи нафте, морати да смање производњу, а у најгорем сценарију можда и да је обуставе.

Први извештаји показују да је Ирак, одакле Србија највише увози нафту, већ смањио производњу за 1,5 милиона барела дневно. Мањак заливске нафте на тржишту премошћава се тако што се азијски купци окрећу Западној Америци, Бразилу и Норвешкој. Кина, највећи купац ирачке нафте, купује ових дана у Бразилу, али трошкови транспорта и осигурања бразилске нафте, као и сваке друге на свету, расту. Баш та потрага азијских купаца, пре свега Кине, али и Јапана и Јужне Кореје за другим изворима нафте, подигла је цене. Процењује се оне да могу да стигну и на 120 долара за барел, колико су износиле после фебруара 2022. године, када је Русија напала Украјину.

Међународни монетарни фонд већ има спремну рачуницу: ако нафта поскупи 10% то смањује раст глобалне привреде за 0,15 процентних поена и повећава инфлацију за 0,4%. То практично значи да ако цена нафте достигне 100 долара за барел, глобални бруто домаћи производ виће мањи за 0,4%, а инфлација већа за 1,2%.

Прва два нафтна шока

Да ли свет улази у нови нафтни шок зависи од тога када и како ће се овај последњи рат завршити.

И онај први нафтни шок с почетка седамдесетих година довео је до тога да се драма рата замени драмом нафте. Баш то је и био наслов једног текста у дневном листу Политика у новембру 1973. године, који је потписао тада млади новинар Бошко Јакшић недуго пошто је почео тадашњи арапско-израелски, такозвани Јомкипурски рат.

„Капља петролеја за нас је исто тако драгоцена као капља крви“, написао је тада Бошко Јакшић цитирајући Жоржа Клемансоа, француског премијера из Првог светског рата. Блискоисточни рат из октобра 1973. након три недеље је окончан, али финале нафтног шока догодило се касније.

Ево како је то изгледало у бројкама: 1973. године, када млади новинар Бошко Јакшић пише свој текст, барел нафте са Блиског истока коштао је свега 2,5 тадашњих долара. Следеће, 1974. године, скочио је на 8, да би 1975. године стигао до више од 12 долара, а 1979. на 15 долара. Иранска исламска револуција 1979. прекинула је извоз нафте из Ирана и довела до панике на тржишту и тзв. „Другог нафтног шока“, цена нафте се удвостручила и 1980. достигла износ од 32 долара по барелу.

Данас, када се заливска нафта поново користи као оружје, барел кошта око 85 долара. Може ли нафтни шок да нам се понови?

Деценије политичких немира, ратова и санкција нафту су већ учиниле скупом јер је знатно смањена производња сирове нафте у овом делу света. Иран је 1974. године производио 6 милиона барела дневно, данас производи око 3,5 милиона барела дневно. Дакле, скоро да је преполовио производњу. Али геополитичка и геоекономска тежина те земље не лежи у чињеници колико барела дневно нафте може да произведе, већ у њеној стратешкој локацији, која јој омогућава да омета критичну енергетску инфраструктуру и транзитне руте.

Али то је уједно и слабост Ирана. Кад затвори Ормуз за друге, затвара га и за себе, а самим тим и блокира сопствене приходе од нафте и гаса. Зато је, бар из економског угла гледано, за Иран ово игра на све или ништа. А за свет, Иран је затварањем Ормуза отворио врата за раст инфлације.

На пример, 1980. године однос БДП-а по глави становника између САД и Француске (израчунат у доларима по паритету куповне моћи) износио је 1,2 према 1; данас износи 1,5 према 1.

Европа је после ковида готово стагнирала, док се америчка економија опоравила много снажније. Ако користимо податке из анкета о приходима домаћинстава, прилагођене генерално нижим трошковима живота у Европи, разлика у корист Сједињених Држава је велика. Године 2023. просечан доходак по глави становника у САД био је готово 50 одсто већи него у Француској. Чак и на нивоу медијане, разлика је око 30 одсто у корист Сједињених Држава.

Пре неколико дана немачки канцелар Фридрих Мерц се, након повратка из Кине и посете Шенжену, огласио поруком која подсећа на трампистичку реторику: европска социјална држава је неодржива; морамо више да радимо. Европа је у опадању и престићи ће је земље у којима људи раде знатно више сати. У Кини се ради по моделу „9-9-6“ (од 9 ујутру до 9 увече, шест дана у недељи), док се у Европи ради 35 до 40 сати недељно. (Немачка се при томе посебно издваја по релативно малом броју радних сати.)

Аргументи у прилог томе да не треба радити више:

Одговор трампистима дали су амерички либерални економисти и коментатори. Пол Кругман тврди да је европска продуктивност по радном сату упоредива са америчком, а у неким случајевима је чак и виша.

Чињеница да Европљани слободно бирају да раде мање и пристају на нижи доходак (мерен у материјалним добрима и услугама) у замену за више слободног времена показатељ је „цивилизованијег“ начина живота. Европљани кажу „не“ непрекидној „трци пацова“, јурњави за новцем и статусом, и „да“ пријатном животу који складно повезује посао, породицу и пријатеље.

Тома Пикети је недавно изнео сличан став: европски модел је супериоран.

Аргументи у прилог томе да треба радити више:

Претходно изнети аргуменати делују сасвим уверљиво. Људски циљ није производња челика ради самог челика (што се стаљинизму с правом пребацивало), већ стварање корисних добара од тог челика и достизање благостања које би нас ослободило тегобног рада.

Међутим, постоји и другачији сет аргумената који иду у прилог трампистима и Мерцу. Свет је конкурентно место. Земље које економски не напредују не само да брзо заостају за својим ривалима, већ постају другоразредне или трећеразредне економске и војне силе, док њихово становништво одлази у иностранство у потрази за послом. Њихове технологије застаревају. Чињеница коју констатују сви економисти и политиколози јесте да је економска моћ повезана са политичком и војном снагом.

Зато, ако многи Европљани наставе да уместо посла бирају радије одлазак у оперу и на пикнике с пријатељима, док Кинези и Индијци то чине ређе, Европа ће назадовати. Положај њеног становништва на глобалној лествици прихода ће бити све лошији (што се већ и дешава; види прво поглавље у мојој књизи Велика глобална трансформација. Европљани ће можда и даље уживати у пикницима, али ће морати да продају свеју куће у Венецији с погледом на Велики канал Кинезима и Индијцима, а уместо летовања на Тајланду мораће да бирају неке много ближе дестинације.

Очигледно је, дакле, да постоји аргумент у прилог напорном раду, утемељен како на релативној моћи нација тако и на релативном животном стандарду људи у свакој појединој земљи. Људи у Холандији су богати зато што је Холандија акумулирала велико богатство захваљујући напорном раду својих некадашњих житеља и њиховим прекоморским освајањима. Данашњи становници уживају у тим наслеђеним предностима, али оне неће трајати заувек.

Ретроспективни осврт иде у прилог трампистичко-мерцовском аргументу. Капитализам није постао доминантан систем зато што су људи волели да раде, већ зато што је већина била приморана на рад. Холандски економски историчар Јан де Врис написао је добро документовану књигу у којој је показао да је Индустријска револуција у ствари била „индустриозна револуција“ („револуција марљивости“). Годишњи број радних дана у Енглеској пре Индустријске револуције износио је око 100, док је на њеном врхунцу порастао на више од 300. Укупан број радних сати годишње повећао се са око 2.500 на 3.300. 

Графикон испод илуструје сличан пораст радних дана у Француској: људи су 1800. године у просеку радили 50 дана више него три века раније.

Сељаци су много више волели да раде напорно само у време сетве и жетве, а остатак године проводе у доколици учествујући у бројним сеоским свечаностима, него да буду отерани у „сатанске млинове“ („satanic mills“, израз који се односи на фабрике из ране фазе Индустријске револуције у Енглеској, текстилне млинове и челичане, у којима су сељаци били принуђени да раде након што су изгубили земљу, прим.) Али у њих су доспели под принудом: ограђивањем заједничких поседа и оснивањем радних сиротињскох домова („poorhouses“), који су имали сличну функцију какву ће два века касније имати Гулаг. Тако су сељаци практично били протерани са земље, а ако су одбијали да раде и више волели скитњу, били су чак и жигосани на челу (ужареним гвожђем би им било утискивано „V“, од vagabond – скитница, или „R“, од rogue – пропалица, прим).

Управо је oва системска принуда омогућила Индустријску револуцију и учинила капитализам доминантним системом широм света.

Јер конкуренција није само између различитих земаља, већ и између различитих система. Надовезујући се на идеје Кругмана и Пикетија, могло би се устврдити да је социјализам био изузетно пријатан систем, јер људи у њему ефективно нису радили више од два или три сата дневно („ми се правимо да радимо, а они се праве да нас плаћају“). Странци који би дошли у социјалистичку земљу могли су да виде несташице, али нису могли да виде задовољство које је доносио нерад.

Једна докторска дисертација, која је упоредила рад у фабрици ФИАТ-а у Србији седамдесетих година са готово идентичном фабриком у Торину, показала је да су радници у социјализму радили мање од половине времена у односу на Италијане. Пошто је укупна производња српског погона била отприлике половина италијанске, лако је закључити да је продуктивност по сату у ове две фабрике била приближно иста, али да су социјалистички радници имали више слободног времена од својих колега из капитализма, па би се могло помислити да су живели знатно угодније.

Али то би био погрешан закључак. Капитализам је убедљиво поразио социјализам, а главни разлог његове победе био је управо у томе што је производио више добара и што су људи више волели да се осећају материјално богатијима него да избегавају напоран рад.

Тако питање напорног рада насупрот његовом избегавању односи превагу на свим нивоима – и на нивоу појединца, и на нивоу националне државе, и на цивилизацијском нивоу (односно на нивоу начина производње); на овом последњем нивоу тако што омогућава да поједини системи (рецимо, данашњи кинески државни капитализам) политички и војно доминирају над другима.

Шта би на то рекао Џон Мејнард Кејнс?

Идемо даље. Шта би Кејнс рекао у овој расправи? Он се, у ствари, у њу већ укључио.

У предавању које је 1930. одржао у Мадриду под насловом „Економске могућности за наше унуке“, замислио је свет налик данашњој Европи – свет у коме би људи уживали релативно изобиље, довољно да „задовољи Старог Адама у нама“, у коме би радили свега петнаест сати недељно, а остатак времена посвећивали културним и друштвеним активностима.

Али да ли је Кејнс био у праву? Вероватно није: он је озбиљно погрешно проценио природу капитализма.

Капитализам је систем који (како је приметио Шумпетер) не може да буде статичан. Капиталисти неће да инвестирају ако не очекују нето позитиван повраћај (у просеку). Ако он постоји, део тог новца биће реинвестиран, што ће осигурати позитивну стопу привредног раста. Да би тај раст био одржив, капиталисти морају непрестано да производе нове потребе. Они не могу једноставно да се зауставе.

Ако би капитализам престао да ствара нова добра, и ако би људи одједном били задовољни свим што имају, с капитализмом би било готово. Ако су сви задовољни оним што поседују, како би капиталисти могли да остваре додатну зараду?

Оно што је Кејнс превидео јесте да капитализам никада не може да постане засићено друштво изобиља. Кључна реч је „засићено“. Капитализам може да створи свет с огромним бројем производа и услуга, свет великог изобиља, али не може да дозволи да то изобиље учини људе „засићенима“, јер би у супротном систем престао да постоји.

Можда је Кејнс заправо прижељкивао крај капитализма? И то је могуће. Али ако је имао у виду његов опстанак, савет – или нада да ће људи радити само петнаест сати недељно – неспојив је са кључним карактеристикама система.

А шта би рекао Маркс?

Да ли је Маркс био за напоран рад или против њега? Марксов став је (очигледно) био прилично суптилан. Сматрао је да људска слобода почиње тек када се окончају мукотрпни рад најамника и подела рада. Најамни рад никада не може бити рад који слободан појединац истински жели. Радници под капитализмом изнајмљују своју радну снагу и одричу се сваке аутономије у процесу у коме су тек зупчаници.

Стога је циљ сваког најамног радника (односно сваког радника у капиталистичким условима) да ради мање. Како Маркс пише: „Радник се, стога, осећа својим тек изван свога посла, а у своме раду осећа се изван себе. Код куће је кад не ради, а кад ради није код куће“ (Економско-филозофски рукописи из 1844).

Шта ће се десити под социјализмом? Да ли ће то бити систем потпуног изобиља, без најамног рада, систем у коме ће „организације удруженог рада“ управљати својим послом, у коме ће отуђење нестати, а слободно време постати опште добро? Не баш. И ту се Маркс разилази са онима који верују да је крајњи циљ људског постојања ослобођење од рада.

Маркс је сматрао да је рад суштинска људска потреба. Само у системима принудног рада (у робовласништву и капитализму) та потреба бива изопачена, јер су људи приморани да раде послове над којима немају никакву контролу нити утицај и које стога мрзе.

Али човек је homo faber – биће које ствара. Да би се изразили, људи морају да раде. У царству слободе управо нас наш рад одређује и чини људима. Није то сунчање на плажи или одлазак на фудбалске утакмице. То је, како Маркс пише, свет у коме „свако може да се оствари у било којој области коју пожели, а друштво... ми омогућава да данас чиним ово а сутра оно, да ујутру ловим, после подне пецам, увече се бавим сточарством а после вечере критикујем – како год ми је воља – а да не постанем ловац, рибар, сточар или критичар.“ (Немачка идеологија). Наш крајњи циљ је рад у слободи.

Докле год постоји систем чија је суштинска одлика конкуренција између појединаца, нација, па и система у целини, људи и народи који вредно раде доминираће над онима који не раде. Илузорно је веровати да је могуће избећи конкуренцију ако желимо да задржимо свој положај у таквом свету.

Свог деду сам ретко видела да плаче, али када од Београда крене киша која донесе град; кад се осуши башта јер је извор пресушио, а он се свако јутро због ње будио у 4 ујутру; кад му угине овца; кад се роди мртво теле; кад крава шутне канту испод вимена па се млеко разлије по штали и оде под дедине опанке – плакао је сваки пут. Када сам пре неки дан видела како плаче сељак на блокадама, док се под његовим ногама просипа млеко – тако је плакао мој деда.

Иако код нас постоји постоји изрека „Не вреди жалити за просутим млеком“, за мог деду и оног сељака са слике, то је велики жал. А ако у нашим изрекама за те сузе нема поткрепљења, има их код Адама Смита.

Зашто је срце мог деде, и сваког другог пољопривредника на свету, пуцало због просутог млека објаснио је још у својој чувеној књизи „Богатство народа“, за коју се баш ове године навршава два века од како је објављена. Примарни пољопривредни произвођачи, они који су први у ланцу, увек су незадовољни. То је зато што ниједан радник у производњи нигде не инвестира себе толико као што то чине они који раде у пољопривреди. Ту сељак залаже себе, породицу, која је радна снага, стоку, њиву. Све. Ево шта о томе каже Адам Смит.

„Ниједан једнак капитал не покреће већу количину продуктивног рада од онога који је уложен у пољопривреду. Не само да су његови надничари продуктивни радници, већ су то и радне животиње које користи. У пољопривреди, штавише, природа ради упоредо са човеком; и премда њен рад не изискује трошак, његов производ има своју вредност, једнако као и рад најскупље плаћених радника.“ Тако је пре двеста година написао Смит.

„Пољопривредници су увек незадовољни и сâм знам то“, рекао је ових дана министар пољопривреде Драган Гламочић, суочен са протестима и блокадама пољопривредника на путевима широм Србије, подсећајући на чињеницу да се и он бави пољопривредом. Тврдећи притом да пољопривредници сада нису на губитку, већ само на мањем добитку. 

Зима незадовољства

Ко кога фарба, ко ће код фризера, ко новац од субвенција троши у кафани, вређа ли министар пољопривреднике или они њега, за ову причу уопште није битно. Разлог незадовољства пољопривредника, иако се то сада тако чини, није никакав вербални деликт, али ни решење овог проблема сасвим сигурно није у ограничењу увоза, што се сада са блокада тражи. И без обзира на то што је наш извоз млека и млечних производа мањи од увоза (161 наспрам 97 милиона евра).

„Да је сада 1967. година, то би решило све проблеме“, рекла је 25. фебруара 2026. професорка Даница Поповић гостујући на телевизији N1 и тиме заправо јасно рекла да je ограничење увоза решeње планске, а не тржишне привреде.

Да ограничење увоза није решење мисли и декан Економског факултета у Београду, професорка Жаклина Стојановић, која иначе и предаје Економику аграра. Иако Србија формално није чланица Светске трговинске организације, увођење квота за увоз била би економски крајње непопуларна мера која би произвела више штете него користи, каже Стојановићева за Око портал. Чак и када би била примењена, без системских мера усмерених ка трансформацији сектора млечног говедарства у Србији, то не би дало озбиљније резултате, додаје.

„У првом реду проблем ствара ниска откупна цена млека која је континуирано у паду већ дуже време, и то под условом да прерађивачи (млекаре) и даље откупљују млеко од произвођача из Србије у непромењеним количинама“, каже Стојановићева. „Проблем је ипак већи, јер произвођачи сведоче да долази и до отказивања уговора о откупу, чиме се за велики број пољопривредних домаћинстава у Србији уводи потпуна несигурност.“

Ако пробамо да кренемо редом, већ на први поглед се види да су узроци незадовољства произвођача млека дубоки, али је јасно и да они немају везе само са парама које држава исплаћује пољопривредницима, како смо то могли да чујемо ових дана од представника власти, али и од самих пољопривредника.

У праву су и министар финансија Синиша Мали и министар пољопривреде Драган Гламочић када кажу да је буџет за пољопривреду од 2012. године до данас неколико пута већи. Узмимо само износ за субвенције: у буџету за 2026. планирано је 116 милијарди динара, а 2012. године потрошено је 32 милијарде динара. Али, ако се даје неколико пута више новца, зашто онда пада укупан број говеда? 

Шта каже статистика

Од Пописа пољопривреде 2012. године до оног из 2023. године број грла говеда пао је са 886.000 на 700.000. Дакле, током периода од 2012. до 2024. године Србија је, упркос томе што је буџет за субвенције скоро троструко већи, изгубила 186.000 крава. Републички завод за статистику је 13. фебруара објавио нове податке који се односе на 2025. годину: број говеда остао је на приближно истом нивоу као претходне, 2024. године.

Број пољопривредних газдинстава, према Попису пољопривреде, такође се смањује. У односу на 2012. мањи је за 106.000. Подаци из истог извора показују да се тај пад наставио и током 2024. године, па је смањен и укупан број говеда, и то за 3,6% у односу на претходну годину.

У „Зеленој књизи“ Министарства пољопривреде пише и да је број музних грла на минималном нивоу и да је 2024. године износио 339.000, што је 16.000 грла мање него претходне године. Пад у процентима износи 4,5%.

Ако се пореди са 2020. годином, број музних крава је чак 50.000 мањи. Дакле, само повећање аграрног буџета не решава проблем. Уосталом, још и пре 2012. године у Србији се водила дебата да ли је овај вид субвенционисања пољопривредника по грлу ефективан, и да би више ефеката имало субвенционисање по приносу. Односно да онај пољопривредник чија крава даје више млека добије и више новца.

Добра вест из „Зелене књиге“ је да овај број преостали музних крава сада даје више млека по грлу, јер је млечност крава повећана за 6,3%. Али, укупна производња млека је пала, јер има мање крава (за 2,5%). 

Професорка Жаклина Стојановић каже да када дизајнирате мере аграрне политике, дужни сте да пратите ефекте тих мера како бисте проверили да ли су добро усмерене и да ли има помака у развоју сектора.

„Упркос вешеструком повећању издвајања за развој млечног говедарства у протеклих неколико година ми се суочавамо са озбиљним падом производње млека“, каже професорка Стојановић. „Према званичним статистичким подацима за чак 17%. То превасходно значи да нису до краја уважене карактеристике свих произвођача. Они су подељени у две велике целине: с једне стране је велики број произвођача који успевају да опстану само на бази ограниченог обима прихода које остварују од продаје млека, а то су фарме које се налазе на рубу егзистенције, а с друге стране је мањи број оних који се могу сврстати у велике произвођаче и који се граниче са агробизнисом. Тренутна догађања доминантно утичу на породична газдинства која од државе траже додатну потпору у процесу трансформације у тржишне учеснике, а њих је више десетина хиљада.“

То значи да нису ни сви примарни произвођачи исти и да ту има мањих и већих играча на тржишту. Последично, то значи да је положај оних већих пред откупљивачима бољи, као и да могу да постигну бољу цену и боље услове. И да су сада међу незадовољнима углавном мањи произвођачи.

Истраживање о маржама

Узроке незадовољства пољопривредника можда треба тражити у сектору прераде млека. То су још почетком 2024. године, истражујући зашто је храна у Србији скупа, написали аутори Републичког завода за статистику (РЗС). У публикацији „Трендови“, коју издаје РЗС, у марту 2024. године објављен је текст „Истраживање о маржама у трговини и прехрамбеној индустрији и њихов утицај на инфлацију цена хране у Србији“, који су потписали Милена Стевовић, Владимир Шутић и покојни генерални директор РЗС Миладин Ковачевић. У њему се наводи да тржиште млека у Србији карактерише „изразито дисперзан сектор примарне производње млека (велики број малих произвођача) и високо концентрисан сектор индустријске прераде млека“. То значи да је много малих произвођача, а мало великих откупљивача млека.

„Резултат тога јесу неповољни услови откупа и стварање олигополског тржишта финалне прераде. Услед тога, пословни субјекти који се баве трговином, као наредни актери у ланцу снабдевања, трудиће се да прилагоде своју продајну политику како би очували свој профит. Овако настала преливања цена плаћају крајњи потрошачи. Управо због овога доносиоци одлука треба да у фокус свог интересовања ставе питање трансмисије, односно вертикалног преноса цена, као и то да ли су нарушени фер тржишни односи“, написали су аутори ове публикације.

Ово истраживање урађено је за рачун државе, али чини се да у држави ово није имао ко да види, као и чињеницу која се наводи у том тексту да су марже на дуготрајно млеко у просеку 12,8%, на свеже млеко 14,5% на јогурт 17,5%, на кисело млеко 25,4%, на павлаку 16,6%, а на маслац 33,6%. У тој истој анализи се наводи и да је маржа на путер код појединих трговаца већа од 70 одсто.

Ако сељаци продају литар млека по цени од 30 до 50 динара, како то да на крају за потрошаче, према подацима са „Ценотеке“, 125 грама маслаца бренда „Моја кравица“ кошта од 293,99 динара у „Универекспорту“ до 330,52 динара у ДИС-у?

Из овога се јасно види да примарни произвођачи млека у Србији нису они који на тржишту „скидају кајмак“.

И то је питање, на пример, за Комисију за заштиту конкуренције. 

Приватизација и монополи

Ако причу о тржишту млека почнемо од почетка, она и почиње с првим приватизацијама, у годинама које се поклапају са оснивањем Антимонополске комисије. Примере тржишне несавршености налазимо одмах.

У јануару 2008. године Комисија је донела решење којим је утврђено да Млекаре „Суботица“ и „Имлек“ имају доминантан положај на релевантном тржишту откупа сировог млека. Обе млекаре тада су пословале у већинском власништву исте компаније која се тада звала „Дунав храна група“, због чега их је Комисија сматрала једним учесником на тржишту.

Поновни поступак на тржишту млека водио се 2009. године. У њему је утврђено да се доминантни положај на тржишту злоупотребљава „наметањем неправедних услова пословања и применом неједнаких услова пословања на исте послове са различитим учесницима на тржишту“. Дакле, Антимонополска комисија је недвосмислено тада утврдила да су сељаци у примарној производњи били у неповољнијем положају, када је о откупу млека реч.

Шта је логична последица, ако се сељацима продаја млека не исплати? Да продају или закољу краву. Односно, да се број сточних грла смањи.

Баш то нам се и догодило. И то показују подаци званичне статистике. Број закланих грла у кланицама повећан је за 2,5% током 2024. године у односу на претходну годину, док је у исто време ван кланица број закланих крава био за четвртину већи (24%).

Током 2024. године достигнута је највећа нето маса закланих грла у кланицама.

На све то, откупне цене говеђег меса су расле. Па се у „Зеленој књизи“ наводи да је 2024. године раст цена био на нивоу између 4,3% и 6,6%. Међутим, уколико се цене упореде са петогодишњим просеком, оне су више за 28,6%-38,6%, у зависности од категорије говеда.

Истовремено, подаци из истог извора кажу да је откупна цена млека на тржишту те године је пала. Сељаци су дакле били „мотивисани“ да закољу краве, упркос томе што су државне субвенције биле неколико пута веће.

У „Зеленој књизи“ се наводи и да су цене свежег крављег млека ниже у 2024. години за 3%: „Ово се може сматрати очекиваном ситуацијом, насталом услед постојања залиха млека и већих откупљених количина.“. Откупна цена млечних производа (сир) у 2024. години нижа је 5,2% у односу на претходну годину, док је цена кајмака смањена за 10,5%, пише у „Зеленој књизи“.

Професорка Жаклина Стојановић напомиње да сектор прераде сноси само део одговорности за стање у коме се налазе пољопривредници, а за проблем је ипак неопходно добро осмишљено системско решење у политици развоја сектора млечног говедарства у Србији, па и целе пољопривреде.

Један део тог системског решења који би могао да реши неравноправан положај примарних произвођача пред откупљивачима могао би да буде и Закон о трговачким праксама, који се неће, како што се то у јавности често мисли, односити само на малопродајне ланце, већ и на откупљиваче. И на хладњаче, у случају откупа малина, и на млекаре у случају откупа сировог млека. Тај закон још није усвојен. 

Извештај о инфлацији

Ценама хране бавила се и Народна банка Србије, па је тако у новембарском Извештају о инфлацији објавила и анализу о томе како се раст цена са примарних произвођача преноси дуж целог ланца до крајњих потрошача.

„Степен и брзина преноса на цене у различитим фазама производног ланца – од примарне производње, преко прераде, до трговине на мало – зависе и од тржишне концентрације, односно од степена конкуренције и преговарачке моћи учесника“, наводи се у Извештају. Уз то се додаје и да се раст цена може довести у везу с већом преговарачком моћи трговаца, чији су један од канала деловања повећане трговинске марже, које се одражавају на више цене хране на малопродајном тржишту. У Извештају о инфлацији се наводи и да је понуда пољопривредних производа оптерећена и растућим трошковима.

Цене репродукционог материјала, средстава рада и услуга у пољопривреди у последњем тромесечју 2025. године, у односу на исти квартал претходне године, повећане су за 2,7%. Највећи утицај на раст цена забележен је код средстава за заштиту биља (13,5%) и код семена (16,3%). Енергенти су такође скупљи, за 4,9%. И минерална ђубрива су скупља, за 4,7%, кажу подаци које је недавно објавила званична статистика.

„То све треба имати у виду“, наводи професорка Стојановић. „Произвођачи млека били су изложени значајном порасту цена сточне хране и осталих инпута у претходном периоду, што у комбинацији са падом откупне цене млека вишеструко погоршава њихов економски положај.“ 

Увоз млека

На све то, од пандемије из 2020. године извоз млека из Србије стагнира на нивоу од око 100 милиона евра, док се увоз млека повећава. Један од разлога за стагнацију извоза и повећани увоз наводи се у „Зеленој књизи“ Министарства пољопривреде: „Србија нема извозну дозволу за сирово млеко за Европску унију, што ограничава потенцијал извоза. Ове околности су утицале на раст увоза последњих година, тако да је 2022. године вредност увоза била скоро двоструко већа од вредности извоза, што је утицало на стварања вишка млека на домаћем тржишту, отежан пласман на традиционална тржишта, као што је Црна Гора, пад откупих цена сировог млека, као и смањење броја грла“, пише у овом документу.

Индикатор да нешто на тржишту млека није како треба јесте откупна цена млека, јер је на почетку 2026. иста као што је биле и 2021. године. Дакле, пет година се није мењала, што уз корекцију за стопу инфлације даје јасну слику о томе у колико се тешкој позицији налазе произвођачи млека.

„У суштини, тржиште је засићено прерађеним производима од млека из увоза, али и залихама које настају на основу увоза млека у праху које користи наша прехрамбена индустрија“, објашњава професорка Стојановић како су на тржишту настали вишкови млека.

Она додаје да су се у време када се генерално наша пољопривреда суочавала са свим овим проблемима, увоз млека у праху значајно повећан: „У последњих двадесет година за више десетина пута је повећан обим увоза млека у праху које се користи доминантно као сировина у даљој преради, а највеће промене су појединачно забележене у 2014, 2018. и у периоду од 2022. године до данас. Очигледно је највећи удар уследио у периоду после ковида, односно у периоду избијања велике кризе везане за раст цена хране у свету“, каже професорка Стојановић. 

Да ли су онда прелевмани, заштитне таксе које увозници млека у праху плаћају и које траже пољопривредници, решење? Министарство пољопривреде је најавило такву врсту ограничења на увоз млека у праху.

„Прелевмани могу побољшати позицију произвођача млека у Србији, али ће поскупети цену млека у праху из увоза, а сигурно ће оставити и ефекте на крајње потрошаче“, сматра професорка Стојановић.

Она мисли и да је уредба о ограничењу маржи на основне животне намирнице можда имала утицај на незадовољство пољопривредника.

„Мере везане за ограничавање цена егзистенцијалних намирница у трговинама су на крају довеле до тога да се највећи негативни ефекти пребаце на најслабију карику у ланцу – односно пољопривредне произвођаче. Актери из прехрамбене индустрије су, како би се уклопили у нижу цену, прибегли политици набавке јевтинијих сировина преко увоза млека у праху“, додаје. 

Где је системско решење

Ако је све то тако, шта је онда решење за овај проблем? Влада Србије усвојила је на седници, одржаној 26. фебруара, Закључак о усвајању Програма финансијске подршке за прерађивачку делатност производње сирева и других млечних производа начињених од 100 одсто домаће сировине у овој години, за који је опредељен износ од 70 милиона динара. 

Али инстант решења за овај проблем нема.Оно што пољопривредници траже углавном су административна решења. Оно што држава нуди опет је неки вид интервенције на тржишту, попут оног да неки малопродајни ланци, као што је, на пример, „Лидл“, откупе најпре домаће млеко.

А за системско решење, које би подразумевало решавање свих несавршености на тржишту, нефер пракси, пребацивање трошкова на оне слабије у ланцу – треба времена. А није да времена није било, почев од 2008. и 2009. године и првих решења Комисије за заштиту конкуренције, преко 2019. године, када је Државна ревизорска институција објавила извештај који је недвосмислено показао да број сточних грла у пољопривреди пада, и то упркос томе што износ субвенција расте. Па све до 2024. или 2025. године, када се отворила прича о маржама у сектору прераде или малопродаје.

Највише утицаја на бољи положај пољопривредника могла су да имају решења која се не тичу директно никаквог административног повећања цена или ограничавања увоза. Већ коришћењем законских решења да се они слабији на тржишту заштите или доношењем нових прописа, какав је Закон о трговачким праксама, који заправо само представља усклађивање са директивом Европске уније још из 2019. године.  

Због свега тога што није системски урађено онај сељак на блокадама ових дана плаче, иако вероватно мисли да су увозници млека криви за све.

А што се мог деде тиче, што би рекао Ђорђе Балашевић, он већ дуго оре небеске њиве.

Током протекле четири године економија Руске Федерације се практично поделила на две гране. Приоритетни део (истина далеко мањи) обухвата војне и с војском повезане индустрије. Он је натпросечно растао, запошљавао и инвестирао, имајући привилегован приступ радној снази, капиталу и увозу. Остатак привреде, мала и средња предузећа, као и потрошачке индустрије, налазе се у практичној стагнацији. 

Према РОСТАТ-у, руска привреда је у 2025, години расла тек 1% , док за ову годину Министарство економије прогнозира раст од 1,3%, руска Централна банка од 0,5% до 1,5%, а Светска банка и ММФ од 0,8%. Очекује се да ће Централна банка Русије, у напорима да подстакне кредитну, односно привредну активност, наставити са редуковањем базне камате (са тренутних 15,5%), али ће она остати висока. С базном каматом повезане су и атрактивне камате у понуди руских комерцијалних банака, што повећава штедњу грађана и истовремено их стимулише да смање потрошњу – што је у суштини систем индиректног позајмљивања државе од становништва.

Вредност и даље импозантног трговинског суфицита Русије од 117 милијарди долара у 2025. била је за 12% нижа него у 2024. пре свега услед пада извоза минерала због пада глобалних цена нафте и угља, те повећања дисконта на руску нафту (који је почетком 2026. износио 12 долара у односу на цену референтне северноморске нафте „Брент“).

Истовремено, одлив капитала из земље по основу повећања финансијске имовине у иностранству био је нижи за 10 милијарди долара, и износио је 56 милијарди долара у 2025. Будући да је „бежање“ приватног капитала лимитирано све јачим санкцијама (те је за руског резидента све теже да купи некретнину или акције у иностранству), повећала се понуда девиза у земљи што је у протеклим годинама одржало рубљу снажном. Драстично јачање домаће монете у односу на долар (20. фебруара 2026. рубља је апресирала 15% према долару у односу на исти датум лане) противно је настојањима да се слабијом националном монетом подстакну буџетски приходи од нафте и смањи увоз (кроз увозну супституцију).

Проблем финансирања фискалног дефицита

Чак и ако се погоршала од 2022, фискална ситуација Русије са дефицитом од 2,6% БДП-а у 2025, не изгледа лоше по међународним стандардима. С тим повезано, опште прихваћено мишљење је да Русија, која има изузетно низак јавни дуг у односу на БДП, лако може финансирати фискалне дефиците повећаним задуживањем. Међутим, Русија је одсечена од међународних финансијских тржишта, док је тржишни капацитет домаћег финансијског тржишта лимитиран, односно не постоји превелики потенцијал расположивих средстава која се могу уложити у годишње државне обвезнице.

Додатно, по тренутним каматним стопама од око 14%, задуживање државе је јако скупо. Наиме, трошкови камата су у 2025. чинили око 8% свих федералних расхода, док би у овој години могли порасти на 9-10%. Ситуацију отежава то што услед ограничене потражње за дугорочним државних обвезницама (тзв. ОФЗ), Москва све чешће прибегава шеми „репо-ОФЗ“ финансирања дуга, где се врши монетарна емисија Централне банке под маском обезбеђивања додатне ликвидности комерцијалним банкама – коју оне користе за куповину ОФЗ (што се своди на „штампање новца“).

Стога није чудно што се Централна банка отворено залаже за даље повећање пореза, што види као бољи начин финансирања буџетског дефицита. Влада може додатно повећати не-нафтне приходе повећањем стопа (ин)директних пореза и укидањем бројних пореских изузећа, док се невојни расходи могу додатно ограничити. Дефицит се можда могао финансирати и евентуалним задуживањем у Кини, као и трошењем преостале ликвидне имовине Националног фонда благостања. (Када цене нафте падну значајно испод буџетских планова, влада покрива мањак користећи Национални фонд благостања. Будући да тренутна ликвидна имовина Фонда износи око 50 милијарди долара, он би могао бити више него преполовљен до краја године). 

Иако је пројектовани фискални дефицит за 2026. годину 1,6% БДП-а, већ је сада јасно би мањак у каси могао бити удвостручен, будући да приходи у великој мери зависе од цена нафте, који (заједно с гасом) чине скоро једну четвртину ресурса доступних федералном буџету (док у фискалним приходима свих нивоа власти учествују са тек 12%, што је за трећину мањи него пре почетка рата). Проблем је што је у буџету пројектована цена од 59 долара по барелу знатно виша од 39 долара по барелу коришћених за обрачуне пореза у децембру. Нафтом типа „Урал“ тренутно се тргује са попустом од 25% (у односу на „Брент“), те су приходи буџета по основу нафте и гаса преполовљени у јануару ове године, у односу на исти месец прошле.

Упркос томе што су драстично пале испоруке Индији, која је под притиском Вашингтона (Индија је наиме добила снижење америчких царина на 18%, у замену за ограничавање куповине руске нафте), те појачане контроле танкера којима се превози руска нафта, обим извоза сирове нафте од 3,3 милиона барела дневно остаје стабилан, али захваљујући све већим понуђеним дисконтима.

Улога Пекинга

Анализа Блумберга указује да су кинеске рафинерије снажно повећале куповине руске нафте од почетку 2026. Наиме, од 1. до 18. фебруара 2026. испоруке руске нафте у кинеске луке повећале су се за 0,7 милиона барела дневно у односу у децембар, што је било више него довољно да се надокнади пад индијских куповина од око пола милиона барела дневно. (иначе, на почетку 2026. пале су и испоруке нафте у Турску услед наглог раста трошкова поморске логистике).

Дакле, све је извесније да ће се током ове године додатно продубити сарадња Кине и Русије, односно да Пекинг наставља да повећава подршку Москви у рату у Украјини. Наиме, Русија не би могла да успешно води рат без континуиране кинеске подршке, посебно без доступа компонентама двоструке намене и критичним минералима који се користе у руској производњи дронова. Рат користи Пекингу јер су Европска унија и Британија фокусирани на Украјину, а не на Азију, док су и односи између ЕУ и САД постали затегнутији.

Кина је од најранијих дана рата у Украјини помогла у ублажавању ефеката западних санкција уведених Русији, купујући руску нафту и продајући Москви робу двоструке намене. Трговина између две стране је порасла са 152 милијарди колико је износила 2021, на 228 милијарде долара у 2025. години (максимум размене је достигнут у 2024). Иначе, током претходне године руски увоз из Кине смањен је за десетину, док је робни извоз опао за 4%, али је током последња четири месеца претходне године премашивао ниво из 2024, да би у се децембру раст руског робног извоза у Кину убрзао на 17%.

Глобалне последице

Конфликт у Украјини и последични ембарго на економију Русије није имао драматичне глобалне импликације услед релативно малог обима руске привреде у светским оквирима. Осим Украјине, за коју рат има девастирајући ефекат, и знатно мање погођене Русије, рат се негативно одразио и на европске економије. Међутим, тај ефекат није био драстичан и свакако не одвраћајући за већину земаља Старог континента. Такође, после драматичног раста цене природног гаса, исте су пале упркос томе што је Русија де факто престала да снадбева гасом већину земаља Европе. Утицај нафтних санкција Запада према руском нафтном сектору није имао снажније импликације по светске цене „црног злата“, пре свега услед повећане понуде на светском тржишту.

У европским анализама негативан утицај санкција Русији описује се кроз краткорочне ефекте на БДП 2022–2023, углавном због шокова повезаних са растом цена енергије, након чега је уследио делимични опоравак, јер је ЕУ диверзификовала снабдевање енергијом и прилагодила обрасце трговине. Значајни, али подношљиви негативни ефекти на БДП концентрисани су у енергетски интензивним секторима, али се потенцира дугорочна отпорност кроз диверзификацију и политике зелене транзиције. Прекиди у ланцима снабдевања и губитак руских сировина (метали, хемикалије) погодили су прерађивачку индустрију, док су у енергетици највећи губици дошли од виших трошкова увоза гаса и нафте 2022–2023. Несташица ђубрива повећала је трошкове, са адаптацијом до 2024. Раст БДП-а ЕУ се успорио, али се није урушио; 2023. године избегнута је рецесија (раст од 0,4%), да би наредне две године европски БДП имао скроман раст од 1,1%, односно 1,4%.

Повезан с глобалним економским импликацијама Украјинског рата је и потенцијални „велики дил“ Москве и Вашингтона, наводни интерни документ Кремља с почетка 2026, у који је Блумберг имао увид. Ту су детаљно описане тачке у којима би руски и амерички економски интереси могли да се поклопе након споразума о окончању рата.

Две земље би радиле заједно на залагању за фосилна горива у односу на зеленије алтернативе, предвиђена су заједничка улагања у природни гас, морска нафтна налазишта и критичне сировине. У сржи понуде је повратак Русије систему клиринга у доларима, потез који би значио запањујући преокрет политике Кремља. До сада је проналажење алтернатива долару, уместо обнављања веза са системом који предводе САД, био кључни циљ Русије да продуби своје односе са Кином, те из тог разлога западни званичници упознати са садржајем овог документа сматрају да је нереално да ће Кремљ ићи на споразум супротан интересима Пекинга.

Иако су САД већ предложиле постепено укидање санкција Русији као део мировног споразума, наведене претпоставке о мировној дивиденди од невероватних 12.000 милијарди долара (према лондонском Економисту та цифра је више него сто пута преувеличана, с циљем да се импресионира амерички председник), од чега би добар део припао САД, односно појединцима блиским породици Доналда Трампа, чине се нереалним.

Трговина са Русијом у време рата 

У рату који би се могао сматрати борбом државе за опстанак, очекивано је трговина са противничком страном потпуно прекине. С друге стране, ако је улог мањи, тада се приоритет даје дугорочној безбедности, те се одржава одређени ниво трговине, која се сматра критичном за функционисање економије. Примена овог принципа се може видети кроз понашање инволвираних страна у Украјинском рату. Ово се односи и на (директну) трговину између Украјине и Руске Федерације, као и кроз режиме санкција Запада против Москве. 

Како су се очекивања о дужини и улозима сукоба мењала, тако су се мењале и трговинске политике. На почетку рата фебруара 2022, западне обавештајне службе су углавном очекивале брзу руску победу, са Кијевом који би требало да падне за неколико дана. Отпор Украјине, потпомогнут западним оружјем и обавештајним службама, зауставио је руско напредовање ка престоници. До маја 2022, два месеца након почетка рата, очекивања су се померила ка дужем сукобу. Украјинска контраофанзива у септембру 2022, којом је узет добар део херсонске и харковске области, није успела да добије замах, те се дошло у пат позицију. Од краја 2022. обе стране су се „укопале“ за дугорочну борбу.

За Украјину, рат је егзистенцијалан, док су за Русију улози далеко мањи. Иако Русија има значајне спољнополитичке интересе везане за исход конфликта, опстанак руске државе није директно угрожен. За западне земље сукоб се, у најбољем случају, може описати као посреднички (прокси) рат, будући да оне имају најмањи улог од свих укључених актера.

У хаосу на почетку рата – и са очекивањем да је украјински потпуни пораз близу – Украјина није формално ограничила своје трговинске односе са Русијом. Забранила је директан увоз из Русије тек 9. априла 2022, док је директан извоз у Русију забрањен 27. септембра 2022, седам месеци након почетка сукоба. На страни Русије чини се да нема закона који забрањују директну трговину са Украјином. Скоро три године, од фебруара 2022. до јануара 2025. руски гас наставио је да тече кроз украјинске цевоводе, док руска нафта и даље пролази кроз Украјину. Индиректна трговина између Украјине и Русије се наставља. Украјински производи стижу на руско тржиште преко трећих држава. (На пример, у првој години рата украјинско семе уљарица и плодови уљарица стизали су у Русију преко Јерменије; шећерни сируп преко Чешке; пластични чепови, попут поклопаца хладњака, преко Казахстана, док је гума, која се користи у медицинском и фармацеутском контексту, стизала преко Естоније.)

Економски одговор САД на рат у Украјини у великој мери је био у складу са очекиваним обрасцима трговине у ратном времену. Првобитним санкцијама према Русији покушало се кажњавање Москве за оно што се очекивало да ће бити свршен чин у Украјини, будући да се сматрало да нема времена да економске мере утичу на исход на бојном пољу. До маја 2022, када се схватило да ће рат бити дужи, САД су почеле да санкционишу производе повезане са руском одбрамбеном производњом. (као што су мотори, багери, булдожери, радио предајници и медицинска и хируршка опрема). Како је рат запао практично у пат позицију, санкције су се прошириле и на полупроизводе – као што су делови за машине за пречишћавање воде или делови за парне турбине, који се користе као инпути у производњи других добара и услуга. Након око 15 месеци ратовања, Вашингтон је почео да циља сировине, као што су пластика, гума и камен, којима је потребно време да се претворе у бојне капацитете.

Чак и како се режим санкција проширивао, многи санкционисани производи наставили су да стижу до Русије преко трећих држава. У првој години рата Турска је служила као посредник, пружајући индиректни канал за трговину тамо где су директне билатералне везе биле прекинуте. (На пример, америчка електронска интегрисана кола, чији је извоз у Русију блокирао Вашингтон, и даље су стизала до руских фирми преко турских посредника). У наредним годинама, неки од руских суседа, укључујући Јерменију, Казахстан и Узбекистан, преузели су ову уносну улогу посредника.

Западне земље нису се осећале претерано угрожене сукобом, и таква перцепција је утицала на режим мултилатералних санкција наметнутих Русији. Свака земља укључена у режим санкција настојала је да за себе смањи економске трошкове политике, штитећи кључне домаће индустрије од поремећаја у трговини без обзира што је настављена трговина доприносила ратним напорима Русије. Белгија је тако одложила забрану увоза руских дијаманата за две године, Чешка, Финска, Мађарска и Словачка настављају да увозе руско нуклеарно гориво, а Мађарска и Словачка и даље увозе руску нафту путем нафтовода. Слично томе, САД и даље увозе паладијум из Русије. Ови примери показују да ће државе дати приоритет заштити домаћих индустрија и тиме ојачати своје противнике, све док верују да је улог у рату прилично низак.

Чак и док ЕУ разматра предузимање драстичнијих корака и заплену руске имовине, мало је разлога очекивати да ће се овај општи приступ фундаментално променити у будућности. Западне земље су већ апсорбовале трошкове свог мултилатералног режима санкција и чини се да су достигле границе онога што је економски подношљиво с обзиром на улог у сукобу. Уколико не дође до драматичне промене тих улога, мало је вероватно да ће се ујединити око свеобухватног прекида комерцијалних веза са Русијом. 

Отпорност руске привреде 

Руска економија и јавне финансије показале су релативну отпорност упркос растућим трошковима рата и опсежним економским и финансијским санкцијама. Прво, упркос повећаном уделу државног власништва и владиног интервенционизма (већ од 2005), руска привреда је задржала довољну микроекономску флексибилност, што је помогло у њеном брзом прилагођавању новим условима, између осталог, преусмеравањем трговинских и финансијских токова.

Друго, руске власти су почеле да се припремају за геополитичку конфронтацију са САД и ЕУ (и њиховим савезницима) још од припајања Крима 2014. године (развој независног платног система, техничке и административне инфраструктуре за контролу интернета, програми супституције увоза). И конзервативна фискална политика током последње две деценије може се тумачити као напор да се ојача макроекономска отпорност земље у случају потенцијалне конфронтације са Западом.

Треће, међународна коалиција за ембарго је географски непотпуна, састоји се од земаља које представљају само приближно половину светског БДП-а, што оставља велике могућности за заобилажење санкција, смањујући њихову ефикасност (то се види у случају ограничења цена које су земље Г7 увеле на извоз руске нафте у јануару 2023. и ембарга ЕУ на увоз нафте – фискално најважнијих санкција – упркос којима су повећања дисконта који је Русија морала да нуди на своју сирову нафту неретко била само привремена, док је заобилажење санкција постајало раширеније).

Четврто, и руска влада и Централна банка су показали способност управљања кризама, посебно у критичном периоду непосредно након почетка рата и иницијалног ембарга. 

Суморне перспективе за Москву

Западни ембарго, иако неефикасан у погледу окончања рата, већ је нанео огромну штету дугорочном потенцијалу раста руске привреде, док су контра-санкције Москве додатно погоршале ситуацију. Трговинска и инвестициона сарадња са Кином и другим земљама у развоју помаже у ублажавању утицаја санкција, али неће заменити приступ западним иновацијама, технологијама, знању, финансијским системима и тржиштима. Европско тржиште за руски природни гас, на пример, по свему судећи је затворено у догледној будућности.

Слично томе, супституција увоза није решење за повећање продуктивности. Ако се додају томе неповољни демографски трендови, континуирана зависност од извоза енергената и лоша пословна и инвестициона клима, средњорочна и дугорочна привредна стагнација може бити сасвим реалан сценарио за Русију.

Главни проблем за руску економију није ризик од изненадног колапса, већ одсуство значајних генератора раста. Услови за пословање ће се постепено погоршавати, са или без мира. Кремљ ће се, по свему судећи, суочити са неком врстом продуженог „Хладног рата“, који би могао трајати деценијама, јер западне елите на Русију доминантно гледају као на војног противника.

Поред све активнијег ангажмана Вашингтона на отежавању рада руске нафтне флоте у сенци (и очекиваног продужења важења свих санкција од стране Трампа), припрема се и двадесети по реду пакет санкција ЕУ, где ће најважнија мера бити укидање ограничења цена руске нафте (cap), кога би заменила потпуна забрана европским фирмама да помажу у логистици руског извоза (додатно, по први пут се предлаже и забрана извоза одређених производа у земље које се сматрају „непоузданим“ у поштовању санкција – циљају се трговинске руте којима Москва заобилази санкције у последње четири године).

Иако избегавање дурогочне стагнације захтева, као минимум, окончање рата, то само по себи не гарантује опоравак руске привреде. Наиме, и након престанка конфликта, опоравак ће бити спор и неизвестан, будући да је прелазак доброг дела привреде на ратни колосек истовремено редуковао њене будуће капацитете. С друге стране, свака додатна година конфликта повећава системски ризик: од фискалне кризе, девалвације монете, институционалног слома – штете толико озбиљне да ће послератне политике бити пред великим изазовима да их коригују.

Упркос свему, и посебно имајући у виду виталну улогу Кине у куповини руске нафте и снадбевању земље потрошачким робама, машинама и важним војним компентантама, привреда Русије ће наставити да функционише, те се стање слично данашњем може одржавати деценијама.

Будући да и западни креатори политике отворено разговарају о плановима за обуздавање Русије, није изненађујуће што код руских елита постоји готово универзално уверење да је, без обзира на то како се овај рат заврши, крајњи циљ Запада стратешки контејмент Русије, како би се заувек ограничио развојни потенцијал земље.

Ако обе стране очекују трајну конфронтацију, оне делују у складу са тим. Будући да се ЕУ суочава са структурном кризом, да је политички фрагментирана и неспособна да се договори о стратешким питањима, те да би се глобална економија могла наћи у кризи изазваној високим дуговима и протекционизмом, преференција Русије – наставак рата упркос растућим трошковима – рационална је под овим очекивањима. Наиме, ако планери у Кремљу верују ће се западна коалиција распасти, да ће се Украјина исцрпети, да ће се приоритети САД променити, тада има смисла наставити рат и надати се да ће се нешто променити. 

За овај судски процес је најважније у којој је фази. Јер, пре него што арбитража почне постоји период мировања који обично траје три до шест месеци. То време назива се „период мировања“ (cooling off period), и током тог периода две стране у спору могу да се нагоде и проблем реше на миран начин.

„Период мировања је истекао“, каже за „Око“ Елвира Бос, портпарол компаније „Ахолд Делез“. „Започео је 9. септембра нашим првим формалним писмом. Након тога уследили су бројни покушаји да се пронађе споразумно решење, као што смо и описали, али они нису били успешни. Поступак је започет и следећи корак је именовање арбитражног трибунала.“

То значи да је „Делез“ у овај поступак ушао одмах након што је Уредба о ограничењу маржи ступила на снагу (1. септембар прошле године), али је о овом поступку држава такође морала бити обавештена.

Министарска трговине Јагода Лазаревић се 10. фебруара, гостујући на РТС-у, питала зашто баш сада и зашто баш у овом тренутку. Осим што није у овом тренутку, већ је процес практично почео 9. септембра, питање је шта је узрок судског спора?

„Делез“ против Србије

„Ахолд Делез“ је 6. фебруара саопштио да је поднео захтев за арбитражу како би заштитио своја права на основу Билатералног споразума о заштити инвестиција између Холандије и Србије, а у вези са регулаторним мерама које је Влада Србије увела у септембру 2025. године.

„Уведене регулаторне мере у Србији укључују законско ограничење малопродајних маржи, набавних цена и накнада добављачима, као и увођење права вета добављача на повлачење производа из асортимана и смањење поруџбина. Ова изненадна и преседанска државна интервенција на малопродајном тржишту утиче на више од 75% прихода 'Делеза Србија'. Наша компанија је остварила нето профитну маржу од 4,4% у 2024. години, а само четири месеца примене Уредбе у 2025. години довела су до значајних губитака. Како би наставила пословање, компанија је до сада морала да донесе тешку одлуку о затварању 25 продавница и обустави инвестиција планираних за 2026. годину, што је довело до губитка стотина радних места у Србији“, наводи компанија у саопштењу.

Из „Делеза“ додају и да одлуку о покретању арбитраже нису донели олако. Овај корак уследио је након месеци интензивних напора да се са српским властима успостави конструктиван дијалог у циљу проналажења уравнотежених решења која би била у интересу потрошача, привреде и дугорочног инвестиционог амбијента у Србији.

Ова реченица из саопштења управо је опис „cooling off perioda“, како се то стручно зове у арбитражама када две стране покушавају да нађу компромисно решење.

Упркос тим напорима, решење није постигнуто, додају у саопштењу:

„Као резултат тога, 'Ахолд Делез' је покренуо арбитражни поступак, док његов локални бренд 'Делез Србија' наставља да послује у условима који генеришу губитке, што материјално утиче на одрживост пословања и вредност инвестиције 'Ахолд Делеза' у Србији. Тражећи формално решење путем успостављених међународних арбитражних механизама, компанија има за циљ да обезбеди поштовање међународних уговорних обавеза и очување предвидивог, транспарентног и праведног инвестиционог окружења у корист инвеститора који послују у Србији, као и шире привреде и њених грађана. У међувремену, 'Делез Србија' остаје у потпуности посвећен локалном тржишту. Компанија наставља да послује са више од 500 продавница, пружа подршку за преко 11.000 запослених и њихових породица и одржава дугогодишња партнерства са локалним добављачима, од којих су већина српске компаније.“

Нацрт закона о трговачким праксама

Шта су у овом конкретном случају чињенице?

Нема сумње да су трговци због ове административне мере претрпели губитке. Ако је 75% промета обухваћено овом уредбом и ако су цене углавном ограничене, трговци могу да смањују оперативне трошкове. То су издаци за зараде, транспортни и логистички трошкови, енергенти... Међутим, трговцима су повећани и оперативни трошкови за зараде јер је минималац два пута повећан, у октобру и у јануару (9,4 и 10,1%), али је ова мера, колико год да оптерећује билансе трговаца, једнократног карактера.

Већи проблем из угла пословања малопродајних ланаца може бити Нацрт закона о трговачким праксама, који Влада још није усвојила, а који би требало из темеља да промени модел пословања великих трговинских ланаца у Србији. Нацртом се дефинишу недозвољене трговачке праксе које ће бити кажњаване законом, а основни циљ закона је спречавање нефер понашања којим се трошкови са јачих играча у ланцу пребацују на оне слабије.

Тако се у нацрту закона на такозваној црној листи наводе праксе које ће, ако се овај закон усвоји, бити забрањене. За пољопривредне производе више неће моћи да се на наплату чека дуже од 30 дана, а за прехрамбене рокови плаћања не могу бити дужи од 60 дана. Више неће бити могуће отказивање у целости наручених кварљивих пољопривредних и прехрамбених производа у року краћем од 30 дана од дана уговорене испоруке, односно у року у ком није разумно очекивати да снабдевач може пронаћи други начин стављања на тржиште или употребе тих производа, наводи се у нацрту овог прописа.

Такође, неће моћи ни једнострано да се мењају одредбе уговора са снабдевачем. Од добављача трговац више неће моћи да тражи да плати за пропаст или губитак пољопривредних и прехрамбених производа, који се десио у његовим малопродајним објектима, али неће моћи ни да захтева од снабдевача накнаду трошкова по рекламацији потрошача, ако није одговоран за то.

Осим тога, трговац више неће моћи од свих добављача да наплаћује накнаде за проширење или преуређење продајне мреже купца. Дакле, ако жели да прошири мрежу својих малопродајних објеката и у истом крају отвори и други супермаркет, тај терет неће моћи да пребаци на своје добављаче, што је до сада био случај.

На списку забрањених црних пракси биће и наплата трошкова додатне контроле квалитета пољопривредних и прехрамбених производа, такође на рачун добављача.

Нацртом закона предвиђене су и сиве трговачке праксе које ће само условно бити дозвољене, али кад се погледа само овај списак, као и увођење новчаних казни за кршење ових одредаба закона, потпуно је јасно да ће трговински ланци много веће губитке претрпети усвајањем овог закона него због доношења једнократне уредбе. Али због овог закона не може да се покрене судски спор, јер је реч о европској пракси и усклађивању са Директивом ЕУ.

Ако се зна да Комисија за заштиту конкуренције још од јесени 2024. године води поступак против четири велика трговинска ланца, чији епилог још нисмо видели, јасно је да арбитража у Вашингтону може бити и нека врста притиска на креаторе економске политике уочи доношења овог за потрошаче доброг закона, као и евентуалног решења комисије којом се кажњавају велики трговци.

Добре намере, лоше решење

А када је о уредби реч, она је лоше решење за потрошаче. Уосталом, о томе су написани бројни научни радови који показују да су намере креатора економске политике приликом доношења оваквих мера биле добре, али су њихови резултати лоши. Светска банка је о томе написала и студију која се зове „Контрола цена: добре намере, лоши исходи“.

Шта је лоше у чињеници да цене буду ниже, поготово ако подаци званичне статистике показују да је инфлација на крају децембра била 2,7 одсто и да је у границама циља, као и да су цене хране појефтиниле? У поређењу са претходном 2024. годином мање су 0,5%.

Чувени амерички економиста Кејси Малиган, професор на Универзитету у Чикагу, који је био члан Економског савета америчког председника Доналда Трампа у његовом првом мандату, у једном свом научном раду написао је да се предузећа и добављачи прилагођавају и то тако што уместо скупљих инпута за производњу (а то су сировине, енергенти) користе јефтиније. Такође, пада и квалитет производа, могуће су несташице, дуже је време чекања у редовима приликом куповине робе, нижи квалитет услуге.

У теорији, ефекат административног ограничења цена познат је као „ефекат воденог кревета“. То значи да се на тржишту догађа исто. Ако легнете на водени кревет све оно што је испод вас се спушта. Све оно около се подиже. Исто је и са ценама. А када устанете са воденог кревета, тај део кревета се такође подиже. У економским уџбеницима то се зове синдром потиснуте инфлације.

Ефекти уредбе о ограничавању цена у Србији

Слободан Минић је за „Квартални монитор“, публикацију коју издаје Економски факултет, још на почетку примене ове уредбе написао да је на основу детаљне анализе искустава Мађарске и Румуније, које су овакве мере већ примениле, могуће формулисати утемељена предвиђања о могућим ефектима и последицама примене сличне мере за контролу цена у Србији:

„Главне лекције научене у суседним земљама откривају да постоји јасан потенцијал за остваривање краткорочних користи, али и да постоје дугорочни ризици и структурне штете које може нанети ова политика уколико се њено трајање пролонгира. Прва и непосредна последица која се може очекивати јесте умерен пад цена код дела обухваћених производа, што може донети одређено олакшање потрошачима. Међутим, коначни нето ефекат на укупну инфлацију и буџет домаћинстава зависи од специфичности српског модела за ограничавање трговачких маржи, који се може описати као хибридни модел мађарског и румунског, и који има своје јаче и слабије стране у поређењу са мерама које су предузеле суседне земље. Имајући то у виду, наша прелиминарна анализа указује на то да би нова мера Владе требало да доведе до пада цена код једног дела обухваћених производа, али да њен ефекат на кретање укупне инфлације неће бити драматичан нити дуготрајан – слично као у Мађарској и Румунији. Аргумент који иде у прилог тези да би ефекат у Србији могао бити јачи него у суседним земљама јесте веома широк обухват производа. Према изјавама министра финансија, мера ће покрити чак око 20.000 артикала, што је значајно већи обухват него у Мађарској и Румунији. Овако широким обухватом, Влада је ефективно сузила простор за појаву ефекта 'воденог кревета', јер трговци имају мање могућности да компензују ниже марже на регулисаним производима подизањем цена на преосталом, малом броју нерегулисаних артикала.“

Минић пише да уредба неће  драматично успорити укупну инфлацију, али би њен утицај на пословање и профитабилност сектора малопродаје у Србији могао да буде изузетно неповољан, чак и у кратком року.  Суочени са истовременим падом прихода и растом трошкова, трговци би могли бити приморани на отпуштања радника.

„У екстремнијем сценарију, посебно уколико би се примена Уредбе продужила након првобитног периода од шест месеци, неки трговински ланци би могли да потраже уштеде и у рационализацији своје продајне мреже, односно затварању мање профитабилних објеката“, пише Минић. „Парадоксално, то би могло довести до даљег слабљења конкуренције на српском малопродајном тржишту, нарочито у мањим местима. Тиме би се мера, уведена да коригује последице недовољне конкуренције, на крају могла претворити у фактор који ту исту конкуренцију додатно угрожава.“

Минић додаје и да уколико у Србији постоји значајан степен концентрације на малопродајном тржишту, као што се претпоставља, административне мере не решавају суштински проблем асиметричног преноса цена. Штавише, пад профитабилности би могао да натера неке тржишне играче да смање обим посла у Србији, па би ова мера могла довести до још веће тржишне концентрације и слабије конкуренције у будућности.

„Имајући у виду негативна искуства суседних земаља и ризике на које смо указали, Влада Србије би требало да размотри ефикасније и мање штетне мере од опште контроле цена. Уместо административних мера које нарушавају тржиште, фокус би требало да буде на решавању фундаменталних узрока инфлације“, каже Минић.

А то решавање фундаменталних узрока инфлације значи усвајање Закона о нефер трговачким праксама, али вероватно значи и више посла за Комисију за заштиту конкуренције, чији је посао да се бави несавршеностима на тржишту. Један такав посао Комисија још није завршила, а ова институција трговце упознаје са чињеницама до којих је дошла током поступка. Што значи да трговци у овом тренутку знају о себи оно што потрошачи о њима још не знају, јер још није објављено решење Комисије. А то је да ли постоје докази о томе да су договарали цене.

Оно што су потрошачи видели је да је кад је Уредба ступила на снагу министар финансија Синиша Мали ишао у набавку и уштедео 700 динара, чиме је, како каже, доказао да Уредба има ефекте на смањење цена. А прави ефекат ових мера видеће се на крају марта ове године, месец дана након истицања Уредбе. Министар финансија Синиша Мали тада би исти списак требало да понесе у супермаркет кад крене у куповину и поново га покаже пред камерама.

Ради се само о инцидентима који су пријављени. Будући да само 1 од 5 инцидената укључује пријављивање, то имплицира да је стварни обим крађе далеко већи. Наиме, процене су да је крађа робе у карго транспорту вредна чак 30 до 35 милијарди долара сваке године.

Оно што изненађује је да је технологија омогућила да крађа аутомобила и електронских уређаја опет постане глобално раширен уносан посао. Наиме, шанса да полиција пронађе украдене ствари међу 11 хиљада контејнера који сваког дана напусте Феликстоу (Felixstowe), највећу и најпрометнију контејнерску луку у Великој Британији, је обесхрабрујуће мала.

Поред осталог, и зато што би контејнери са украденим аутомобилима могли изгледати као контејнери са плишаним медведићима.

Британија је последњих година постала водећи глобални извозник украдене робе. Током последње деценије број украдених возила у земљи порастао је за чак 75%. Од тога, већина заврши на контејнерским бродовима, а главна дестинација је Западна Африка.

Додатно, од скора је Лондон постао познат као „престоница крађе телефона у Европи“, а дестинација за ту робу је Кина. Дестинација за изгубљене тракторе и ГПС комплете за њихово функционисање (којима се унапређује њихова ефикасност, прецизност и продуктивност за британске пољопривреднике) је обично Источна Европа.

Криминална интернационала

Вековима су криминалци крали вредне производе и шверцовали их преко граница, ван домашаја закона, а Британија данас показује како се овај модел развио на нове и алармантне начине. Шифроване комуникације су омогућиле криминалним бандама да делују и сарађују слободније него икада раније, и да успоставе глобалне ланце снабдевања. Како су земље у Африци и Азији постајале богатије, потражња за производима којих има у изобиљу на улицама богатих држава снажно расте.

Иначе, Британија је „савршено место“ за овај посао због свог засићеног потрошачког тржишта и слабе контроле извоза. Додатно, постоји много скупих аутомобила и телефона за крађу, и лако је до њих доћи. Можда најважније, ризик је мали будући да британска полиција решава само 5% прекршаја и тек сваки педесети када је у питању крађа возила. У континенталној Европи и Америци такви криминални подухвати такође расту, иако Америка има јачи надзор над извозом због страха од преваре и утаје пореза.

Аутомобили показују како се модел развијао. Као и друге богате земље, Британија је доживела нагли пад криминала у вези са возилима 1990-их, захваљујући имобилизаторима и другим технологијама. Британија је 2013. имала само 2,7 крађа на сваких 1000 аутомобила у приватном власништву, да би сада тај број порастао на 4,4. Раст се убрзао последњих година, док је у 2020. било 90 хиљада крађа, прошле године је тај број нарастао на 130 хиљада, доводећи до реалног раста трошкова осигурања аутомобила од 45% (исти индикатор у ЕУ је растао скромно).

Метода је типично следећа: да би савладали софистициране безбедносне системе, лопови користе специјализовану опрему; када уђу, маскирају аутомобил лажним регистарским таблицама и користе ометаче сигнала да би заобишли ГПС праћење. Затим га премештају, обично преко граница округа (сарадња између полицијских снага је често лоша), где ће бити продат групи која се бави логистиком. Понекад је аутомобил скривен у пошиљци друге робе, под лажним декларацијом. Чешће, банда ангажује трећу групу да аутомобилу да „нови идентитет“ – не само папирологију већ и ознаке, укључујући и идентификациони број возила, јединствени код утиснут на шасији.

Читав овај процес – од крађе до контејнера – често траје мање од једног дана. Наиме, тзв. „Корпорација за велику глобалну крађу“ (Grand Theft Global Inc) није једна компанија, већ софистицирани ланац снабдевања, наравно врло профитабилан.

Западна Африка и Шенжен као „секундарна тржишта“

Група која украде једну Тојоту Хајлукс, која када је нова кошта 54 хиљаде долара, може бити плаћена 1.500 фунти за ноћ рада. Неко други у западној Африци, где је та марка тражена, може је продати за више него што за њу добија у Британији. Наиме, аутомобили те марке су сјајни теренци, мада је већина удубљена каишевима са зупчаником (лоповима не смета јер се то може јефтино поправити на другом крају). Ако се ствар искомпликује, постоји алтернативе са продајом компоненти, попут мотора, батерија и разних делова из аутомобила одвезених у „радионицу за сечење“, где ће их фриленсер расклопити без постављања било каквих питања.

Банде су такође почеле да циљају лизинг компаније користећи лажна документа. Тако се, на пример, Порше 911 Карера С, изнајмљен у Немачкој пре две недеље, некако нашао у контејнеру који путује од Британије ка Африци. Између 2021. и 2024. скоро четири од десет украдених аутомобила пресретнутих у британским лукама били су на путу ка Демократској Републици Конго, која служи као улазна тачка за шире афричко тржиште. Један од пет је био на путу ка Уједињеним Арапским Емиратима, одакле се до купаца стиже преко Персијског залива (већина крађа у Канади прати исте две руте). Купци углавном желе теренска возила која могу да се носе са лошим путевима какви су у Африци. Интересантно је да елитни купци све више желе и спортске аутомобиле, који се често могу видети на улицама Киншасе (разлог је и волан на десној страни).

„Корпорација за велику глобалну крађу“ ради на сличан начин са телефонима. Око 70 хиљаде мобилних телефона је украдено у Лондону током 2024. – пораст за више од трећину у односу на 2023. (иначе, у Британији се украде чак 40% телефона украдених у Европи). Као и код аутомобила, ситни лопови их продају посредницима (лопов може добити 100-200 фунти за откључан телефон или 30-60 фунти за онај који није). Наравно, појавиле су се и услуге „продавница“ које су специјализоване за превазилажење безбедносних карактеристика. Велики број мобилних се умотава у специјалан омот, како би се спречило праћење и потом извозе, често контејнерским бродовима.

Истраге показују да већина њих завршава на једном месту: пијаци Хуаћиангбеј, највећем светском тржишту електронике, у кинеском граду Шенжену. Потражња за половним телефонима у Кини је огромна; они који се не могу откључати растављају се и поново праве. Пошто је Шенжен место где су многи телефони првобитно произведени, постоји велика понуда квалификованих радника. Британске фирме су постале мета повећаних крађа од почетка рата у Украјини, односно санкција Русији. У 2023. вредност украдених ГПС комплета порасла је за чак 137%.

Фактори раста крађе

Grand Theft Global Inc цвета у Британији јер је Лондон град у којем се често по први пут појављују иновативне методе у криминалу. Међутим, нема много разлога за помисао да се те методе неће извозити, постоје бројни фактори зашто ће се то вероватно десити. Функционисање контејнерског транспорта, где се граничне агенције углавном фокусирају на увоз, тражећи људе и дрогу, док се у многим земљама извоз ретко проверава (скоро свако може да резервише контејнер) је идеално за оне који хоће да пребаце украдену робу.

Додатно, начин на који се бродови пуне – „шпедитери“ купују серије контејнера и продају их даље – отежава контролу. Наиме, само мали део контејнера ће икада бити отворен, а још мањи прегледан рендгеном и то се обично дешава тек када се добије дојава. Ствар отежава и то што за сваку претрагу контејнера полиција мора да плати луци накнаду од 200 фунти. Друго, могућност тајне комуникације, продаје робе и преноса новца онлајн олакшава посао криминалним групама (неко ко жели Порше у Киншаси може бити беспрекорно повезан, преко неколико посредника, са неким ко је спреман да га украде у Кенту).

Додатно, како су аутомобили и телефони постајали софистициранији, постали су и скупљи у односу на приходе, што је учинило њихову крађу атрактивнијом. Појавила се посебна врста тражње; наиме, већина потрошача средње класе у Кини не може себи да приушти нове ајфоне. Такође, богатији Африканци желе боља возила. Како је легалних дилера мало, а премијум аутомобили још нису достигли економију обима која смањује трошкове, тржиште украдене робе се намеће као алтернатива. Наравно, како и то тржиште буде постајало ефикасније, цене ће падати.

Полицијске снаге су углавном слабо успешне – 2024. пресретнуто је 550 украдених аутомобила у Британији, мали део укупно украдених аута. Али, британска полиција још увек није ухватила ниједног високог играча у послу, док европске полиције чак немају ни посебне истражне тимове. Широм богатог света, полицијски ресурси су углавном усмерени на кривична дела „веће штете“.

Раст крађе као последица глобализације

У неким аспектима, успех Grand Theft Global Inc је прича о глобализацији. Наиме, користи се инфраструктура глобалне трговине, дизајниране за брзу и једноставну трговину. Идентификација украдене робе међу огромним бројем контејнера је практично немогућа. Глобализација је створила ланац снабдевања који омогућава да сваки ајфон – састављен од скоро 3000 компоненти – доспе до руку потрошача. Исте силе, овога пута у делимично инверзним улогама, виде тај телефон како се расклапа и поново склапа, увози и поново извози.

Grand Theft Global Inc може да напредује и у свету који је све више фрагментиран. Царине чине украдену робу још конкурентнијом. Санкције, попут оних према Русији, подстичу потражњу за криминалним активностима. Када земље мање сарађују, лакше је слати робу на места одакле је мало вероватно да ће бити пронађена.

Док Grand Theft Global Inc штети потрошачима богатог света, земље које имају користи од трговине имају мало подстицаја да је обуздају. За разлику од оних у Европи, власти у Кини не отежавају продају украдених телефона. Земља није део глобалне базе података коју мреже користе за блокирање украдених уређаја. Када су у питању афричке земље које би желеле да сузбију крађу, имале би проблема због ниских капацитета за спровођење закона у Камеруну или Конгу.

Теоретски, слање робе преко пола света представља додатни трошак. Међутим, бродарска индустрија функционише тако што се трошак превоза контејнера плаћа тек када стигне на одредиште. То значи да ако буде пресретнут, трошкове сноси шпедитер. Додатна удаљеност такође може смањити спремност осигуравача да наставе са наплатом штете.

Коришћење вештачке интелигенције за крађу

Прича о високо-технолошкој крађи била би непотпуна без вештачке интелигенције, која је драматично „проширила домет“ хакера, омогућавајући им да погоде више мета са мање напора. Појава Chatgpt-а 2022. била је прекретница. Паметни генеративни модели АI (вештачке интелигенције) омогућили су криминалцима  да не троше велике суме на тимове хакера и опрему.

Хакери су се окренули великим језичким моделима (LLM) како би проширили обим „малициозног“ софтвера. Генерисање дипфејкова, лажних имејлова и напада друштвеног инжењеринга који манипулишу људским понашањем сада су много лакши и бржи. XanthoroxAI, модел вештачке интелигенције који су дизајнирали сајбер криминалци, може се користити за креирање дипфејкова, заједно са другим малициозним активностима, за само 150 долара месечно.

Хакери могу да покрену велике fishing нападе тражећи од LLM-а да прикупи огромне количине информација са интернета и друштвених медија како би лажирао персонализоване имејлове. А за spearfishing – нападање одређене мете високо персонализованим нападом – могу чак генерисати лажне гласовне и видео позиве од колега како би убедили запосленог да преузме и покрене сумњив софтвер.

Додатно, АI се користи да би сам малициозни софтвер учинила опаснијим. На пример, софтвер прерушен у ПДФ документ могао би да садржи уграђени код који сарађује са АI како би се инфилтрирао у мрежу (напади на украјинске безбедносне и одбрамбене системе у јулу користили су такав приступ). Када је злонамерни софтвер доспео до ћорсокака, могао је да затражи помоћ LLM-а да генерише нови код како би пробио одбрану система.

За предузећа, растућа претња је застрашујућа – и потенцијално скупа. Прошле године, АI је била укључена у једну од шест „провала“ у базе података. Такође је покренула две од пет fishing превара усмерених на пословне имејлове. Консултантска кућа Дилојт процењује да би генеративна вештачка интелигенција могла да омогући преваре у износу од 40 милијарди долара до 2027. – снажан раст у односу на 12 милијарди долара у 2023.

Природно, како се трошкови сајбер напада вештачке интелигенције повећавају, расте и посао заштите од њих. Истраживачка фирма Гартнер предвиђа да ће корпоративни издаци за сајбер безбедност порасти за четвртину од 2024. до 2026, достижући 240 милијарди долара. То објашњава зашто су се цене акција фирми које пратe индекс Nasdaq CTA Cybersecurity увећале за чак четвртину у последњој години, значајно надмашујући раст ширег Насдак индекса.

Разлог за тај порез није то што би он значајно умањио богатство богатих, нити би донео огромне приходе. Али би пренео поруку. То је порез против похлепе. То је педагошки порез.

Која су та два недавна догађаја која су ме навела да поново размислим?

Први је приказ моје књиге „Велика глобална трансформација“ (The Great Global Transformation) који је написао Андреа Капусела. Он ми је поново скренуо пажњу на последње поглавље моје књиге под насловом „Национализам, похлепа и својина“, о коме је опширно писао и додатно проширио расправу. (Наслов његове рецензије је „Беспрекорна и неприхватљива слика нашег света“, Impeccable, unacceptable portrait of our world. Предлажем да је прочитате.) Занимљиво је да је то уједно и једини део књиге о коме је говорио Мартин Волф у свом кратком приказу у „Фајненшел тајмсу“.

Донекле сам и заборавио на то поглавље, пошто се моја књига великим делом (95%) бави другим темама. Последње поглавље има свега пет или шест страна. Ипак, похлепа, тачније плеонексија (pleonexia), ту игра кључну улогу. О њој се врло лепо се говори и у недавној књизи Дејвида Леја Вилијамса „Највећа од свих куга“, (The Greatest of All Plagues). Плеонексија је похлепа без горње границе. Она није заснована на унутрашњем задовољству које пружа потрошња добара и услуга. Њена корисност долази однекуд другде. Она има спољашњу мотивацију: дивљење других.

 Ево шта сам на ту тему написао у „Великој глобалној трансформацији“:

„Ствари поседују индиректну корисност јер другима преносе слику богатства и моћи свог власника. Пошто слика богатства и моћи није ограничена одозго – то јест, нема физичких граница (за разлику, на пример, од количине хране или одеће коју неко може да конзумира у одређеном временском периоду) – она постаје оно што се уобичајено назива похлепом, или плеонексијом код Платона и Грка, свепрождирућом и неутаживом похлепом. Таква похлепа је спољашња, екстринзична, у смислу да се не може објективно тврдити да повећање количине поседованих добара изнад одређене границе не доноси додатну корист. Корист коју она доноси долази од споља, од посматрача који, тиме што постаје свестан или признаје наше власништво над стварима, потврђује његову вредност, уверава нас да су те ствари за нас корисне и наводи нас да желимо још више, како би потврда била још снажнија.

Свеприсутна употреба паметних телефона за фотографисање најбаналнијих активности или догађаја у сопственом животу испуњава ту функцију: она претвара време у робу, а та нова роба добија своју вредност само од споља, када се покаже другима. Фотографисати сопствене ручкове или шетњу шумом и задржати те фотографије само за себе је некорисно. То не доноси ништа, или готово ништа, осим потенцијалног задовољства које произлази из саме активности. Али дељење тога са другима доноси признање или нечијег богатства или, можда још важније, нечије среће. Имати сопствену срећу потврђену од стране других једно је од обележја похлепе. Задовољство више није садржано у самој активности или добру, већ у туђем наше среће коју су нам активност или добро наводно донели.

Ствари могу отићи и даље: активности које не доносе никакву корисност, или су чак тегобне али се могу представити као срећа, добијају своју вредност управо из тог представљања, а не из било каквог унутрашњег квалитета. Ја могу да осећам грозу или крајњу досаду слушајући класичну музику, али ако могу да пошаљем фотографију која показује да присуствујем важном или скупом концерту (и наводно сам због тога срећан иако се досађујем), корисност која произлази из уверења да ме други виде као срећног биће довољно снажна да надвлада моју досаду током самог догађаја.

Похлепа је 'мотор' који покреће нашу опсесију својином јер се њено стицање сматра крајњим циљем – не само због хедонистичког задовољства које пружа, већ зато што показује вредност појединца. Похлепа је, како ју је Маркс дефинисао, 'апстрактни хедонизам'.“

Педагошки порез против похлепе би тиме, смањујући богатство неразумно богатих, макар и мало, послао би поруку да друштво није потпуно слепо или равнодушно према екстремној похлепи, као ни према моћи и таштини које прате такво богатство а његове власнике чине објектима (нерикладног) обожавања.

И притом би поткопао осећај некажњивости који такво богатство ствара. 

Ту долазимо до другог догађаја који ме је навео да поново размислим о овом порезу: афера Епстин. Некажњивост с којом су се богати понашали захтева извесно (макар и слабо) друштвено ограничење. Зукманов порез био би једно такво умерено ограничење.

Поред тога, помислио сам и на „систем друштвеног бодовања“ за све милијардере. Ако одређене ствари радите добро, бићете мање опорезовани; ако чините ужасне ствари (чак и ако су наизглед законите), ваш порез ће бити већи.

Систем друштвеног бодовања био би ефикасан начин да се понашање изузетно богатих подвргне друштвеној контроли. Више не би било бесмислених давоских изјава у којима се „заветују“ да ће своје богатство дати у добротворне сврхе и сличних лажних и неостваривих планова. Зар Марк Зaкерберг није најавио да ће поклонити 99 одсто свог богатства? Да ли смо икада више чули o том његовом „завету“ након дана када је изречен и медијски пропраћен?

Овде би систем друштвеног бодовања био стваран. Понашајте се уз минимум пристојности – или ћете бити опорезовани. Био би то педагошки инструмент. Назовимо га „анти-Епстинов систем друштвеног вредновања“.

Извор: Global Inequality and More 3.0

Ово је у јануару 2002. године приликом оснивања Српског пословног клуба „Привредник“ рекао први председник овог моћног лобистичког удружења које окупља српске крупне капиталисте – Миодраг Бабић, тадашњи директор „Хемофарма“ из Вршца.

Ову изјаву би вероватно поновио сваки следећи председник клуба: од Миодрага Бабића, преко Данка Ђунића, Бранислава Грујића, Миодрага Костића и Зорана Дракулића па до Веселина Јевросимовића, који је од децембра 2024. године председник „Привредника“.

А истина је да су током скоро четврт века постојања, чланови Клуба имали на економску политику у разним периодима мањи или већи утицај, некад су кројили законе, а некад их критиковали. Али политика никад није ни излазила из зграде у Шекспировој улици број 27 у којој се налази клуб „Привредник“.

Ђинђић и „Привредник“

Уосталом, како је у интервјуу за НИН фебруара 2011. сведочио Миодраг Бабић, први председник овог Клуба, и сама идеја о оснивању дошла је из Владе Републике Србије. Наиме, „Привредник“ је основан 2002. године на иницијативу тадашњег премијера Зорана Ђинђића, рекао је тада Бабић: „Он ми је те године предложио да тако нешто учинимо. Затим су мене наговорили да будем председник. Имали смо сјајну сарадњу са покојним премијером Ђинђићем.“

А зашто је Ђинђићу у оно време требао „Привредник“?

„Премијер је хтео да најбогатији привредници Србије буду партнер Влади, да се Влада с њима консултује, да понекад провери своја решења, понекад да чује критике“, објашњавао је Бабић.

На питање новинара НИН-а да ли је Ђинђић уважавао мишљења чланова клуба „Привредник“, први председник овог клуба је одговорио: „Да, дешавало се чак да у неким јавним иступима, интервјуима, чујемо идеје које је он од нас прихватио и да их изнесе као њему блиске. Често сам с њим разговарао. Некад је то знало да потраје, да га у нешто убеђујем а онда касније чујем или видим у некој изјави да он то практично промовише. То је нешто што може да обрадује и што показује да вреди конструктивно расправљати. Није било ту неке суревњивости, лепо смо сарађивали. Касније смо одлазили и код њега у Владу“, рекао је тада Миодраг Бабић.

Управо ово што је први председник клуба рекао о улози „Привредника“ дефиниција је лобирања као активности, која, иако код нас често има негативан призвук, није нелегална. Привредници су увек и свуда, не само у Србији, користили свој утицај да утичу на решења која иду у прилог њиховом бизнису.

Први округли сто

А шта је тада требало властима? Амбициозно се ишло у процес масовне и брзе приватизације, а креаторима економске политике требали су купци с капиталом. Оснивачи клуба, представници 23 српске компаније, истицали су да је оснивање „Привредника“ реакција на нечињење Привредне коморе Србије и, како су говорили, на учмалост овог удружења. Тако се српска пословна елита окупила у новом удружењу, а прве састанке одржавали су у просторијама „Генекс апартмана“ код Микија Савићевића, који је такође био међу оснивачима овог Клуба.

Један од првих округлих столова које је „Привредник“ организовао био је о стратегији извоза, а извештаји с тог догађаја у новинској архиви Радио Београда звуче као да су са промоције билтена „Макроекономске анализе и трендови“. Доста сувопарног језика и поприлично академских тема. Медији су пренели став привредника да је повећање извоза услов опстанка српске привреде.

Међу окупљенима су били и Слободан Радуловић, дугогодишњи директор „Це маркета“, и Мики Савићевић, дугогодишњи директор „Генекса“, али и Мирко Тодоровић, власник конфекције „Тодор“ из Врњачке бање, директор „Хемофарма“ Миодраг Бабић и директор „Делте“ Мирослав Мишковић.

„Политика“ је 6. априла 2002. пренела став Миодрага Бабића према коме наш спољнотрговински дефицит расте, а намера државе је да увоз и даље либерализује.

„Да ли после десетогодишњих санкција привреда може да издржи све већу инострану конкуренцију?“, питао је Бабић и додао да то не значи да је за затварање привреде, већ за њено постепено отварање.

На том првом округлом столу власти и привреде Мирослав Мишковић је изнео захтев који су касније годинама понављали и тражили представници српске привреде – да држава оснује развојну банку за подршку производње конкурентне робе.

Занимљив је био и предлог који је тада изнео Слободан Радуловић, директор „Це маркета“, пар година касније ишчлањен из Клуба. „Без политичке стабилности не може бити ни ваљаног привредног система“, рекао је тада Радуловић и додао да се извоз не може стимулисати преко курса, односно преко слабљења динара као националне валуте, те да су за то неопходне друге мере.

С друге стране, тадашњи министар за економске односе cа иностранством Горан Питић рекао је да се Влада определила за комбиновани модел успостављања партнерства између домаћих и страних инвеститора, какав је примењен у Мађарској, Пољској и Чешкој.  

24 године касније

Тако је, судећи према новинским извештајима из оног времена, изгледао први покушај утицаја крупне привреде на економску политику земље, и обрнуто – чланова извршне власти на српску пословну елиту, која је уз пар изузетака остала иста до данашњег дана.

А како данас изгледа утицај „Привредника“ на политику и обрнуто, то јест колико Влада утиче на крупне капиталисте, видели смо и последњих јануарских дана ове године, када се након седнице Владе одржане 25. јануара, којој је присуствовао и председник Александар Вучић, Клуб „Привредник“ огласио најновијим саопштењем којим „снажно подржава иницијативе председника Србије Александра Вучића, које је изложио на тематској седници Владе Србије“. Ово саопштење било је повод да се у српским пословним круговима поново расправља шта „Привредник“ хоће од политике и да ли политика нешто хоће од овог клуба из Шекспирове.

А у саопштењу још стоји да је једини прави пут за Србију усмереност на реформе и свакодневно координисано деловање државних органа и привреде, „како би се остварила визија развоја у наредној деценији и обезбедило истакнуто и достојно место наше привреде и државе у свету који се убрзано мења“. И у наставку:

„Сагласни смо са ставом да у тој визији нема места за оне који половично и без енергије раде свој посао, посебно кад је реч о онима од чијег рада зависе милиони суграђана. Подржавамо став председника да се безрезервно мора обезбедити стабилност енергетског система Србије у ванредним временским условима. Сматрамо да је од посебног значаја став председника о стратешком јачању електроенергетског система Србије у годинама које су пред нама, а које ће бити обележене новим, великим потребама привреде, поготово ИТ сектора, односно сектора вештачке интелигенције. Подржавамо иницијативу председника да се што пре пронађе начин да се ови капацитети повећају и тиме обезбеди темељ убрзаног развоја Србије на овом пољу. Од свега овога зависи привредни раст Србије, и трансформација наше привреде у складу са савременим токовима, у глобалном амбијенту који се никад брже није мењао, а за то су у држави потребни кадрови који обављање свог посла виде као приоритет, као што је истакао председник Вучић. Само на овај начин може се створити шанса да Србија из периода глобалних промена који је пред нама изађе као победник, са новим радним местима прилагођеним новим тржишним условима, као предусловом за јаку привреду и бољи стандард свих грађана. Српски пословни клуб 'Привредник' спреман је да, у оквиру својих могућности и овлашћења, пружи допринос реформама и брзом и ефикасном спровођењу реформских мера.“

Међутим, неки чланови „Привредника“ кажу да овај документ није прошао Извршни одбор и да су многи од њих садржај саопштења први пут видели у медијима, да се о њему није нити разговарало нити разматрало, као и да саопштење није било потписано. Јавно, чланови овог Клуба о унутрашњем сукобу, који је настао након што је „Привредник“ подржао мере владе, нису желели да говоре, али оно што је споља потпуно јасно јесте да се клатно, када је реч о односу власти и овог Клуба померило у другу страну.

Дракулићев мандат у „Привреднику“

Претходни председник „Привредника“ Зоран Дракулић био је оштар критичар власти, и за време његовог председниковања од 2017. до краја 2024. на редовном коктелу који се у Шекспировој традиционално одржавао у септембру, био је видљив изостанак чланова Владе Републике Србије. Када је 2024. године тим поводом држао говор, изразио је жаљење што на скупу „Привредника“ није било представника Владе и додао да му није јасан такав отпор. „Можда сам проблем ја, и моје критике, али свака критика била је добронамерна“, изјавио је тада Дракулић.

Претходне, 2023. године рекао је како Српски пословни клуб „Привредник“ чине 62 најуспешнија привредника у Србији, компаније којима они руководе редовно пуне буџет, радници редовно примају плате и нико од запослених не ради за минималац, а ипак, како је нагласио, „ни то није довољно да ресорни министри из Владе нађу за сходно да се појаве на овом скупу“.

Између ова два пријема Дракулић је у медијима истицао како је корупција ушла у све поре друштва. А на „Копаоник бизнис форуму“ 2024. године рекао је како смо ми промашили привредну политику јер су домаћи инвеститори гурнути у крај, и да нас ни криза поводом корона вируса није научила памети да не може економски раст да се заснива само на страним инвестицијама, а да домаћа улагања остану ниска.

Нови чланови

Анонимно, чланови клуба „Привредник“ у разговору с новинарима рећи ће да се клатно од критике власти сада померило ка подршци актуелној економској политици, а с тим померањем клатна у Клуб су стигли и нови чланови: Драган Бошњак и Стојан Вујко из „Миленијум тима“, као и Дејан Чакајац, оснивач и председник компаније „Моцарт“.

Како је до овог заокрета дошло није познато, али је видно да су прошле године стране инвестиције успориле и двоструко су ниже него претходне, 2024. године, као и да су представници власти почетком 2025. године организовали састанак са представницима српске привреде у Привредној комори Србије. Том састанку присуствовало је неколико десетина привредника, отворио га је председник Привредне коморе Марко Чадеж, а присуствовао му је и председник Србије Александар Вучић.

Тема овог састанка почетком прошле године биле су инвестиције домаћих привредника и како да им се отклоне препреке, пре свега бирократске, како би улагања српских привредника била већа. Састанку су присуствовали и неки чланови клуба „Привредник“, а међу првима окупљенима су се обратили Мирослав Мишковић, власник „Делте“ и Александар Костић, председник „МК групе“.

Из овога је јасно да су држави у условима успоравања страних инвестиција за привредни раст сада неопходни домаћи привредници, а привредницима је за њихове бизнисе увек боље да имају него да немају директну комуникацију са представницима власти. Овога пута проблем са последњим саопштењем „Привредника“ је што се видело да његови чланови немају комуникацију међу собом, те да су поделе у друштву и политици стигле и у вилу у Шекспировој улици број 27. Колико год да су њихови састанци тајни и одвијају се изван очију јавности, сада је јасно да међу српском пословном елитом, бар када је конкретно о овом саопштењу реч, нема консензуса.

Пад гувернера Шошкића

Али ни то није први пут. У лето 2012. године, непосредно након последње смене власти и уочи смене гувернера Дејана Шошкића, Српски пословни клуб „Привредник“ огласио се саопштењем у коме је критиковао првог човека централне банке. То саопштење имало је увертиру, пошто су моћни увозници међу члановима Клуба дуго пре тога критиковали гувернера због политике слабљења динара.

А онда је гувернер Дејан Шошкић написао ауторски текст за „Политику“ којим је за неколико октава подигао тон према крупним српским капиталистима, рекавши како домаћи привредници не знају да произведу ништа, ни фен, ни телевизор, као и да не знају да „удахну нови живот посрнулим гигантима из металског или текстилног комплекса, већ је најчешће њихов највећи пословни домет да нешто купе за један, а продају за два динара“.

Након тога клуб „Привредник“ објавио је саопштење у коме наводи да „гувернерово залагање за оживљавање посрнулих гиганата из металског комплекса указује на недовољно познавање привреде и укупних развојних потенцијала земље“.

„Привредник“, чији је председник од маја 2010. до децембра 2012. био Бранислав Грујић, тада је у саопштењу од нове Владе, чији је премијер јула 2012. постао Ивица Дачић, тражио убрзање процеса реиндустријализације, пошто је највећа одговорност за амбијент у коме је могуће користити потенцијале које наша земља има у „извршној и монетарној власти“. Међутим, ово саопштење нису подржали сви чланови Клуба, а неки су чак јавно пружили подршку тадашњем гувернеру Дејану Шошкићу. Један од њих био је Никола Павичић, почасни председник „Таркета“ из Бачке Паланке, који је изјавио да је гувернер направио најбоље скенирање српске привреде.

Ово саопштење је дошло у атмосфери у којој је претходно гувернер поручивао српским привредницима како треба да се „хеџују“, односно заштите од валутног ризика. „Ко се хеџује, може да се убије“, одговорио је тада Шошкићу председник „Привредника“ Бранислав Грујић.

Покрет привредника

Многи су заборавили, али уочи смене власти 2012. године српски привредници, од којих се неки били и чланови овог Клуба, имали су чак и један краћи излет у политику. У септембру 2011. године основали су Покрет привредника Србије, чији је координатор био управо Бранислав Грујић, тадашњи председник „Привредника“.

„Нисмо интересна група, нити штитимо било чије појединачне интересе. Интереси Србије су наши интереси, а намера нам је да допринесемо бољем животу грађана“, рекао је тада Грујић и додао да су чланови овог Покрета, поред осталих и велики и мали произвођачи намештаја, одеће, обуће фризери, пекари и угоститељи.

„Немамо намеру да постанемо политичка партија, али имамо намеру да се политички ангажујемо“, изјавио је Бранислав Грујић. На изборима одржаним следеће године Покрет привредника Србије ипак није учествовао, али је оштро критиковао економску политику тадашње власти.

„Дубоко смо незадовољни привредним реформама, али ми не тражимо кривца, већ нудимо решења“, рекао је тада Грујић.

Извештаји из тог периода бележе како су представници медија питали представнике Покрета привредника смеју ли да се кладе да ће и њихови запослени гласати за њих на изборима, на шта они нису одговорили.

„Привредник“ у Тадићево доба

Претходно, чланови „Привредника“ су у лето 2010. године ушли у отворени сукоб са тадашњим властима након изјаве председника Бориса Тадића да у Србији постоје непристојно богати људи. „Нека људи чије сам богатство назвао непристојним, саграде један мост“, рекао је тада председник Тадић и додао да ће то бити начин на да купе свој легитимитет.

Прозваним се међу првима осетио Мирослав Мишковић, власник „Делте“, па је тог лета директорка сектора за корпоративне комуникације компаније Јелена Крстовић саопштила да се економски патриотизам компаније огледа у чињеници да запошљава 25.000 људи.

Тадићева иницијатива се завршила тако што су, уместо тајкунског моста, грађани Београда добили платане у Булевару краља Александра, које су донирали чланови Клуба „Привредник“.

На крају, кад се подвуче црта, занимљива је чињеница да су чланови Клуба „Привредник“ заправо у највећи сукоб ушли са владом за коју савремена политичка легенда каже да су је формирали. Реч је о влади такозваног „националног помирења“ ДС-а и СПС-а.

Наиме, уочи ванредних парламентарних избора маја 2008. године, након којих је ова влада и формирана, амерички амбасадор Камерон Мантер се у вили у Шекспировој улици број 27 састао са члановима Клуба „Привредник“, чији је председник од 2004. до маја 2010. био Данко Ђунић, и поручио им „да треба да подрже проевропску владу“, како је писала „Политика“.

Други састанак америчког амбасадора са мањим бројем чланова овог Клуба догодио се после избора, у ресторану поред стадиона ОФК Београда, и њему је присуствовао мањи број чланова Клуба. Медији су тада пренели да се од привредне елите очекује да има став о политичким догађањима и да би тај став требало да иде у прилог владе листе „За европску Србију“ и СПС-а, која је и формирана јула 2008. године, са Мирком Цветковићем као премијером.

Гласови из виле у Шекспировој улици

Четири године касније, уочи избора 2012, спекулисало се да многи чланови Клуба „Привредник“ финансирају Српску напредну странку, а када је 12. децембра те године ухапшен Мирослав Мишковић, у бизнис круговима се говорило како је нова власт ухапсила једног од својих финансијера.

Занимљиво је и то да се Клуб тада није огласио саопштењем којим би бранио једног од својих оснивача и дугогодишњег члана. Неки чланови јесу то урадили, али у своје лично име.

Током скоро четврт века колико је прошло од оснивања Клуба „Привредник“, званично регистрованог 27. фебруара 2002. године, мењао се однос српског крупног капитала према властима, али и однос власти према њему. Само се једна ствар никада није мењала: политика никада није изашла из зграде у Шекспировој улици, купљене неколико година по оснивању Клуба за седиште „Привредника“.

„Нема у томе никакве тајновитости. Да се не бисмо скупљали на разним местима, ресторанима, на пример, узели смо ову вилу“, рекао је јуна 2006. Зоран Дракулић за недељник НИН. „Ово је место где ћемо међусобно лакше комуницирати.“

Да ли у вили у Шекспировој број 27 чланови клуба Привредник сада све мање и теже комуницирају? Због политике, разуме се. Сигурно не због салчића чувеног кувара Радета Литричина, који се у „Привреднику“ ионако више не спремају.